Вареш је градско насеље и сједиште истоимене општине у Федерацији БиХ, БиХ.

Вареш
Панорама Вареша
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација БиХ
КантонЗеничко-добојски кантон
ОпштинаВареш
Становништво
 — 2013.Пад 2.917
Географске карактеристике
Координате44° 09′ 43″ С; 18° 19′ 38″ И / 44.161943° С; 18.327137° И / 44.161943; 18.327137
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина829 m
Вареш на карти Босне и Херцеговине
Вареш
Вареш
Вареш на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број71330
Позивни број032
Веб-сајтwww.vares.info

Вареш је брдски градић с надморском висином од 829 метара, у котлини рјечице Ставње, удаљен 45 километара сјеверозападно од Сарајева. Окружен је планинама Капија, Стијене, Звијезда и Перун.

Историја

уреди

Велико рудно богатство се крије испод варешких брда, па постоје трагови да се овдје копала и топила гвоздена руда још у бронзаном добу и у античко вријеме. Варешко село Дубоштицу краљ Твртко је сматрао ризницом свог краљевства, јер је било рударско средиште. Остаци средњовјековне краљевске тврђаве Бобовац се налазе близу Вареша. Турска власт је много држала до варешког краја због развијеног рударства и занатства у њему. Овим активностима су се бавили искључиво Хрвати-католици. Са доласком Аустрије, Вареш доживљава привредни препород. Аустрија искоришћава руду на индустријски начин и гради две високе пећи.

У Варешу се налази најстарија католичка црква у Босни и Херцеговини. То је црква Св. Миховила Арканђела грађена на темељима из доба средњовјековне Босне. Католичке црквене књиге из 1643. су неке од најстаријих у Босни. Ту је и новија жупна црква Св. Миховила, која је добила данашњи изглед почетком 20. века.

У граду се налази стари камени мост у типичном стилу лучних мостова из доба Отоманског царства.

У Варешу се налази и српска православна црква посвећена Покрову Пресвете Богородице основана крајем 19. века.[1]

Прије распада Југославије Вареш је био рударско мјесто, већином насељен хрватским становништвом. Током рата је опустошен и данас је заостао у развоју. Недалеко од Вареша је село Боровица са чистим хрватским становништвом које је за вријеме рата (1993) спаљено до последње куће. Већинско становништво општине су сада Бошњаци.

Становништво

уреди
Састав становништва – насеље Вареш
2013.[2]1991.1981.[3]1971.[4]
Укупно2 917 (100,0%)5 888 (100,0%)8 424 (100,0%)8 240 (100,0%)
Бошњаци1 339 (45,90%)1 068 (18,14%)11 212 (14,39%)11 550 (18,81%)1
Хрвати1 254 (42,99%)3 035 (51,55%)4 334 (51,45%)4 507 (54,70%)
Босанци110 (3,771%)
Срби71 (2,434%)627 (10,65%)1 405 (16,68%)1 722 (20,90%)
Неизјашњени60 (2,057%)
Босанци и Херцеговци30 (1,028%)
Муслимани21 (0,720%)
Остали21 (0,720%)299 (5,078%)45 (0,534%)69 (0,837%)
Албанци4 (0,137%)28 (0,332%)32 (0,388%)
Црногорци3 (0,103%)68 (0,807%)78 (0,947%)
Непознато2 (0,069%)
Југословени1 (0,034%)859 (14,59%)1 299 (15,42%)251 (3,046%)
Македонци1 (0,034%)19 (0,226%)8 (0,097%)
Словенци14 (0,166%)23 (0,279%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Знамените личности

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Чланак о цркви на сајту митрополије Дабробосанске[мртва веза] (језик: српски)
  2. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  3. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 
  4. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 

Спољашње везе

уреди