Вида Јоцић

Видосава Вида Јоцић (Скопље 1921 — Београд 10. јануар 2002) била је српска вајарка.

Вида Јоцић
Портрет Виде Јоцић
Лични подаци
Датум рођења	1921.
Место рођења	Скопље, Краљевина СХС
Датум смрти	10. јануар 2002.(2002-01-10) (80/81 год.)
Место смрти	Београд, СР Југославија

Вида Јоцић, аутопортет

Биографија

Са сестрама се 1941. године прикључила Ваљевском партизанском одреду. Сестра Оливера Вера Јоцић погинула је 1944. Проглашена је за Народног хероја, а споменик је урадила Вида Јоцић који је подигнут у Скопљу. Вида Јоцић је заробљена 1942. и одведена у логор Бањица, затим у Аушвиц где је добила број 49865 и у Равенсбрик у коме је дочекала ослобођење.

Завршила је Високу филмску школу у Београду 1949. Дипломирала на вајарском одсеку Академије ликовних уметности у Београду коју студирала од 1950. до 1955. код проф. Јована Кратохвила, Стевана Боднарова, Сретена Стојановића, Лојза Долинара.

Одржала је 30 самосталних изложби и више од 200 колективних у земљи и иностранству.

Начинила је споменике у Ваљеву, Скопљу, Чачку и Новом Саду, а скулптуре у јавном простору у Острошцу и Аранђеловцу. Израдила је неколико биста народних хероја. Групу од 40 скулптура 'Апел за мир' поклонила је граду Београду.

Изложбе (избор)

• 1958. „Аушвиц 49865“, Галерија Гтрафичког колектива, Београд
• 1959. „Аушвиц 49865“, Салон Трибине младих, Нови Сад, Варшава, Краков
• 1960. Осло, Gallery Grabowski, London
• 1962. Културни центар, Београд
• 1963. Народни музеј, Вршац
• 1964. Ваљево
• 1966. Сомбор
• 1968. Клуб ратних војних инвалида, Скопље
• 1969, Музеј НОБ-а, Ваљево
• 1971. „Апел“, Дом омладине, Београд
• 1972. Галерија Дома ЈНА, Београд
• 1975. Галерија Дома ЈНА, Београд
• 1987. „Апел“, Музеј Равенсбрик, Равенсбрик
• 1993, „Апел за Мир“, Галерија УЛУС-а Београд
• 1999. „Апел за мир“, ЦЗКД, Београд
• 2002. Модерна галерија, Ваљево

Библиографија (избор)

• Павле Васић, Аушвиц 49865, Политика, 3. фебруар 1958, Београд
• Миодраг Б. Протић, Три скулптора, НИН, 16. фебруар 1958, Београд
• Катарина Амброзић, Две изложбе скулптуре, Књижевне новине, 21. фебруар 1958, Београд
• Драгослав Ђорђевић, Вида Јоцић, Видици, бр. 42-43, 1. март 1959, Београд
• Росентал, Аrt Nеws, 1960, Лондон
• Драгослав Ђорђевић, Вида Јоцић, Борба, 18. децембар 1962, Београд
• Борис Петковски, Нова Македонија, 2. јуни 1968, Скопље
• Балша Рајчевић, Развијање доживљаја, Студент, 29. фебруар 1972, Београд
• Слободан Марковић, Катедрала бола, Борба, 27. октобар 1974, Београд
• Зоран Маркуш, Против заборава, Борба, 6. јули 1975, Београд
• Ђорђе Кадијевић, Лица и маске, НИН, 6. јули 1975, Београд,
• Стеван Станић, Мала допуна портрета Виде Јоцић, НИН, 13. јул 1990, Београд
• Зоран Маркуш, Против равнодушности, Политика, 1993, Београд
• Јован Деспотовић, Апел за мир, (пред. кат.), ЦЗКД, Београд
• Ирина Суботић, Трагика модерног доба, Време, 10. април 1999, Београд
• Миодраг Дадо Ђурић, Изложба скулптура Виде Јоцић, Напред, 22. новембар 2002, Ваљево
• Љубомир Сомовић, Логораш или грађанин Калеа, Политика, 23. 12 2008, Београд

Награде

• 1961. Златно длето УЛУС-а, Београд
• 1968. Златно длето УЛУС-а, Београд
• 1969. Септембарска награда града Ваљева, Ваљево
• 1969. I награда за скулптуру на Бијеналу у Делхију, Њу Делхи
• 1970. Међународна награда за скулптуру, Париз
• 1972. Награда „4. јули“, Београд
• 1984. Награда Октобарског салона, Београд
• 1990. Награда „7. јули“, Београд

Види још

• Парк Виде Јоцић

Литература

• Документација Музеја савремене уметности, Београд

Спољашње везе

• Парк Виде Јоцић у Ваљеву
• Вида Јоцић, Апел за мир