Баја Мали Книнџа
Мирко Пајчин (Губин код Ливна, 13. октобар 1966), познатији као Баја Мали Книнџа, српски је певач. Популарност је стекао током рата у бившој Југославији певајући песме ратне родољубиве тематике. У својим ранијим песмама неретко велича особе из ратова деведесетих, као и појединце из Другог светског рата попут Момчила Ђујића.
| Баја Мали Книнџа | |
|---|---|
 Омот албума Живеће овај народ | |
| Лични подаци | |
| Име по рођењу | Мирко Пајчин |
| Датум рођења | 13. октобар 1966. |
| Место рођења | Губин, код Ливна, СФР Југославија |
| Занимање | певач |
| Музички рад | |
| Активни период | 1989—данас |
| Жанр | турбо-фолк |
| Инструмент | вокал |
Биографија
уредиРођен је у селу Губину, где је завршио основну школу. Средњу школу за саобраћајног техничара је завршио у Београду. У Србију је дошао 1981. године, и прво је живео на Бежанији, касније у Сурчину, а тренутно живи у Земуну.
Песме су му углавном окренуте величању српства и српске историје, као и љубави и алкохолу.[1] Своју популарност је стекао за време деведесетих година прошлога века. Популаризовао је Радована Караџића, а за Војислава Шешеља и за његову странку је снимио албум „Српским радикалима“, а често је певао и по њиховим митинзима. Један од његових првих хитова била је песма Врати се Војводо. У тој песми позива војводу Момчила Ђујића да се врати у Крајину и заштити српски народ.
Поред певања, Баја пише и текстове. Писао је за многе познате певаче (Бора Дрљача, Јован Перишић, Нино, Рођа Раичевић...). Такође је писао за многе крајишке групе као што су Јандрино Јато, Синови Мањаче, Жаре и Гоци... Неки од највећих хитова које је написао су песме Нема раја без роднога краја и Данијела.[2]
Сваке године наступа на Кочићевом збору на Мањачи где се окупи више од 40.000 људи. У каријери је направио неколико већих концерата у Новом Саду, Бањој Луци и дијаспори. Тиражи његових албума су достизали милионски тираж. Имао је успешну како музичку тако и кафанску сарадњу са Бором Чорбом.[3]
На свечаној академији поводом Дана Републике Српске 2024. године додељен му је Орден Његоша I реда.[4]
Јануара 2024. објавио је љубавну песму Ја нисам желео крај.[5]
Приватни живот
уредиБрат од стрица је Ксенији Пајчин[6] и Лази Пајчину. Ожењен је, има три ћерке и три сина.[7]
Дискографија
уредиСтудијски
уреди- 1991: Не дам Крајине
- 1992: Стан'те паше и усташе
- 1993: Живеће овај народ
- 1994: Још се ништа не зна
- 1994: Рат и мир
- 1994: Коцкар без среће
- 1994: Победиће истина
- 1995: Играју се делије
- 1995: Идемо даље
- 1995: Збогом оружје
- 1997: Не дирајте њега
- 1998: Повратак у будућност
- 1998: Српским радикалима
- 1999: Бити ил не бити
- 1999: Живот је тамо
- 2000: Заљубљен и млад
- 2001: Ђе си легендо
- 2002: Збогом памети
- 2006: За ким звона звоне
- 2008: Глуви барут
- 2011: Идемо малена
- 2012: Леси се враћа кући
- 2014: Говор душе
Други албуми
уреди- 1995: Сеобе
- 1997: Баја Мали Книнџа и Оги Вуковљак
- 2000: Слаја бенд и Баја Мали Книнџа: Нова мега гара
Са групом Браћа са Динаре
уреди- 1994: Гоки и Баја бенд
- 1995: Била једном једна земља
- 1996: Плачи вољена земљо
- 1997: Ја се свога, не одричем до гроба
- 1998: Идемо до краја
Уживо
уреди- 1993: Све за српство, српство ни за шта
- 2000: Минхен — уживо
- 2003: Уживо — Баја Мали Книнџа
- 2003: Луда журка — уживо
- 2004: Још сад па ко зна кад
- 2004: Баја Мали Книнџа и Јован Перишић
- 2006: Још по који пут
- 2006: Гара из Њемачке
- 2009: Има Срба, има још
- 2009: Где је моја Натали
- 2009: Краљ мења краља, цар мијења цара
- 2020: Волим своју земљу
Референце
уреди- ^ „Грахово.нет - Baja Mali Knindza”. grahovo.net. Архивирано из оригинала 13. 7. 2010. г.
- ^ „Bajin oproštaj sa Srbima u Noksu”. vesti-online.com.
- ^ Нпортал (2022-08-13). „"БОРА МИ ЈЕ ПОЗАЈМИО" Ретко виђене слике Боре и Баје - сведоче о њиховом пријатељству”. Нпортал (на језику: српски). Приступљено 2024-01-27.
- ^ „Od Danice Grujičić do Baje Malog Knindže: Koga je sve Dodik odlikovao za Dan Republike Srpske? - Region - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2024-01-09. Приступљено 2024-01-09.
- ^ „ЉУБАВНА БАЛАДА: Баја Мали Книнџа најавио нову песму”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-01-27.
- ^ „Песма за Ксенију Пајчин”. Kurir-info.rs. Архивирано из оригинала 2. 6. 2011. г. Приступљено 27. 4. 2012.
- ^ J, D. (2024-01-03). „"Zezali su me jer sam imao tri ćerke": Baja Mali Knindža otkrio koliko je bio ponosan kad je dobio sina”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-27.
