Бугарска легија у Београду је добровољна организација основана и распуштена два пута. Циљ је борба против османске владавине Балкана.

Прву легију је створио политички емигрант Бугарин, Георги Раковски 1862. године и учествује у освајању Београдске тврђаве. [1] Уз њега су војвода Илија, Васил Левски и други бугарски револуционари. Затим су се поделили на две групе: једна је отишла у Букурешт а друга (са Каравеловим) остала у Београду.

Друга бугарска легија основана је 1867. године споразумом српског кнеза Михаила Обреновића и добротворне групе у Букурешту за заједничке акције против Османског царства. Потписан је 26. јануара 1867. године споразум под називом "Програм политичких одношаја Србо-бугара (Бугаро-срба) или њихов срдачан споразум".[2] Акт је чинило 12 тачака, а предвиђао је уједињење Срба и Бугара у једну државу, са владаром кнезом Михајлом Обреновићем. Организатор и командир био је српски капетан Јован Драгашевић.[3] Након њеног распуштања, десила се да је српски кнез Михајло убијен.

Четник у другој легији је Васил Левски, који је извео свој познати лавовски скок на Ташмајдану, који носи његово име (Левски). Лев је званична бугарска валута.

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Perry, Duncan (1993). Stefan Stambolov and the Emergence of Modern Bulgaria, 1870-1895. Duke University Press. стр. 8. ISBN 0-8223-1313-8. 
  2. ^ "Правда", Београд 12. децембар 1933.
  3. ^ "Нова искра", 1. мај 1904.