Бугарска легија

Бугарска легија у Београду је добровољна организација основана и распуштена два пута. Циљ је борба против османске владавине Балкана.

Прву легију је створио политички емигрант Бугарин, Георги Раковски 1862. године и учествује у освајању Београдске тврђаве. [1] Уз њега су војвода Илија, Васил Левски и други бугарски револуционари. Затим су се поделили на две групе: једна је отишла у Букурешт а друга (са Каравеловим) остала у Београду.

Друга бугарска легија основана је 1867. године споразумом српског кнеза Михаила Обреновића и добротворне групе у Букурешту за заједничке акције против Османског царства. Потписан је 26. јануара 1867. године споразум под називом "Програм политичких одношаја Србо-бугара (Бугаро-срба) или њихов срдачан споразум".[2] Акт је чинило 12 тачака, а предвиђао је уједињење Срба и Бугара у једну државу, са владаром кнезом Михајлом Обреновићем. Организатор и командир био је српски капетан Јован Драгашевић.[3] Након њеног распуштања, десила се да је српски кнез Михајло убијен.

Четник у другој легији је Васил Левски, који је извео свој познати лавовски скок на Ташмајдану, који носи његово име (Левски). Лев је званична бугарска валута.

РеференцеУреди

  1. ^ Perry, Duncan (1993). Stefan Stambolov and the Emergence of Modern Bulgaria, 1870-1895. Duke University Press. стр. 8. ISBN 0-8223-1313-8. 
  2. ^ "Правда", Београд 12. децембар 1933.
  3. ^ "Нова искра", 1. мај 1904.

ГалеријаУреди

Види jошУреди