Отворите главни мени

Вареш је градско насеље и сједиште истоимене општине у Федерацији БиХ, БиХ.

Вареш
Vareš 0311.jpg
Панорама Вареша
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација БиХ
Кантон Средњобосански кантон
ОпштинаВареш
Становништво
 — (2013)Пад 3.117
Географске карактеристике
Координате44°09′43″ СГШ; 18°19′38″ ИГД / 44.16199° СГШ; 18.32712° ИГД / 44.16199; 18.32712Координате: 44°09′43″ СГШ; 18°19′38″ ИГД / 44.16199° СГШ; 18.32712° ИГД / 44.16199; 18.32712
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина829 м
Вареш на мапи Босне и Херцеговине
Вареш
Вареш
Остали подаци
Поштански број71330
Позивни број032

Вареш је брдски градић с надморском висином од 829 метара, у котлини рјечице Ставње, удаљен 45 километара од Сарајева. Окружен је планинама Капија, Стијене, Звијезда и Перун.

Садржај

ИсторијаУреди

Велико рудно богатство се крије испод варешких брда, па постоје трагови да се овдје копала и топила гвоздена руда још у бронзаном добу и у античко вријеме. Варешко село Дубоштицу краљ Твртко је сматрао ризницом свог краљевства, јер је било рударско средиште. Остаци средњовјековне краљевске тврђаве Бобовац се налазе близу Вареша. Турска власт је много држала до варешког краја због развијеног рударства и занатства у њему. Овим активностима су се бавили искључиво Хрвати-католици. Са доласком Аустрије, Вареш доживљава привредни препород. Аустрија искоришћава руду на индустријски начин и гради две високе пећи.

У Варешу се налази најстарија католичка црква у Босни и Херцеговини. То је црква Св. Миховила Арканђела грађена на темељима из доба средњовјековне Босне. Католичке црквене књиге из 1643. су неке од најстаријих у Босни. Ту је и новија жупна црква Св. Миховила, која је добила данашњи изглед почетком 20. века.

У граду се налази стари камени мост у типичном стилу лучних мостова из доба Отоманског царства.

У Варешу се налази и српска православна црква посвећена Покрову Пресвете Богородице основана крајем 19. века.[1]

Прије распада Југославије Вареш је био рударско мјесто, насељено већинским хрватским становништвом. Током рата је опустошен и данас је заостао у развоју. Недалеко од Вареша је село Боровица са чистим хрватским становништвом које је за вријеме рата (1993) спаљено до задње куће. Већинско становништво општине су сада Бошњаци.

СтановништвоУреди

Знамените личностиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди