Ван (језеро)

Језеро Ван (тур. Van Gölü, кур. Behra Wanê, јер. Վանա լիճ) највеће је језеро Турске. Налази се на крајњем истоку земље. То је слано језеро вулканског порекла, које има четири острва, а воде прима од бројних притока са околних планина. Има површину од 3.755 km² и налази се на 1.719 метара надморске висине. На источној обали језера се налази град Ван, главни град истоимене турске провинције. Ово ендореично језеро се налази близу границе са Ираном.

Ван
Van1 20.jpg
Језеро Ван
Координате38°37′00″ СГШ; 42°52′00″ ИГД / 38.616667° СГШ; 42.866667° ИГД / 38.616667; 42.866667 Координате: 38°37′00″ СГШ; 42°52′00″ ИГД / 38.616667° СГШ; 42.866667° ИГД / 38.616667; 42.866667
Типприродно, слано, вулканско
Земље басена Турска
Макс. дужина120 km
Макс. ширина80 km
Површина3 755 km2
Макс. дубина451 m
Над. висина1 719 m
Ван на мапи Турске
Ван
Ван

Језеро се формирало у плеистоцену када је лава из вулкана Немрут током праисторије блокирала отицање воде на исток. Неактивни вулкани се данас налазе источно и северно од језера. Воде језера Ван су богате солима, попут натријум-карбоната. Иако језеро Ван има надморску висину од 1.640 m (5.380 ft) у региону са оштрим зимама, његова велика сланост спречава да се његов већи део смрзне, те чак и плитки северни део ретко смрзава.[1] У околини језера су воћњаци и житна поља.

Опште карактеристикеУреди

 
Ахтамар

Језеро Ван је највеће алкално језеро на свету.[2] Његова вода се не користи за пиће ни за наводњавање. Састоји из плићег северног и пространијег и дубљег јужног дела. Највећа дубина северног дела износи 100 метара. Ниво воде варира до 50 центиметара у зависности од годишњег доба. Током зиме је најнижи, а у јулу највиши због отопљавања снега са околних планина. Повремено се замрзава северна област језера, а цело језеро никад, услед високог салинитета. Северне обале су стрме и пуне литица, а јужне углавном еродиране равнице.

На језеру Ван се налазе острва Ахтамар, Ктуц, Артер и Лим. На сва четири острва су се некада налазиле цркве. На острву Лим се налази јерменска црква Светог Геворга, изграђена 1305. Данас је у рушевинама. На острву Ахтамар се налази добро очувана црква Сурб Хач (Свети Крст) из десетог века. Саградио ју је познати јерменски архитекта Манвел. Острво Ахтамар, које је било резиденција јерменских царева из династије Арцуни током 10. и 11. века, посећују туристи.

ГеологијаУреди

Језеро Ван је првенствено тектонско језеро, формирано пре више од 600.000 година путем постепеног слегања великог блока земљине коре услед померања на неколико главних раседа који пролазе кроз овај део источне Анатолије. Јужна ивица језера означава границу између метаморфних стена масива Битлис и вулканских слојева из неогеног и квартарног периода. Дубоки, западни део језера је базен у облику куполе који лежи у тектонској депресији формираној комбинацијом [[|нормалних и ударних пробоја и потискивања.[3]

Близина језера до Карлиовом троструком чвору довела је до тога да се флуиди из Земљиног плашта накупљају у слојевима испод језера Ван, што је покренуло део његове геолошке еволуције.[3] Северну обалу језера доминира стратовулканска планина Супхан.[4][5] Широки кратер другог, успаваног вулкана, планина Немрут,[6][7] налази се близо западног врха језера. У региону постоји хидротермална активност.[3]

Током већег дела своје историје, све до плеистоцена, језеро Ван је имало отвор према југозападу. Међутим, ниво овог прага се временом мењао, јер је језеро блокирано узастопним протоцима лаве из вулкана Немрут западно ка равници Муш. Тај праг је временом бивао спуштен сулед ерозије.

Историјски подациУреди

Према неким изворима, језеро има историју дугу 600 хиљада година[8]. Урартско краљевство оставило је материјалне изворе у околини језера који датирају још од 9. века п.н.е. Још увек постоји тврђава града Вана из тог периода. У 11. веку долазе Селџуци на ово подручје. У истом веку престаје да постоји Краљевина Јерменија. Скорија историја бележи протеривање Јермена и насељавање Курда након 1915. године из области Васпуракан којој језеро припада.

Живи светУреди

У језеру живи риба chalcalburnus tarichi. Иначе слатководна, адаптирала се на услове које језеро пружа. Једина је досад потврђена врста рибе која живи у језеру. Уједно је и ендемска врста.

Подводна тврђаваУреди

Проучавајући сталагмитске димњаке под водом, турски истраживачи су 2017. открили урартску тврђаву која је изграђена у периоду од 9. до 6. века п.н.е. То указује да је ниво воде у далекој прошлости био знатно нижи. Делови зидова који се могу видети високи су око 3,4 метра. Простире се на нешто мање од једног километра. Претпоставља се да је тврђава добро очувана због алкалне средине.

ЗанимљивостиУреди

Селo Хоргом на обали језера је завичај чувеног америчког сликара јерменског порекла Аршила Горког (Востаник Адојан).

Језеро Ван су у прошлости људи звали „Горњим морем”[9], што указује на то колико је пространо.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Lake Van" 1998.
  2. ^ Lake Van, Turkey
  3. 3,0 3,1 3,2 Toker et al. 2017, стр. 166.
  4. ^ Kurter, Ajun (20. 5. 1988). „Glaciers of the Middle East and Africa: Turkey” (PDF). United States Geological Survey Professional Paper. Архивирано из оригинала на датум 11. 10. 2017. 
  5. ^ „Suphan Dagi, Turkey”. Peakbagger.com. Приступљено 25. 1. 2014. 
  6. ^ Dewey J.F; Hempton M.R.; Kidd W.S.F.; Saroglu F.; Sengor A.M.C (1986). „Shortening of continental lithosphere: the neotectonics of Eastern Anatolia — a young collision zone”. Collision Tectonics. 19: 1—36. doi:10.1144/GSL.SP.1986.019.01.01. 
  7. ^ Y. Yilmaz; Y. Güner; F. Şaroğlu (1998). „Geology of the quaternary volcanic centers of the east Anatolia”. Journal of Volcanology and Geothermal Research. 85 (1–4): 173. doi:10.1016/S0377-0273(98)00055-9. 
  8. ^ 3,000-year-old fortress discovered in Turkish lake
  9. ^ У Турској откривено „чудо под водом“

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди