Вида Јоцић
Видосава Вида Јоцић (Скопље 1921 — Београд 10. јануар 2002) била је српска вајарка.
Вида Јоцић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1921. |
Место рођења | Скопље, Краљевина СХС |
Датум смрти | 10. јануар 2002.80/81 год.) ( |
Место смрти | Београд, СР Југославија |
Биографија
уредиСа сестрама се 1941. године прикључила Ваљевском партизанском одреду. Сестра Оливера Вера Јоцић погинула је 1944. Проглашена је за Народног хероја, а споменик је урадила Вида Јоцић који је подигнут у Скопљу. Вида Јоцић је заробљена 1942. и одведена у логор Бањица, затим у Аушвиц где је добила број 49865 и у Равенсбрик у коме је дочекала ослобођење.
Завршила је Високу филмску школу у Београду 1949. Дипломирала на вајарском одсеку Академије ликовних уметности у Београду коју студирала од 1950. до 1955. код проф. Јована Кратохвила, Стевана Боднарова, Сретена Стојановића, Лојза Долинара.
Одржала је 30 самосталних изложби и више од 200 колективних у земљи и иностранству.
Начинила је споменике у Ваљеву, Скопљу, Чачку и Новом Саду, а скулптуре у јавном простору у Острошцу и Аранђеловцу. Израдила је неколико биста народних хероја. Групу од 40 скулптура 'Апел за мир' поклонила је граду Београду.
Изложбе (избор)
уреди- 1958. „Аушвиц 49865“, Галерија Гтрафичког колектива, Београд
- 1959. „Аушвиц 49865“, Салон Трибине младих, Нови Сад, Варшава, Краков
- 1960. Осло, Gallery Grabowski, London
- 1962. Културни центар, Београд
- 1963. Народни музеј, Вршац
- 1964. Ваљево
- 1966. Сомбор
- 1968. Клуб ратних војних инвалида, Скопље
- 1969, Музеј НОБ-а, Ваљево
- 1971. „Апел“, Дом омладине, Београд
- 1972. Галерија Дома ЈНА, Београд[1]
- 1975. Галерија Дома ЈНА, Београд
- 1987. „Апел“, Музеј Равенсбрик, Равенсбрик
- 1993, „Апел за Мир“, Галерија УЛУС-а Београд
- 1999. „Апел за мир“, ЦЗКД, Београд
- 2002. Модерна галерија, Ваљево
Библиографија (избор)
уреди- Павле Васић, Аушвиц 49865, Политика, 3. фебруар 1958, Београд
- Миодраг Б. Протић, Три скулптора, НИН, 16. фебруар 1958, Београд
- Катарина Амброзић, Две изложбе скулптуре, Књижевне новине, 21. фебруар 1958, Београд
- Драгослав Ђорђевић, Вида Јоцић, Видици, бр. 42-43, 1. март 1959, Београд
- Росентал, Аrt Nеws, 1960, Лондон
- Драгослав Ђорђевић, Вида Јоцић, Борба, 18. децембар 1962, Београд
- Борис Петковски, Нова Македонија, 2. јуни 1968, Скопље
- Балша Рајчевић, Развијање доживљаја, Студент, 29. фебруар 1972, Београд
- Слободан Марковић, Катедрала бола, Борба, 27. октобар 1974, Београд
- Зоран Маркуш, Против заборава, Борба, 6. јули 1975, Београд
- Ђорђе Кадијевић, Лица и маске, НИН, 6. јули 1975, Београд,
- Стеван Станић, Мала допуна портрета Виде Јоцић, НИН, 13. јул 1990, Београд
- Зоран Маркуш, Против равнодушности, Политика, 1993, Београд
- Јован Деспотовић, Апел за мир, (пред. кат.), ЦЗКД, Београд
- Ирина Суботић, Трагика модерног доба, Време, 10. април 1999, Београд
- Миодраг Дадо Ђурић, Изложба скулптура Виде Јоцић, Напред, 22. новембар 2002, Ваљево
- Љубомир Сомовић, Логораш или грађанин Калеа, Политика, 23. 12 2008, Београд
Награде
уреди- 1961. Златно длето УЛУС-а, Београд
- 1968. Златно длето УЛУС-а, Београд
- 1969. Септембарска награда града Ваљева, Ваљево
- 1969. I награда за скулптуру на Бијеналу у Делхију, Њу Делхи
- 1970. Међународна награда за скулптуру, Париз
- 1972. Награда „4. јули“, Београд
- 1984. Награда Октобарског салона, Београд
- 1990. Награда „7. јули“, Београд
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Vida Jocić”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 2021-11-02. Приступљено 2024-01-28.
Литература
уреди- Документација Музеја савремене уметности, Београд