Отворите главни мени

Бреница је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на северном рубу нишке котлине, под Каменичким висом, удаљено 9 км од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 555 становника (према попису из 1991. било је 600 становника).

Бреница
Brenica.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаПантелеј
Становништво
 — 2011.Пад 522
Географске карактеристике
Координате43°22′34″ СГШ; 21°55′23″ ИГД / 43.376166° СГШ; 21.923166° ИГД / 43.376166; 21.923166Координате: 43°22′34″ СГШ; 21°55′23″ ИГД / 43.376166° СГШ; 21.923166° ИГД / 43.376166; 21.923166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина419 м
Бреница на мапи Србије
Бреница
Бреница
Бреница на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

ИсторијаУреди

Бреница је старо, у средњем веку формирано село. Турски попис 1454/55. године, непосредно након пада ових крајева у турске руке, затиче је, под истим називом, као село са 7 домаћинстава (1 удовичким) и са дажбином од 896 акчи. Након четири деценије, 1498. године, евидентирано је као доста обновљено и ојачало село са 26 домаћинстава (8 неожењених, 3 удовичка) и дажбинама у износу од 2970 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 24 кућа, 3 удовичка домаћинства, 1 самачко домаћинство.[1]

У каснијем периоду једва да има података о Бреници, вероватно зато што је мање село. После ослобођења од Турака 1878. године, Бреница има педесетак претежно задружних кућа распоређених у два засеока са једне и друге стране брда Станица. Већина становништва се домогла већих комплекса земље, али са распадом породичних задруга почео је већ крајем 19. века процес њиховог уситњавања. Истовремено, одвијао се и процес постепеног надјачавања ратарско-виноградарске над некадашњом доминирајућом шумско-сточарском привредом. Релативна близина Ниша покренула је већ од 1920. године дневну миграцију према Нишу (двадесетак миграната), а имовинска неједнакост, осим издвајања имућнијих домаћинстава, проузроковала је појаву надничарења и печалбарења, а затим градско запошљавање и делимично исељавање. Ова два последња процеса дошла су до изражаја нарочито после 1960. године. Изузетно се развила оријентација на мешовиту привреду и дневну миграцију радника према Нишу, али који одржавају и своја газдинства у селу. Године 1971. било је 26 пољопривредних, 96 мешовитих и 9 непољопривредних домаћинстава.

СаобраћајУреди

До Бренице се може доћи приградском линијом 14 ПАС Ниш - Виник - Каменица - Бреница и линијом 14А ПАС Ниш - Виник - Каменица - Бреница - Каменица - Церје.

ДемографијаУреди

Крајем 19. века (1895. године) Бреница је село са 75 домаћинстава и 584 становника. Године 1930. у њој је живело 91 домаћинство и 584 становника.

У насељу Бреница живи 429 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (41,0 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 144 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,63.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[2]
Година Становника
1948. 767
1953. 797
1961. 773
1971. 634
1981. 596
1991. 600 600
2002. 555 555
2011. 522
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
554 99,81 %
Црногорци
  
1 0,18 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ. Архивирано из оригинала на датум 15. 03. 2012. Приступљено 15. 07. 2010. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. г. pp. 12.

Спољашње везеУреди