Брана Цветковић (Књажевац, 20. новембар 1874Београд, 20. новембар 1942) био је српски глумац, редитељ, управник позоришта, сценограф, карикатуриста, илустратор, преводилац, дечји песник, приповедач и водећи српски сатиричар у првој деценији 20. века. Оснивач је позоришта „Орфеум“.[1]

Брана Цветковић
Лични подаци
Пуно имеБрана Цветковић
Датум рођења(1874-11-11)11. новембар 1874.
Место рођењаКњажевац, Кнежевина Србија
Датум смрти11. новембар 1942.(1942-11-11) (68 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Занимањеглумац, редитељ, сценограф, карикатуриста, илустратор, писац, сатиричар
Веза до IMDb-а

Биографија уреди

Брана Цветковић је рођен 20. новембра 1874. године у Књажевцу у породици Ђорђа Цветковића, судског чиновника.[2] Иако се наводи да је рођен у Књажевцу у неким изворима, као место рођења Бранислава Бране Цветковића спомиње се Краљево село, данас Минићево код Књажевца. [3]

У Београду завршава гимназију. Након тога, као државни питомац на Академији уметности у Минхену студирао је сликарство,[1] сценографију и глуму. Већ за време студија показао је изразити таленат за сценографију, карикатуру, хумористичку прозу и глуму. Каријеру започиње у Народном позоришту као сценограф. Одлучио је да се окуша и у глуми кроз путујуће трупе Ђуре Протића, Николе Бате Симића и других познатих глумаца. Свој „Орфеум“ основао је 1899. године, који је деловао у Београду у салама Пашиног Булевара и Коларцу, са прекидима од 1929. године.[4] У послу му је помагала супруга Каја Цветковић, глумица. Кроз његов "Орфеум" продефиловали су многи глумци: Петар Ланер, Олга Илић, Коста Илић, Коста Делини, Димитрије Гинић, Зорка Гинић и многи други. Његов венчани кум био је Бранислав Нушић, књижевник и комедиограф. [5]

За време Првог светског рата био је инспектор војничких позоришта, а затим је извесно време обављао дужности управника позоришта у Скопљу и Новом Саду. Покретач је часописа „Глума“, а уређивао је сатиричне часописе „Сатир”, „Ђаво“, „Церекало“, „Сатирац“, „Виц“. Хумореске је објављивао у свим водећим листовима тог доба[4] и био је водећи српски сатиричар у првој деценији 20. века.[6]

Написао је десетине орфеумсих програма и у њима бравурозно учествовао и тиме постао зачетник једног новог жанра у српском глумишту. Након све жешћих насртаја цензуре и забрана надолазеће диктатуре 1929. године, Брана прекида рад „Орфеума" и повлачи се у миран живот у својој кући у Хиландарској бр. 34 и посвећује се стваралаштву и превођењу. Сарађивао је са низом београдских листова, а неупоредиво највише на дечјој страни „Политике“, објављујући песме и приче које је сам илустровао. Сматра се да је уз чика Јову Змаја, Брана Цветковић деценијама био "највреднији и најдостојнији хвале дечји писац".[4]

Овај чувени „смејач и засмејач“, како га је називао Винавер, умро је за време окупације 20. новембра 1942. године, у 68. години.[7][8] У Београду је, неколико месеци по смрти добио улицу, која је после ослобођења преименована. Његово име данас носи једна мања улица у насељу Жарково.[4]

Дела уреди

  • Бранине приче, I и II, 1907;
  • Истра, сцена са нашег приморја, 1920;
  • Тамо далеко, 1925;
  • Брана за децу у слици и речи, 1934;
  • Врло ретке приповетке, 1951;
  • Зунзарина палача, 1957;

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 107. 
  2. ^ Јовић, Небојша (2003). „Бранислав Брана Цветковић (1875-1942), глумац, сликар, сценограф”. Баштиник. 6. (Историјски архив Неготин): 245. 
  3. ^ Костић, Братислава (1999). Ново гробље у Београду. Београд: ЈKП Погребне услуге. стр. 175. 
  4. ^ а б в г Сајт Музеја позоришне уметности
  5. ^ Јовић, Небојша (2003). „Бранислав Брана Цветковић (1875-1942), глумац, сликар, сценограф”. Баштиник. 6. (Историјски архив Неготин): 247. 
  6. ^ Рошуљ, Жарко (2014). Час описа часописа. 6, Жанрови у српској шаљивој периодици : (1830-1918). Нови Сад  ; Београд: Матица српска ; Институт за књижевност и уметност. стр. 165-170. ISBN 978-86-7946-128-5. COBISS.SR 286149895
  7. ^ "Коло", 28. новембар 1942, стр. 4
  8. ^ "Коло", 2. јануар 1943, стр. 10

Спољашње везе уреди