Велика Лукања

Велика Лукања је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 6 становника (према попису из 2002. било је 17 становника).

Велика Лукања
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.Пад 6
Географске карактеристике
Координате43° 14′ 07″ СГШ; 22° 40′ 29″ ИГД / 43.235166° СГШ; 22.674833° ИГД / 43.235166; 22.674833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина594 м
Велика Лукања на мапи Србије
Велика Лукања
Велика Лукања
Велика Лукања на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

ИсторијаУреди

Српска основна школа у месту постоји од 1840. године.[1]

Географски положајУреди

Петнаест километара северно од Пирота, између огранака Старе планине са северне и Видлича са јужне стране, простире се узана долина правцем исток – запад, у дужини од око 15 километара, названа Средњи Висок. Кроз њу тече река Височица и на њеној десној страни, на самом ушћу притоке Гостушице, се налази село Велика Лукања. У наведеном долинском простору од око 80 квадратних километара налазе се поред Лукање још и следећа села: Паклештица и Бела источно, Гостуша северно, Мала Лукања и Завој западно и Покревеник и Копривштица југозападно од Велике Лукање. Сва ова села природно гравитирају према Великој Лукањи, па је због тога она административни, политички и културно–просветни центар тога краја, тј. Средњег Висока и некадашњи центар и седиште среза Височког.

Средњи Висок има неких посебности у односу на друге суседне крајеве Горњег и Доњег Висока.То је пре свега затворен долински простор са свих страна, па се из њега излази или у њега улази само са југа из правца Пирота. Са севера је ограничена деловима Старе планине, а са југа толемим Церцељом и кршевитим Пажаром (1187 м). Ови масиви источно од Паклештице толико су се приближили да је Височица направила кањон у дужини од 2 км звани Владикина плоча чије су стране високе преко 500 м па је веза са Горњим Високом могућа једино пешице или запрегом. И на супротној страни, на западу, поменути масиви и Височица направили су ниже Завоја такође кањон звани Мртвачки мост, дужине око 5 км и на тој страни излаз је могућ само пешице и коњем. Овако затворен Средњи Висок нашао је излаз само према Пироту, односно на југ, преко превоја званог Копривштички крст високог преко 1000 метара. Постављена траса пута на овом правцу одувек је била неподесна и тешко проходна (6 км узбрдно од Височице до Копривштичког крста и 10 км низбрдно преко Нишора до Пирота), па је у кишним и зимским данима обустављено кретање запрежном стоком.

После Другог светског рата дошло до бржег развоја овог краја.Изграђен је пут 1956. године Пирот – Велика Лукања и уведен аутобуски саобраћај, отворена је осмогодишња школа у Великој Лукањи, модернизована је задружна организација увођењем нових кооперативних односи, нарочито у сточарству и преради млечних производа, доведена је електрична енергија, један број породица са малим земљишним поседом колонизован је у Војводину, док се приличан вишак радне снаге запослио у привреди и ванпривреди Пирота. На тај начин су у Средњем Високу, па и Великој Лукањи, створени услови за један бољи живот и отворене перспективне могућности за развој.

После настанка Завојског језера, настала је идеја да се оно вишеструко повећа чиме би била потопљена села Велика Лукања и Паклештица. Од онда, од 1965. године, Велика Лукања почиње да стагнира а са протицањем времена и да одумире. Људи су почели са грађењем кућа – других домова у Пироту и околини, где су се млади и запошљавали, а у селу су остали само стари да би сачекали исплату имовине, па да и они оду својој деци. Како се формирање језера одужило, многи су стари већ помрли а домови опустели. [2]

Данас село Велика Лукања практично не постоји, остаци села се налазе на дну језера.

ДемографијаУреди

У насељу Велика Лукања живи 17 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 66,3 година (62,0 код мушкараца и 72,5 код жена). У насељу има 8 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

 
Изградња пута Пирот - Велика Лукања
 
Изградња пута Пирот - Велика Лукања 1956. године
 
Сточар из села Велика Лукања
График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 719
1953. 693
1961. 662
1971. 517
1981. 327
1991. 22 22
2002. 17 17
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
16 94,11%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ "Просветни гласник", Београд 1900. године
  2. ^ Вукашин Петровић, Велика Лукања, 1985, стр. 12
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди