Бремен (држава)

Слободни ханзеатски град Бремен
Freie Hansestadt Bremen
Слободни ханзеатски град Бремен; Freie Hansestadt Bremen;
	; Застава ; Грб
	Химна:; Der Bremer Schlüssel
Држава	Немачка
Админ. центар	Бремен
Министар-председник	Андреас Бофеншулте (СПД)
Владајућа странка	СПДН/Зелени/Левица
Површина	419,23 km2
Становништво	2020.
— број ст.	680.130
— густина ст.	1.622,33 ст./km2
— ISO 3166-2	DE-HB
Последњи избори	26. мај 2019.
Следећи избори	2023.
Гласова у Савезном савету	3
	Званични веб-сајт

Бремен (нем. Bremen), званично Слободни ханзеатски град Бремен (нем. Freie Hansestadt Bremen, ннем. Free Hansestadt Bremen), је са 404 km² најмања држава Немачке. Државу сачињавају град Бремен (327 km²) и 60 km удаљени Бремерхафен. Њих раздваја територија покрајине Доња Саксонија. Број становника ова два града је укупно 664.000.

Природа

Иако је Бремен веома мала савезна држава, неке површине су и даље паркови природе. Постоји ограничена пољопривредна активност у овој држави.

Привреда

Заснива се на увозу кафе и извозу аутомобила. У Бремену су фабрике Дајмлер−Крајслер (DaimlerChrysler), Ербас (Airbus), као и више погона прехрамбене индустрије.

Транспорт

Бремен и Бремерхафен су друга највећа лука у Немачкој. Град има два аеродрома.

Историја

Држава Бремен заснива се на средњовековној традицији Ханзе и некадашњем војводству. После Вестфалског мира (1648), ово војводство је припало Шведској, а касније је град постао независан. Услед наноса реке Везер, било је потребно саградити нову луку Вегесак (данас део града Бремена), и основати Бремерхафен. Када се Немачка ујединила, 1871, Бремен је био једини град−држава у целом царству.

После Другог светског рата, Бремен је био у америчкој окупационој зони, као енклава окружена британском зоном. Тако је касније постао посебна савезна држава.

Образовање

У држави Бремен постоје два универзитета, две високе школе, Висока школа за уметност у Бремену, као и друге институције, на пример Центар за истраживање поларних области у Бремерхафену.