Бреница
Бреница је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на северном рубу нишке котлине, под Каменичким висом, удаљено 9 км од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 555 становника (према попису из 1991. било је 600 становника).
Бреница | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Пантелеј |
| Становништво | |
| — 2011. |  522 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 22′ 34″ С; 21° 55′ 23″ И / 43.376166° С; 21.923166° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 419 m |
.svg)  Бреница Бреница на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Историја уреди
Бреница је старо, у средњем веку формирано село. Турски попис 1454/55. године, непосредно након пада ових крајева у турске руке, затиче је, под истим називом, као село са 7 домаћинстава (1 удовичким) и са дажбином од 896 акчи. Након четири деценије, 1498. године, евидентирано је као доста обновљено и ојачало село са 26 домаћинстава (8 неожењених, 3 удовичка) и дажбинама у износу од 2970 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 24 кућа, 3 удовичка домаћинства, 1 самачко домаћинство.[1]
У каснијем периоду једва да има података о Бреници, вероватно зато што је мање село. После ослобођења од Турака 1878. године, Бреница има педесетак претежно задружних кућа распоређених у два засеока са једне и друге стране брда Станица. Већина становништва се домогла већих комплекса земље, али са распадом породичних задруга почео је већ крајем 19. века процес њиховог уситњавања. Истовремено, одвијао се и процес постепеног надјачавања ратарско-виноградарске над некадашњом доминирајућом шумско-сточарском привредом. Релативна близина Ниша покренула је већ од 1920. године дневну миграцију према Нишу (двадесетак миграната), а имовинска неједнакост, осим издвајања имућнијих домаћинстава, проузроковала је појаву надничарења и печалбарења, а затим градско запошљавање и делимично исељавање. Ова два последња процеса дошла су до изражаја нарочито после 1960. године. Изузетно се развила оријентација на мешовиту привреду и дневну миграцију радника према Нишу, али који одржавају и своја газдинства у селу. Године 1971. било је 26 пољопривредних, 96 мешовитих и 9 непољопривредних домаћинстава.
Саобраћај уреди
До Бренице се може доћи приградском линијом 14 ПАС Ниш - Виник - Каменица - Бреница и линијом 14А ПАС Ниш - Виник - Каменица - Бреница - Каменица - Церје.
Демографија уреди
Крајем 19. века (1895. године) Бреница је село са 75 домаћинстава и 584 становника. Године 1930. у њој је живело 91 домаћинство и 584 становника.
У насељу Бреница живи 429 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (41,0 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 144 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,63.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 4 | 1 | ||
| 80+ | 5 | 7 | ||
| 75—79 | 6 | 12 | ||
| 70—74 | 15 | 13 | ||
| 65—69 | 13 | 14 | ||
| 60—64 | 11 | 17 | ||
| 55—59 | 17 | 12 | ||
| 50—54 | 25 | 20 | ||
| 45—49 | 34 | 22 | ||
| 40—44 | 20 | 23 | ||
| 35—39 | 12 | 21 | ||
| 30—34 | 16 | 12 | ||
| 25—29 | 21 | 16 | ||
| 20—24 | 20 | 16 | ||
| 15—19 | 25 | 26 | ||
| 10—14 | 13 | 13 | ||
| 5—9 | 7 | 15 | ||
| 0—4 | 22 | 9 | ||
| Просек : | 39,0 | 40,9 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 244 | 62 | 159 | 18 | 5 | 0 |
| Женски | 232 | 37 | 160 | 32 | 3 | 0 |
| УКУПНО | 476 | 99 | 319 | 50 | 8 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 130 | 18 | 0 | 0 | 52 |
| Женски | 60 | 13 | 0 | 0 | 21 |
| УКУПНО | 190 | 31 | 0 | 0 | 73 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 5 | 8 | 12 | 1 | 8 |
| Женски | 1 | 0 | 8 | 3 | 1 |
| УКУПНО | 6 | 8 | 20 | 4 | 9 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 2 | 11 | 2 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 3 | 6 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 13 | 5 | 8 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 7 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | |
| УКУПНО | 7 | 0 | 0 | 4 | |
Референце уреди
- ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 15. 07. 2010.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература уреди
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. г. pp. 12.
