Бранислав Анђелковић
Бранислав Анђелковић (1961. године) је српски музичар, археолог, египтолог и доцент на Филозофском Факултету Универзитета у Београду.
| Бранислав Анђелковић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1961. |
| Место рођења | Шарбановац, Бор ФНР Југославија |
| Поље | археологија, египтологија |
| Институција | Филозофски факултет Универзитета у Београду |
| Познат по | Београдској мумији, Међуодносима на Блиском истоку у 4. миленијуму, Египтолошком материјалу у Србији, Формативнном периоду државе у Египту, Накадској култури |
ОбразовањеУреди
Анђелковић је завршио основне студије на Филозофском Факултету Универзитета у Београду 1988. године. Магистарски рад (Односи између Каанаца и Египћана до краја владавине Нармера) је одбранио на истом факултету 1994. године, а докторски (Еволуција герзешке културе: унутрашњи и спољашњи чиниоци) 2003. Професор му је био Сава Тутунџић.[1]
Научни радУреди
На Филозофском Факултету Универзитета у Београду почиње да ради као асистент-приправник 1990. године, да би 1995. постао асистент. Од 2004. године је доцент. Предавао је и на Јејл универзитету 2009. године, где је држао предавање Hegemony for Beginners: Egyptian Activity in the Southern Levant during the Second Half of the Fourth Millennium B.C, State Formation.[1]
Члан је неколико српских и интернационалних стручних организација, укључујући: Српско археолошко друштво (чланство 1986 – 2005; уредник Гласника српског археолошког друштва 2005 – 2008), International Association of Egyptologists (1988 – 2013) и The American Schools of Oriental Research (2013). Од 2003. до 2011. године је био председник секције за археологију Блиског истока у Српском археолошком друштву.[1]
УметностУреди
Анђелковић је певач, гитариста, фронтмен и оснивач бенда Fetish beat. Бенд је свој први албум са 21 песмом, Синтетика, издао 2010. године. Фотографије за албум је радио академски фотограф и предавач на Факултету примењених уметности, Владимир Татаревић. Анђелковићево уметничко име је Dr Fetish и лого бенда је стилизовани анк.[2]
Анђелковић је и аутор двадесет егзистенцијалистичко-филмских есеја.[3]