- Када се жели приказати нешто што је у групи и што подележе одрђеној подели и организацији, најбоље је користити табеле. Оне омогућавају већу прегледност и лакше кретање кроз садржај, а што је битније пружају доста информација, на мањем простоу и без превише текта. Табеле су погодне за приказивање административних и свих вртса подела, статистичких података, упоредних података, пописа, набрајања и сл.
Да бисте убацили табелу у текст, користите опцију из горње палете (нацртана стилизована табела) и помоћу ње унесите жељени број редова и колона. Систем ће аутоматски направити шаблон који затим можете попуњавати текстом и подацима. Трудите се да табеле буду што јасније и прегледније, без непотребних преоптерећења
| ПРИМЕР КОРИШЋЕЊА ТАБЕЛЕ У ЧЛАНКУ
Административна подела Београда
Карта београдских општина
Београд има статус посебне територијалне јединице у Републици Србији, са својим посебним органима локалне самопураве. Скупштина града Београда је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града. Скупштина има 90 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године. Градоначелник Београда представља и заступа Град и обавља извршну функцију у Граду Београду. Тренутни градоначелник је Драган Ђилас.Територија
Града Београда подељена је на 17 градских општина од којих свака има своју локалну самоуправу.
|
- На википедији се користе бројни шаблони, који служе за лакшу навигацију, саналажење и оријентацију кроз чланке, али имају и естетски значај, чине га лепшим и сликовитијим. Постоје различити типови шаблона, међу којима су шаблони обавештења, упозорења, навигације, затим инфокутије, теме, портали и др. Инфокутије су једне од најчешће коришћених и служе да се о некој теми на једноставан и визуелно ефикасан начин прикажу основни подаци (о градовима, појавам, државама, биографијама и др).
Да бисте у чланак убацили инфокутију потребно је да одете на страницу на којој се она налзи. На пример, ако желите да убаците Инфокутију за град идете на Шаблон:Град и одатле ископирате синтаксу и унесете жељене информације. Како то изгледа у пракси можете видети у примеру испод:
| ПРИМЕР КОРИШЋЕЊА ИНФОКУТИЈЕ У ЧЛАНКУ
Београд је главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи. Београд су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум. Према последњим подацима Пописа у граду живи 1.639.121 становника, што га чини четвртом највећом престоницом у југоисточној Европи. Београд је друштвени, економски, културни и политички центар Србије. Смештен је на ушћу реке Саве у Дунав.
Порекло назива
Прво име келтског је порекла и гласи Singidūn(on), док је за време Римљана егистирало романизовано келтско име Singidūnum. Назив „Белиград“ (слов. Бјелград) први пут је забележено 878. као словенско име у писму папе Јована VIII цару Борису бугарском. Током историје град се звао и Alba Graeca, Fehérvár, Castelbianco, Dar Ul Jihad, Prinz Eugen Stadt и др.
Географија
Београд се налази на 116,75 метара надморске висине, и то на координатама 44°49'14" сгш и 20°27'44" игд. Историјско језгро Београда (данашња Београдска тврђава) налази се на десној обали Саве. Према положају београд је подунаски, посавски, балкански, јужноевропси и средњоевропски град. Лежи на ушћу Саве у Дунава. Урбана површина града износи 359,92 квадратних километара. Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.[3]
У граду постоји доста уређених зелених површина и паркова, али шума (Топчидер, Кошутњак, Бањичка шума) и две планине Авала и Космај. Београд се развио на неколико брда - Бановом, Петловом, Малешком, Лекином брду, Врачарском платоу, Топчидеру, Сењаку и Кошутњаку. Осим Саве и Дунава, територијом града теку и бројни потоци попут Миријевског потока, Мокролушког, али и мање реке Топчидерске. Клима Београда је умерено-континентална са дугим и топлим летима, хладним и често оштрим зимама, и прелазним периодима пролећа и јесени. Просечна годишња температура је 12,3°C, док је најтоплији месец јул, са просечном температуром од 21,8°C, а најхладнији јануар са 0,6°C. На годишњем нивоу у Београду падне око 690 милиметара падавина.
|
|