Васил Левски
Васил Левски (буг. Васил Иванов Кунчев; Карлово, 18. јул 1837 — Софија, 18. фебруар 1873) је био бугарски револуционар, идеолог, стратег и теоретичар бугарске националне револуције, вођа борбе за ослобођење од османске владавине. Левски је рођен у Карлову, 1837. Замонашио се у двадесет четвртој години, али је касније напустио цркву и прикључио се либералном покрету.
| Васил Левски | |
|---|---|
 Васил Левски | |
| Пуно име | Васил Иванов Кунчев |
| Датум рођења | 18. јул 1837. |
| Место рођења | Карлово Османско царство |
| Датум смрти | 18. фебруар 1873. (35 год.) |
| Место смрти | Софија Османско царство |
Године 1862. Левски је отишао у Србију да се као добровољац придружи Бугарској легији коју је основао такође бугарски револуционар, Георги Раковски. Између 1862. и 1868. учествовао је у свим бугарским борбама против Османске империје.
Крајем 1860-их, Левски је развио револуционарну теорију, које је значила одлучан корак ка бугарском покрету ослобођења. Ова теорија је видела национално ослобађање као подизање на оружје свих Бугара у Османској империји. Устанак би требало да припреми, води и координише централна револуционарна организација. Ова организација би требало да има више локалних револуционарних комитета у свим деловима Бугарске и требало би да делује потпуно независно од било које стране силе.
Левски је такође одредио и будућу форму владавине у ослобођеној Бугарској - демократску републику, која почива на принципима Повеље Људских и Грађанских Права Француске револуције.
Левски је почео да поставља локалне комитете 1869. До средине 1872. успео је да успостави јаку мрежу комитета у више бугарских градова и села који су били у сталној вези и примали наређења од тајне владе у граду Ловечу. Комитети су набављали оружје, организовали борбене одреде, и казнене акције против османских званичника и бугарских издајника.
У мају 1872, Бугарски револуционарни централни комитет и Интерна револуционарна организација су се спојиле у једну организацију, убеђени да ће координација рада донети опште добро.
На јесен 1872. османска полиција је ушла у траг неколико комитета у североисточној Бугарској, укључујући и главни штаб организације у Ловечу, након што су активисти револуционарне организације опљачкали османску пошту да би набавили новац за куповину оружја. Хапшења многих револуционара су била претња уништењу организације. У покушају да спасе документацију, Левског су ухапсиле османске власти и обесиле у Софији, фебруара 1873.
