Википедија

Википедија:Гласање/Предлог/Матица српска или Матица српска и Т. Прћић

< Википедија:Гласање

Ово гласање је већ било покренуто, али ћу га у договору са покретачем затворити и овде отворити по процедури. Ја нисам предлагач већ само технички покрећем овај предлог за гласање. Расправа о предлогу траје 10 дана од времена ове измене. Циљ ове странице је да се поведе конструктивна расправа о предлогу гласања. У одељку коментари можете да напишете и да ли се слажете или се не слажете са гласањем. Уколико се више од 20% учесника у расправи не буде сложило са предлогом гласања, гласање се не покреће. Доле сам прекопирао углавном неизмењени садржај са странице гласања, који може у потпуности да буде искоришћен као предлог за гласање. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:57, 26. септембар 2009. (CEST)[одговори]

Предлог за гласање уреди

Већ дуго се ломе копља и много енергије троши на ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ правописа и његових додатака. Задњи примјер: [1]

Неки сматрају да је за правила мјеродаван само службени правопис Матице српске, док други стоје на гледишту да предлози господина Твртка Прћића испред Одбора за стандардизацију треба да буду изнад неких рјешења правописа Матице српске, специфично кад је у питању транскрипција са енглеског језика.

Циљ гласања уреди

Ако једна опција буде изгласана, то би требало да одтад буде препоручено правило за правопис на Википедији на српском језику. Кориштење друге опције треба онда бити обесхрабрено као неправилно и штетно.

Образложења за кориштење Правописа Матице српске, са додацима које предлаже г. Твртко Прћић за енглески уреди

Напомена: Највише 50 редова текста. Без коментара друге стране. Можете користити линкове ка претходним објашњењима и/или разговорима.

Напомена: Ово образложење је саставио Мирослав Ћика на основу пређашњих коментара Јагоде и Слаје. Они су добродошли да га измјене и допуне. Просто брисање читавог текста није дозвољено. Убацивање коментара друге стране није дозвољено.

Одбор за стандардизацију српског језика је основан од Матице српске и других установа: [2] . Сходно томе, иза одлука Одбора стоји и Матица српска.

Одломци из текста: „Циљеви Споразума о оснивању Одбора за стандардизацију српског језика (у даљем тексту: Одбор) јесу:

... – систематско нормирање српског језика, с екавским и ијекавским изговором, свеобухватно и у појединостима, и израда одговарајућих докумената и приручника, као и доношење аката који би обезбеђивали проходност меродавних иновација у нормативистици и језичкој пракси; ... – доприношење међународној сарадњи домаћих институција и стручних појединаца са странима и уклапању српског језика и србистике у међународне пројекте и стандарде, терминолошке, комуникацијске и информатичке, а, када је неопходно, и оглашавање у међународним форумима, агенцијама и институцијама;

– унапређивање сарадње с државним органима како би србистика, и материјално, и кадровски, и програмски, могла јачати и оспособљавати се за адекватно реаговање на нове изазове, процесе и програме који се, и зависно од технолошких (р)еволуција и независно од њих, намећу или се могу наметати на домаћој и међународној сцени.“

Одбор је састављен од:

„САНУ, Матице српске и Института за српски језик у Београду, као и са Филолошког факултета у Београду и Филозофског факултета у Новом Саду, односно по једног члана Одбора из ЦАНУ и АНУРС, као и са Филозофског факултета у Никшићу, Филозофског факултета у Нишу, Филолошког факултета у Приштини, Филозофског факултета у Српском Сарајеву, Филозофског факултета у Бањој Луци, Универзитета у Крагујевцу и Српске књижевне задруге у Београду.“

Додатна објашњења се могу видјети овдје: [3]

гдје пише и ово:

Da ne bude zabune, Prciceva resenja su odobrena od strane Odbora za standardizaciju srpskoga jezika koji u zvaničnom izveštaju (povodom napretka rada na novom Pravopisu) za njegova rešenja navodi „da se radi o mnogo boljem tekstu od onog u Pravopisu“ što je postignuto „uravnoteženim kompromisom između fonološkog i grafemskog pristupa“ (Spisi Odbora za standardizaciju srpskog jezika VIII, str. 88). (Језик данас, гласило Матице српске: [4], стр. 43-44 pdf-а)

Крај напомене: Ово образложење је саставио Мирослав Ћика на основу пређашњих коментара Јагоде и Слаје. Они су добродошли да га измјене и допуне. Просто брисање читавог текста није дозвољено. Убацивање коментара друге стране није дозвољено.


Ја се нешто не сећам да сам овластио Мирослава Ћику да за време мог одсуства са Википедије састави "образложење на основу пређашњих коментара Јагоде И Слаје". За Јагоду не знам, али сумњам да се и она с тим сложила. Можда се Ћики журило да изгласа избацивање Прћића са Википедије (а журило му се итекако, из већ познатих разлога), али то није разлог да се брже-боље објашњавају ставови друге стране, е да би гласање имало макар и привид демократичности. Зато молим администраторе да ову папазјанију горе обришу, а ја ћу се већ побринути да САМ изнесем својем ставове поводом ове фарсе. И захваљујем се Ћики што ми је милостиво допустио да "измјеним" (правилно је "измијеним") и "допуним" његово образложење. То је врло демократски од њега.

--Sly-ah (разговор) 13:00, 29. септембар 2009. (CEST)[одговори]

Да и ја мислим да је Мирослав један супер лик. За брисање текста уопште није потребан админ, сам можеш да измениш текст што ће рећи „из корена“, сигурно нико неће имати ништа против.--Методичар зговор2а 19:36, 29. септембар 2009. (CEST)[одговори]

Образложења за кориштење искључиво Правописа Матице српске уреди

Напомена: Највише 50 редова текста. Без коментара друге стране. Можете користити линкове ка претходним објашњењима и/или разговорима.

Правопис Матице српске из 1993. је неоспоран[1]. Језички стручњаци, одбори и институти могу да га критикују, дају сугестије, али до појаве новог издања Правописа стари је на снази.

Ево експертског мишљења: U poslednje dve decenije mi smo dobili 15-ak pravopisa i pravopisnih priručnika. Samo dva imaju odobrenje Ministarstva prosvete za upotrebu u nastavne svrhe: Pravopis srpskoga jezika Matice srpske i Pravopis srpskog jezika (priručnik za škole) Milorada Dešića. Preostalim pravopisma, bez obzira na njihov kvalitet, nema mesta u nastavi – ukazuje prof. dr Veljko Brborić. Nije sporno postojanje više pravopisa i pravopisnih priručnika, dodaje on, ali pravopisna rešenja moraju biti usklađena i to u celini, bez izuzetaka.[2]

Примењивати правопис селективно је кршење горе наведеног принципа: Правопис, у целини и без изузетака.

Коментари уреди

  •   за - Гласање је нешто добро, зашто морамо да изгласамо дали да гласамо. --Mile (разговор) 21:11, 29. септембар 2009. (CEST)[одговори]
  •   за Ја сам за гласање.--Мирослав Ћика (разговор) 02:22, 27. септембар 2009. (CEST)[одговори]
  •   против Успут предлажем заговарачима гласања да прочитају ово: Глобална англоцоолтура и њен утицај на синонимију српског језика. Већина учесника дискусије и заговарача овог гласања, врло, тачније скроз погрешно схвата Прћића, а вјерујем слабо зна о њему и његовом раду. То што се неки позивају на Прћића и када треба и кад не треба, не значи да сви знају чиме се човјек уствари бави. Као стручњак за енглески језик, Прћић кроз свој рад управо указује и оштро критикује погрешне и лоше језичке праксе које доводе до англизације српског језика и насумичне и неосноване употребе енглеских синонима (директно транскрибованих енглеских ријечи) у замјену за наше синониме у српском језику. Његов приједлог правила транскрипције је допуна оних из Правописа, тј. појашњење ствари које су у Правопису напола обрађене (нејасне), а не замјена истих. Према томе, ја не знам како ви мислите транскрибвати енглеска имена и презимена и друго, само на основу Правописа и без тих додатних појашњења. Осим тога, неријетко чак и та додатна Прћићева транскрипциона појашњења нису довољна за извођење исправне транскрипције, без стручне помоћи, нарочито када се ради о мање познатим именима и презименима/страним која су англицизована и сл. Такође предлажем свима да се мање бавите напамет анализама стручних аутора за језик и када имате недоумице да покушамо да успоставимо контакт са људима који нам могу помоћи (Клајн, Прћић и други), као и да се не позивате на њих без да сте их директно консултовали у вези неке интерпретације. Овдје имамо кориснике који су писали Клајну и када год смо добијали одговор, увијек се испоставило да никада није предлагао радикална ни напрасна рјешења, него напротив. Дакле, Википедијанци су ти који често предлажу напрасна рјешења и ту је главни проблем, а у не у стручној језичкој литератури и стручним ауторима исте. Према томе, проблем се неће ријешити протјеривањем приручника и одређених аутора, него ће се проблеми само још више истаћи и заоштрити, пошто ће свако имати своја правила када се деси да у некој ситуацији Правопис није довољно доречен. --Славен Косановић {разговор} 15:50, 27. септембар 2009. (CEST)[одговори]
Славене, да не бих пуно дуљио: Моја рјешења транскрипције или било чега другога могу бити боља сто пута од садашњих, али ако нису уведена у правопис то су само моја рјешења. Консензус стручњака ствара правопис, а не мишљење појединца или групице. А и гдје бисмо стигли да стално пратимо прогласе, препоруке, и тсл. КАДА И АКО они то уведу у правопис, то постаје обавеза. Дотада не вриједи ни спомена. --Мирослав Ћика (разговор) 18:56, 27. септембар 2009. (CEST)[одговори]

Против гласања сам из принципијелних разлога. Наиме, нико на Википедији (први ја, па сви остали) нема никаквих права нити квалификација да валоризује рад једног доктора англистике и да процењује да ли тај доктор наука добро или лоше ради свој посао, односно, да ли су његове књиге као референце добре или лоше. За то су меродавне институције које се баве српским језиком, а оне су дале своје мишљење (као што је наведено у гопрњем посту). Своје мишљење је дао и Иван Клајн, који је био рецензент Прћићевих књига Транскрипциони речник енглеских личних имена (за коју је написао и афирмативан предговор) те за Енглеско-српски речник географских имена. Самим тим, организовање гласања путем којег ће лингвистички и правописни лаици (међу које спадам и сам) судити једном професионалцу мене подсећа на својеврстан линч, а мислим да је углед српске Википедије страховито окрњен и самим покушајем да се гласа. Већ видим наслове по новинама: Српска википедија покушала да отера Прћића или Српска Википедија пресудила уваженом лингвисти. А сад да осмотримо морални истручни профил "судија" (рецимо оних који су у оном првом "гласању" брже-боље гласали против Прћића):

Дакле, имамо Милета који је на својој корисничкој страни крупним словима исписао (отприлике): Мој српски је слаб. Слободно исправљајте моје чланке. Међутим, та чињеница га није спречила да одмах и по кратком поступку гласа против Прћића.

Затим је ту наш стари познаник Д. Максимовић, који се прославио псовачким испадом против И. Клајна, памфлетистичком карикатуром у којој исмејава Т. Прћића те једним насилничким покушајем да се и физички разрачуна са неистомишљеником који му је само рекао истину. Немојмо заборавити и његово константно и тенденциозно крстарење по Википедији уз избацивање отровних коментара у вези са радом његових неистомишљеника, затим чињеницу да је једном приликом користио и други налог написавши један чланак којим је покушао да испровоцира аутора ових редова па је ишао чак дотле да је "аутору" тог чланка (односно себи) честитао на "лијепом чланку". Када му је дискретно саопштено да је проваљен и да се окане ћорава посла брзо се повукао и тај "корисник" се више није појављивао на Википедији (барем не под тим именом). Максимовић је познат и по свом смарачком форсирању рефлекса гласа јат и где треба и где не треба, при чему се није устручавао да Правопис прогласи некомпетентним, а наше врхунске лингвисте незналицама. Врхунац његовог бламирање је доказивање да је правилно ријечник, а не рјечник, односно унапријеђивање, а не унапређивање. При том је своје поступке и негирање Правописа објашњавао "здраворазумским разлозима", односно, интелектуалним процесом који он назива "размишљање својом главом". Треба ту напоменути и његов набусит однос према младим корисницима (за који је добијао и пацке од администратора) и иживљавање над поштоваоцима Правописа када је знао тражити од сарадника да наведу тачну страницу, назив књиге, издавача, па чак и годину издавања, за референцу коју је тај сарадник наводио. Јакша и Ћика су Д. Максимовића по хитном поступк

И тај исти Д. Максимовић је, не трепнувши, гласао да се Т. Прћић најури са Википедије.

Затим, ту је и корисник Јакша који је загрижени и ватрени поштовалац Правописа српског језика. Исти тај Јакша до пре неколико месеци није био баш тако ватрени присталица Правописа, а да би се википедијанска јавност уверила да не лажем (иако Јакша у свакој прилици тврди супротно), ево вам линкова према овим страницама за разговор:[5] (Интересантан цитат:

Поменути правопис је алтернативан, а не опште прихваћен

, и [6] (интересантан цитат:

историјска, географска или друга референца која помиње решење из фантомског правописа.

Јакша) да бисте могли да се уверите у конзистентност Јакшиних ставова у вези са Правописом српског језика. Морамо сви бити начисто: Није у Питању Прћић и Правопис. У Питању је Јакшина прилично изражена "воља за моћ", односно његова жеља да се пита за све овде на Википедији, а у реализовању тих његових амбиција добро ће му доћи помагачи у виду Ћике, Максимовића и осталих питорескних ликова. Зна Јакша да је Прћићев систем, иако није савршен, најбољи до сада, и да је свакако бољи од оног у Правопису, али,њему највише смета што су Прћићеви поклоници Слаја и Јагода и што се не приклањају Јакшиним прилично чудним ставовима о језику и писмености. Јакша је у последње време све агресивнији и све отвореније испољава своје лидерске амбиције, потцењујући све оне који немају факултет и који су за њега "нижа бића" (сва срећа да имам нешто факултетића, јер, ко зна, можда бих добио и какав комплекс), надмено и грубо се односећи према новим сарадницима, администраторима - укратко, према већини сарадника Википедије на српском језику. Сад около лаже да ја претим са новим свађама и конфронтацијама, а већ је повукао и свој први лидерски потез: Замислите, замољава све сараднике Википедије да Прћићеве књиге не користе као референце до завршетка гласања! Он, је, као што се да видети, већ протерао Прћића са Википедије!

Ту је и Мирослав Ћика, човек ком је главни адут код транскрипционих питања да се "тако говори у Канади". Он је организовао ону прву фарсу од гласања, па и ову другу (уз свесрдну Горанову помоћ), иако њему, у ствари, никако није јасно за што се гласа и какве ће последице произићи из свега тога. Ћика је познат по залагању за етимолошко писање страних имена и назива (дакле, без мрске транскрипције која успорава достизање оргазма, пардон, 100.000 чланка уз помоћ Википедијиног највреднијег и најплоднијег сарадника - друга бота). Ћика би најрадије да организује гласање о забрани транскрипције, али, нема ко да га инструира. Можда би следећи корак требало да буде забрана писања ћирилицом - али, и он је свестан да све има своје границе.

Па имамо и географа Ивана који са великом надом посматра ово гласање иако није свестан замке у коју нас увлачи Јакша: ако би се, којим случајем, и изгласало неповерење Прћићу, односно, ако би се којим случајем изгласало да се на Википедији користи САМО Правопис српског језика, то значи да отпадају сви они атласи и географски приручници којима се Иван обилато служио и сва надлежност за транскрипцију прелази на - Правопис. По овоме, изгледа да отпадују и Клајнов РЈН, и Клајн-Шипка речник страних речи, а богуми и једнотомни Речник српског језика!

Само да напоменем да је мој утисак да је све ово измакло контроли: и инсценирана блокада (Зрно заслужује Оскара!), и брже-боље организовано гласање (демократско, наравно) и ћутање администратора (Бокица по обичају нешто замуцкује, Горан одрађује послове, а Методичар увек нешто попује) и решеност неких да преузму власт под сваку цену. Почела се користитити ратничка (ратна) терминологија: "уништићемо противника" (Зрно), "они ће прогласити победу" (Ћика или Јакша, свеједно), "нема вам спаса", "готови сте" (Јакша). У Верлору сте препознали особу која је хтела да преузме власт на Википедији при чему је замало успела у том науму. Али, изгледа да Верлоров дух и даље кружи Википедијом.

Што се мене тиче, свеједно ми је. Какви год били резултати гласања (ако га буде, наравно), ја сам на добитку: Ако победи Прћић, ја могу несметано да радим на Википедији користећи његове књиге као референце, а ако случајно победи САМО Правопис (пажљиво прочитајте Јакшину формулацију), мени опет добро: ја сам и до сад радио стриктно по Правопису (иако се то није свиђало ни Јакши, ни Ивану, ни Анту ...) (да се разумемо, овде не говоримо о транскрипцији са енглеског), а тако ће бити и убудуће, с тим да ћу транскрипцији са енглеског САМО по Правопису посветити посебну пажњу. Само да "друга страна" формулише шта подразумева под Правописом (или под "Правописом и остали приручницима") да после не би било каквих неспоразума.

--Sly-ah (разговор) 19:20, 29. септембар 2009. (CEST)[одговори]

Ja sa tvojim blokiranjem nemam ništa čoveče. -- Bojan  Razgovor  19:27, 29. септембар 2009. (CEST)[одговори]
Десант на Дрвар--ИванМ. (разговор) 19:40, 29. септембар 2009. (CEST)[одговори]

Морам да примијетим, са поносом, да је текст о мени (премда садржи онај дио о мистериозном чланку и мистериозном кориснику, немам појма шта се дешава, али занимљиво је) био међу највећима. Јакшин је можда већи, а можда и није (морам да бацим текст у wc - Word Count), али сад бар знам с ким да се такмичим у стварању нових и нових завјера против Слаје. Јакша, јеси ли и ти ишао на завјеренички курс, као и ја? Нарочито ми се свидјело предавање професора Дамблдора. П.С. Слајо, „зашто“ се пише састављено, а не растављено; надам се да то није по неком новом Прћићевом приручнику. Поздрав и само да додам: ипак се окреће. --Дарко Максимовић (разг.) 20:45, 29. септембар 2009. (CEST)[одговори]

Цијеним надасве занимљиве, живописне и опширне коментаре господина Слаје, написане у нарочито креативном и сатиричном духу. Позивам и остале да гласају. Хвала.--Мирослав Ћика (разговор) 20:14, 29. септембар 2009. (CEST)[одговори]

Прочитао сам текст који је навео Славен и слажем се по питању погрешне примене радикалних мера и начина на који покушавате да решите проблеме, а исто и по питању англизације српског језика. Разумем Мирослављево настојање да се постојеће несугласице већ једном реше, али мислим да је свакако бесмислено да решавање проблема треба да има форму оцене рада једног стручњака (као што је образложио и Слај). Толико од мене. Поздрав. -- SmirnofLeary (разговор) 20:30, 29. септембар 2009. (CEST)[одговори]

А како да ријешимо проблем иначе, него гласањем? Вишемјесечно натезање по Тргу и другдје није уродило плодом. Морамо да знамо на чему смо, и која правила треба да поштујемо. И да се више не свађамо. Срамота ће бити кад људи дођу за вријеме славља, и виде око чега се ми препиремо. Смијешно и жалосно у исто вријеме. Ми не можемо допустити себи луксуз пат позиције, јер ми радимо енциклопедију сада. А стручњаци се препиру већ годинама.--Мирослав Ћика (разговор) 20:37, 29. септембар 2009. (CEST)[одговори]
Не вишемјесечно, него вишегодишње... :) Али зар нико од вас не схвата да радите на језичком пројекту, при чему морате да користите језичке приручнике, како год окренете, граматичке, правописне, за транскрипције, итд. Нажалост српски језик је мали, па ми нисмо лидери у стварању нове терминологије у науци, технологији, поп култури и сл., него је ту свеприсутни енглески језик, који задаје не мале проблеме и другим не тако малим језицима, као што шпански, њемачки, француски итд. Волио бих да чујем ваљане аргументе, како ми, који нисмо стручњаци за језик, да се изборимо са проблематиком за коју је потребна висока језичка стручност. Умјесто да смо задовољни што постоји неко ко размишља о српском језику, као што то ради Прћић, а ко је прочитао и схватио овај чланак: Глобална англоцоолтура и њен утицај на синонимију српског језика, зна о чему говорим, идемо да га протјерамо са Википедије. Још једном да истакнем, проблем нису наши стручњаци (Клајн, Прћић, итд), јер они никада у својим приједлозима нису радикални и углавном се труде да дају аргументе у вези онога зашта се залажу, него је проблем у Википедијанцима и начину на који Википедијанци схватају језичке приручнике. Или, или... Живот или смрт, нека буде по мом или нека све иде дођавола... --Славен Косановић {разговор} 21:47, 29. септембар 2009. (CEST)[одговори]
Ја сам отојч читао тај текст и никако не могу да схватим да је то исти онај аутор који форсира „З“ у Њу ЏерЗију, „Е“ у Елвису ПрЕслију, (можда то није по Прћићу, али: ) „Ч“ у Ал ПаЧину, „Е“ у Едију МЕрфију (Мерфијев закон исл, ваљда) итд. Учен човјек попут њега сигурно није могао да не чује да се ниједно од тих имена не говори, (зли језици ће сад рећи „говори“, а знају и сами да то није истина), а свакако су у питању имена која су у употреби (за разлику од тамо некаквих водопада које просјечан Србин никад не изговори), при чему су нека прилично дуго у употреби. Дакле, све ме, баш због тога, наводи да он у својим разматрањима није узимао у обзир српски језик, него нам је хтио увалити енглески у транскрибованој форми, не водећи при том (бар се мени чини) рачуна ни о духу српског језика, ни о устаљеним облицима (свакако да је узео неке, али то су они од прије Христа, па није ни могао). Зато ми није јасно да је исти тај човјек писао текст који спомињеш. Знам да јесте, али само кажем. Поред тога, оног тренутка кад школски правопис каже ЏерСи, а он каже ЏерЗи, треба имати лоше намјере па рећи да су његови текстови само „допуне“ - јер нису. Слагао бих се да се његови савјети узимају у обзир (осим горњих фундаменталистичких облика), али само онда кад се не косе са Правописом. Међутим, били смо свједоци расправе на Њу Џерсију, гдје је неколико пута поновљено како је Правопис „застарио“, да је Прћићево боље, и да „то још није објављено, али ево треба сваког тренутка, па ће бити правоснажно“. Сад се исти ти поборници крсте са 10 прстију и куну да су у питању „само допуне“ (каткад и великим словима „ДОПУНЕ!!!“). --Дарко Максимовић (разг.) 22:08, 29. септембар 2009. (CEST)[одговори]
Али већина учесника дискусија о Правопису, Правопис види само као транскрипциони приручник, а истина је да у њему има штотшта још што нема везе са транскрипцијама. Како се пишу одређене граматичке конструкције, употреба малих и великих слова и још доста тога, да не набрајам. У вријеме Вука језик се вјероватно вртио око тога како се нешто каже у народу. У међувремену, кроз скоро вијек и по, настала је читава једна дисциплина која се зове лингивстика и која се усложила у гомилу поддисциплина, те више никоме образованом у свијету, не само код нас и у нашем језику, не пада на памет да каже да је нешто исправно само зато што се тако некако, то нешто каже у народу. Ваљда зато постоје студије из језика, да нема потребе за њима, па стручаци би само обилазили народ, ослушкивали и биљежили. Уопште нам не би требали језички приручници. Клајн, Прћић и други, долазили би код тебе, код мене, код Ћике и других на кафу, да нас питају како се нешто каже, да ли тамо велико или мало слово, да ли незнам или не знам, да ли Марфи или Мерфи, да ли Џерзи или Џерси, да ли Ал Пачино или Ал Паћино, итд. Нисам добра адреса да ме питаш у вези Ал Пачина рецимо, пошто ја нисам никада изговарао Ал Паћино, јер ми се није допадало са меким ћ. А лако се могло десити да правопсци одлуче да се тај италијански глас код нас увијек преноси као ћ, умјесто ч... :) Ствар личних преференци у писању је једно, а нешто сасвим друго оно око чега се из неког разлога сложила већина стручњака за језик... Тако да ја немам одговоре на питања зашто у већини ситуација, само знам да ми овдје пишемо енциклопедију, а енциклопедије се придржавају важећих језичких смјерница илити препорука из Правописа и других прихваћених стручних приручника у случају да нешто није довољно добро обрађено у њему самом. --Славен Косановић {разговор} 22:47, 29. септембар 2009. (CEST)[одговори]

Свако ко мисли да може да изврда правила и је ако не упути експлицитну увреду слободан да настави са реториком вербалног насиља, увреда, отровности, цинизма, оптужби или провоцирања се вара.

Експлицитне личне увреде нису забрањене реда ради, већ зато што озбиљно нарушавају атмосферу на пројекту, канцерогено утичу на заједницу и воде стагнацији српске Википедије. Дужност је сваког администратора да такве активности сасеца.

Овај Слајин бараж је јасан пример говора какав апсолутно и категорично не може да буде прихватљив на српској Википедији. Овакав тон и наступ је постао врло раширен, и Слаја свакако није једини коме је навика да тако поступа. Крајње је време да се такви наступи искорене, и да у потпуности уступе место разложној, сталоженој и аргументованој интелектуалној расправи каква једино приличи једном научно-културном пројекту.

Дакле, нека вам овај горе састав послужи као водич како не смете да се опходите на српској Википедији. Или будите пристојни и уљудни, или отидите па гној просипајте по форумима, или ћете бити блокирани. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:02, 29. септембар 2009. (CEST)[одговори]

  •   против Vec sam rekla zasto sam protiv i mislim da to i ptice na grani znaju. Ovo glasanje je pre svega atak na Vikipedijina pravila (kad je bilo desetodnevne rasprave u kojoj bi se ustanovilo da treba glasati? A ako se u obzir uzmu sve govorancije koje smo vodili, SIGURNO ima vise od 20% komentara koji kazu da glasanje NE TREBA obaviti. Samo je zatvoreno jedno glasanje koje krsi sva pravila, da bi se otvorilo drugo koje isto tako krsi sva moguca pravila, ali, sta to tebe, Gorane briga?), atak na g. Prcica, i na licnom i na profesionalnom planu, hajka na clanove koji se zalazu za postovanje Prcicevih pravila, otvorena provokacija istima. Slaj ovaj put nije rekao nista sto nije istina i nije delio licne uvrede, vec je sa hirurskom preciznoscu secirao profil ljudi koji su do sada glasali ZA proterivanje Prcica sa Vikipedije, uz iscrpnu analizu koliko su ti glasaci kompetentni da odlucuju o pitanjima ovakve vrste. Moram takodje reci da si me i TI, sine Brute, razocarao, jer se ispostavilo na kraju da si vrlo hitar na dugmencetu za blok kad je Slaj u pitanju, a kad su u pitanju drugari admini, nikom nista -- nemas vremena da se bakces. Mogao si umesto Slajog sastava, da navedes i baljezgarije tvojih prijatelja administratora, koji ne prezu od najnizih licnih napada koji ni u jednom momentu nisu bili ni opomenuti, a kamoli blokirani jer niko im nista ne moze zato sto naravno -- drugi administratori NECE DA SE KACE. Dakle, sa Slajom je super kaciti se, a sa odredjenim administratorima je smor. Vrlo, vrlo zanimljivo. Veoma sam razocarana. Znam da te zabole leva stikla zbog toga, ali nema veze, nisi ni prvi (nazalost) a ni poslednji od vikipedijinih administratora koji su me debelo razocarali. Ljudski je gresiti, a ja sam eto, pogresila u proceni TEBE. Tvoja administratorska delanja se ipak svode samo na igranje s bojama. --Јагода  испеци па реци 23:28, 29. септембар 2009. (CEST)[одговори]
  •   неутралан Пратим ову дискусију од почетка и уопште ми није јасно како ће бити решена ова пат-позиција. Како год да се изгласа, неће ваљати. Ако се човек, који није левак, већ стручан човек (мислим на г. Прћића), ставља на то да људи, већини којих лингвистика није струка, гласају да ли да се гласа о томе да ли да се његов рад примењује (Аух! Каква главоломка!), то је сумња у његов рад. Па сад, ако се изгласа да ли да се гласа о томе да се његов рад уврсти, то значи да се предлаже да треба ићи преко ствари које прописује Правопис, колико год био застарео, а тек замислите белаја ако се изгласа на главном гласању! А ако се, било у предлогу, било (ако предлог прође) на самом гласању, не изгласа, онда ће Прћић бити оцрњен, јер испада да његов рад ништа не вреди! Па сад, размислите о решењу овог Гордијевог чвора... Вероватно је било најбоље да није ни био везан. Знамо да се све одлуке доносе консензусом, па је тако можда требало код спорних назива радити (код неспорних се ионако нико не би бунио). Овако неће ваљати... Пера Којот Шта је, бре??? 00:19, 30. септембар 2009. (CEST)[одговори]

Opet ću napisati, ako ima tko sluha, zar je tako teško napisati mail nekome od jezičara kad se pojavi problem u transkripciji? Tako se neće moći govoriti da netko gura samo svoja rješenja ili interpretacije. I, mislim da bi se izbjegle ovakve kilometarske rasparave. --XZ (разговор) 00:37, 30. септембар 2009. (CEST)[одговори]

Па, радили смо ми и то, само што ти ниси био ту. Ево, ономад се појавио проблем око Хорејшија Хелсона, који је као Хорејшио уредно забележен у Прћићевом речнику. Е, онда је Гроф Ацо наводно пресавио табак и питао Клајна за мишљење, а овај му је одговорио да је ипак правилно Хорејшио. Проблем је у томе што смо Клајна трзали без потребе, јер он је само потврдио Прћићево мишљење што је и било логично, будући да је Клајн рецензент обеју Прћићевих књижица које се баве транскрипцијом. Мислим, проблеме правимо ни од чега, а свађамо се око стварно спорних транскрипција (којих је, на срећу, врло мало) које нису забележене ни у Правопису, ни код Прћића, ни код Клајна, а за које неки сматрају да су укорењене и уобичајене и нико се до сад није сетио да пита Клајна (рецимо) за мишљење.

--Sly-ah (разговор) 00:50, 30. септембар 2009. (CEST)[одговори]

Ne znam što da kažem. Možda je bolje da i 1500 puta pitate nekoga od njih, jer bi oni također trebali biti zaintersirani za to, samo da to za rezultat ima čim manje svađa, a više članaka, što nam je, nadam se, svima ovdje cilj. --XZ (разговор) 00:56, 30. септембар 2009. (CEST)[одговори]


Изгледа да не разумеш суштину. Клајна заправо не би уопште требало смарати. Он је Прћићев ментор и стоји иза, рецимо, 99,9 одсто онога што је Прћић написао. У оних 0,1 одсто се не слажу, али то је миноран проблем. Треба се само договорити кога послушати када се Клајн и Прћић разилазе у мишљењима у вези са транскрипцијом са енглеског. Е, ту се може организовати гласање, па шта заједница одлучи, да се поштује. Али, понављам, таквих случајева је врло мало и они не би требало да представљају неки велики проблем. Проблем су случајеви у којима се и Клајн и Прћић слажу, али неки сарадници Википедије сматрају да они греше и да би требало послушати "глас народа". Ту мислима на случајеве Пачино, Пресли, Хорејшио итд. Затим, у Прћићевим књигама уредно су побројани изузеци од Прћићевих системских правила, односно, побројане су укорењене и уобичајене транскрипције (по Прћићевом мишљењу). Међутим, неки сарадници сматрају да нису побројани сви изузеци и да Прћић у многим случајевима греши не придавајући одређеним транскрипцијама одредницу "уобичајено". То је други проблем због којег су настајале свађе и падале жестоке увреде. Ја само питам: ко смо ми да одређујемо шта је уобичајено, а шта не. Постоје лингвисти који су школовани за то и који одлучују о томе. Али не вреди причати. Ево, у једном од горњих постова Д. Максимовић је лепо илустровао шта сам хтео да кажем.

--Sly-ah (разговор) 01:18, 30. септембар 2009. (CEST)[одговори]


Турање главе у пијесак уреди

Турање главе у пијесак неће ријешити овај проблем и вишемјесечне свађе. С тиме што гласате против гласања, гласате против рјешења проблема. Свађе ће се наставити (и то не само за вријеме гласања), рјешење неће бити нађено, и свако ће моћи да ради што му је воља као и до сада.

Када је већ тако, и правописна правила могу да се тумаче како је коме воља, очито је да имамо стање анархије. Ако имамо анархију, ја ћи и себи узети право да одсад пишем како мислим да треба. По добром старом Вуку Караџићу - пиши како говориш. А ко воли Прћића само напријед, а ко не воли слободан је да га и даље не воли. Уздравље свима и сретан рад! Живјела анархија!--Мирослав Ћика (разговор) 16:04, 30. септембар 2009. (CEST)[одговори]

На крају уреди

Не можемо сузбити аљкавост и нехатно отаљавање посла које је постало свеопшта навика, не можемо се борити против надмености појединаца који су сами себи највећи језички ауторитет. Можемо, међутим, да изиђемо у сусрет не тако малом броју савесних који би желели да страно име пренесу на најправилнији могући начин, али не знају како.

(болд мој)

Из предговора др Ивана Клајна књизи др Твртка Прћића Нови транскрипциони речник енглеских личних имена.

--Sly-ah (разговор) 17:38, 30. септембар 2009. (CEST)[одговори]

Ја само понављам, и упућујем свима који су сад овдје чврстог и принципијелног становишта да је најбоље вјеровати правописним ауторитетима, да Прћићев приручник садржи ствари које се косе са важећим Правописом. Да бих то (математички) доказао, навешћу (поново) само један примјер: Њу Џерси; и Прћићеве и Клајнове препоруке се косе са Правописом (Прћић наводи само овај погрешан облик, а Клајн оба облика, с тим што је овај погрешни - бољи), а група је издејствовала да се у одговарајућем чланку и задржи Прћићев и Клајнов, а не Правописов, облик као наслов и први у уводу. --Дарко Максимовић (разг.) 19:14, 30. септембар 2009. (CEST)[одговори]

Дакле, гласање не би требало да је неопходно, докле год схватамо да је важећи Правопис изнад Прћића и Клајна, у стварима у којима се косе, све до тренутка кад њихове дотичне одредбе не уђу у састав важећег Правописа. А онда ће опет важити исто правило, само што ће дијелови Правописа бити њихових руку дјело. Другим ријечима, гласање не би требало да је неопходно докле год не подлијежемо директном насиљу које Слаја и Јагода (првенствено, а повремено и фантомски налози попут ПоинтДреда и ЛазеКамиказе) спроводе над осталим члановима, упорно и смјело понављајући да су Прћићеве и Клајнове одредбе „јаче“ од Правописа, јер је овај „застарио“, „неусклађен“, итд. (а онда, у оваквим ситуацијама, упорно понављају да су то само допуне!). --Дарко Максимовић (разг.) 19:14, 30. септембар 2009. (CEST)[одговори]

Што се мене тиче, била би довољна једна страница у именском простору Википедија:, која би садржала само сљедећи текст: Важећи Правопис је на снази до изласка новог и има јачи ауторитет него било који појединачан аутор. Оно што није дефинисано важећим Правописом, може се потражити у одредбама језичких ауторитета попут Твртка Прћића, Ивана Клајна итд.. Одговорно тврдим, међутим, да за Слају и Јагоду оваква одредница не би била прихватљива. Зато, или се неће сложити са њом, или неће ни коментарисати, што се своди на исто. --Дарко Максимовић (разг.) 19:14, 30. септембар 2009. (CEST)[одговори]

Има ли икаквих назнака када ће тај нови Правопис да се појави да нам свима олакша посао?--Војвода разговор 22:33, 30. септембар 2009. (CEST)[одговори]
Коме да вјерујемо када су у питању језичке недоумице, него баш тим језичким ауторитетима? Ако они не знају шта раде, онда смо дебело заглавили као нација... Мислим у свим другим европским нацијама, када је у питању језик, вјерују својим ауторитетима за које се сматра да им је животно звање изучавања свог језика и његово стандардизовање... Могу да се сложим да је у најмању руку смијешна наша ситуација са језиком, јер они који пишу Правопис и стандардизују језик, издају своје приручнике, а ревизију самог Правописа чекамо више од деценију и по. Могао бих такође да подржим да у неким одређеним ситуацијама, док не узађе нови Правопис, дамо предност датим спорним именима онако како су забиљежена у садашњем Правопису, али не могу да подржим да скроз избацимо остале приручнике, јер су њихови аутори управо ти који пишу, односно раде корекције тог ”будућег” Правописа. А потребни су нам њихови савјети и примјери из приручника за све оне друге случајеве који нису уопште обрађени у Правопису из 1993. године. Ако се ми будемо договарали око тога како треба да се транскрибују имена у случајевима гдје Правопис није јасан, или немамо неки примјер који би нам могао помоћи, остављам машти учесника расправе како ће то да изгледа... --Славен Косановић {разговор} 22:41, 30. септембар 2009. (CEST)[одговори]
Ја сам разумео овај проблем на следећи начин: да су језички стручњаци јасно рекли (и да је чак Одбор за стандардизацију то изјавио) да се извесним приручницима даје предност у односу на важећи правопис и да се практично само чека да се та решења имплементирају у нови правопис. Ако је ситуација оваква не видим никакав проблем у коришћењу тих приручника (заправо читаво ово гласање је око једног приручника) јер ћемо, ако их не користимо, морати за годину или две да вршимо преправке када та решења буду и званично усвојена. С друге стране ако између тих приручника и новог Правописа буде неких разлика онда верујем да ће у питању бити занемарљиво мали број случајева (као што је занемарљив број случајева када се јављају правописно-транскрипционе недоумице али тих неколико случајева одузима много много времена и енергије, проверите само колико ова дискусија има страница куцаног текста, сигурно за неколико сјајних чланака). Мислим да је важније питање да се одлучи како да се уредници википедије на српском језику односе према језичкој проблематици. Што се мене тиче увек сам се држао праксе да језичка питања препустим онима који се тиме баве, прате дешавања у литератури и слично (а имали смо међу уредницима и људе који су по овимпитањима стручни као и професионални лектори, професоре српског језика и др) а да ми остали пишемо о ономе што нам је блиско по образовању, интересовању и сл. Чак и уметнички писци препуштају своје текстове лекторима (да не говорим за научнике у областима где је текст претежно средство излагања као што су хуманистичке науке па чак и природне науке где стил текста не игра нарочиту улогу) да обаве свој посао и то никоме не представља проблем јер је несумљиво да текст који прође лектуру добија на квалитету. Бојим се да ће и у будућности правописне расправе одузимати много времена, енергије и уносити лоше расположење међу уреднике а то нам је најмање потребно.--Војвода разговор 06:47, 1. октобар 2009. (CEST)[одговори]

Што се тиче транскрипције енглеских личних имена, из саопштења Одбора за стандардизацију видљиво је да се даје предност Прћићевим решењима и систему транскрипције, а да се транскрипциона правила у Правопису (говорим о енглеском језику) осећају као непрецизна и, па у неким случајевим чак и застарела. Прћић нуди једну заокружену и доследну целину која, наравно, није савршена, али је свакако боља од решења која нам нуди Правопис. Следствено томе, ако желимо да будемо доследни и конзистентни приликом транскрипције, мислим да је најмудрија одука да прихватимо сва Прћићева решења ма колико она некоме звучала накарадно и ненаучно, а да транскрипцију енглеских личних имена коју нам нуди Правопис једноставно заборавимо и то из горенаведених разлога. Тим пре што нам Прћић нуди и већи број ликова за које и сам сматра да су укорењени, иако су у супротности са његовим системом.

Видим да се Д. Максимовић потрудио и успео да ископа чак један пример у којем се не слажу Правопис, Клајн и Прћић да би на основу тог једног примера покушао да докаже своју већ овешталу тезу да Прћић (а богуми н Клајн) појма немају и да су њихове књиге обично смеће. Одмах да му кажем да таквих примера има још, можда и пет, можда и десет, али то, мислим, никако не може бити ваљан аргумент за потцењивање рада Клајна, Прћића и свих оних који сметају таквим експертима као што су Д. Максимовић и Јакша, рецимо.

Само нешто не видим да у Правопису (истом оном чији су горљиви поборници Дарко и Јакша) стоји ишта о Пачину и Хорејшију, на пример. Дакле, нема ништа о Пачину око којег је Д. М. својевремено надигао толику дреку тврдећи да је тај облик нашироко распрострањен и постављајући се и изнад Клајна и изнад Прћића. Додуше, Клајн наводи да је Правилно Пачино, то исто наводи и Прћић, који такође наводи да је правилно и Хорејшио, а то потврђује и Клајн лично (ако је веровати наводима Грофа Аце). С обзиром на то да у Правопису нема ни словцета о овим случајевима и с обзиром на то да је свима познати какве симпатије гаји Д. М. према Клајну и Прћићу, било би врло интересантно чути од самог Д. М. како он мисли да транскрибује та два енглеска лична имена? На основу које литературе?

И још једно питање за Дарка: Ја намеравам да напишем чланак о америчком редитељу Tom-у Cherones-у, па бих Дарка замолио да ме посаветује и да ми САМО на основу транскрипционих правила из Правописа каже како да транскрибујем презиме тог редитеља. Да и је то Керонес, Черонес или Херонес, или је Черониз, Керониз или Херониз или је можда Керонс, Черонс или Херонс? Ово успут може да послужи као једна добра стилска вежба.

--Sly-ah (разговор) 23:19, 30. септембар 2009. (CEST)[одговори]

Морам да признам да ми се свиђа наслов овог поглавља („На крају“). Желим да кажем, иако још мислим да сањам, да ми мирише као да ћемо из свега овога извући и неку поуку. Наиме, име Ал Пачино (што је најсмјешнији облик његовог имена који сам икад чуо), ако није (ваљда није?) могуће извести из постојећег Правописа, онда, у складу са оним што сам већ рекао, ваљда мора из Клајна, Прћића и сличних. Гласан сам заговорник да у ситуацијама гдје Правопис ипак помаже (Њу Џерси, нпр), буде писано по Правопису. Дакле: Правопис гдје може, Прћић и Клајн гдје Правопис не може. Да ли можемо напослијетку да дођемо до таквог договора? С обзиром да је број спорних случајева врло мали, неће бити тешко измијењати све што треба once нови Правопис is ready? Да резимирам, ко се слаже да је сљедећи принцип одређивања транскрибоване форме ваљан и одржив?

  • Корак 1. Погледати шта каже Правопис. Ако правопис није обрадио ту тему (30% случајева, по Слајиним процјенама), онда:
  • Корак 2. Консултовати Клајна и Прћића (Прћића нарочито за енглески језик)

Искрено да кажем, испочетка сам мислио да се тај принцип подразумијева, али више него очито је да је потребно да се око тога сложимо. (за вијеке вијекова, АХ, како би нам живот био лакши и љепши.) Поклоници Правописа би били задовољни, а у великом броју спорних случајева слушали бисмо Прћићеве и Клајнове препоруке. Сви бисмо помало изгубили, а МНООООООООООООООООООООООООООООООООООООООООООООООООООООООГО добили. --Дарко Максимовић (разг.) 01:55, 1. октобар 2009. (CEST)[одговори]

П.С. Предложени принцип (1, 2...) је истовремено и одговор Слаји на питање о транскрипцији имена Томе Шаранчића. --Дарко Максимовић (разг.) 01:57, 1. октобар 2009. (CEST)[одговори]

Ако је ситуација оваква не видим никакав проблем у коришћењу тих приручника (заправо читаво ово гласање је око једног приручника) јер ћемо, ако их не користимо, морати за годину или две да вршимо преправке када та решења буду и званично усвојена.

Ја такође не видим проблем да се користе сви могући приручници који могу помоћи. Тих спорних облика који су забиљежени на један начин у Правопису, а Клајн и Прћић предлажу другачије, не знам да ли има пола посто, ако и толико. Лако је то све ботом измијењати, ако би се сложили да у њиховом случају сачекамо ново издање Правописа. --Славен Косановић {разговор} 10:24, 1. октобар 2009. (CEST)[одговори]

Чак и уметнички писци препуштају своје текстове лекторима (да не говорим за научнике у областима где је текст претежно средство излагања као што су хуманистичке науке па чак и природне науке где стил текста не игра нарочиту улогу) да обаве свој посао и то никоме не представља проблем јер је несумљиво да текст који прође лектуру добија на квалитету. Бојим се да ће и у будућности правописне расправе одузимати много времена, енергије и уносити лоше расположење међу уреднике а то нам је најмање потребно.

Слажем се, али треба имати у виду да Википедија није затворен систем. Када напишеш научни/истраживачки рад и пошаљеш га лектору, ти плаћаш тог човјека да ти уради посао. Ако га већ плаћаш претпоставља се да му вјерујеш, или боље би било да му вјерујеш... Можда ту лежи кључ... :) Мада нису ријетке битке аутора са плаћеним, професионалним лекторима, односно лектора са својим клијентима. „Измјенио си ми стил“. „Та граматичка измјена мијења смисао онога што сам ја хтио да кажем“, „Ми у струци име/презиме тог човјека/научника/умјетника транскрибујемо и изговарамо другачије“..., итд. Можете питати лекторе, ако познајете неког, за битке које имају да зараде свој динар. Такође треба рећи да, као у свакој професији, има лектора који су шалабајзери... Нико то не може негирати. У затвореном систему, узмимо једне новине, лектори су обично чланови тима, тј., примају плату као и остали и сви аутори тих новина Х прихватају да ће њихови чланци проћи кроз њихове руке, бивати прегледани и евентуално кориговани. То је класичан примјер затвореног система, гдје се тачно зна ко шта ради. На Википедији, која је систем отвореног типа, створити неку хијерахиију, једино је могуће консензусом у заједници. Квалитет тог консензуса зависи од свијести људи који на њему раде. Ако сам ја свјестан да ће неко други боље урадити неки посао од мене, логично би било да му га препустим. Ако сам тврдоглав и волим свугдје да оставим трага, онда имамо ситуације какве смо већ виђали на Википедији. Ако смо сви тврдоглави, онда настаје тотални хаос. --Славен Косановић {разговор} 10:24, 1. октобар 2009. (CEST)[одговори]
Такође јавне анализе поступака других, и константно гађање епитетима, овакав си, онакав си, нимало не помаже, напротив. Ако сви радимо на нашем егу, пројекат стагнира. То је проста рачуница, коју мислим свако ко ради у неком тиму, може да схвати. Дакле, на Википедији сви заједно чинимо један тим и треба наћи начина да тај тим функционише. У супротном, не идемо никуда. --Славен Косановић {разговор} 10:24, 1. октобар 2009. (CEST)[одговори]
Велики број проблема на Википедији долази од погрешног схватања, шта је уствари Википедија и како функционише. Већина људи очекује да овдје нађе једну хијерархију затвореног типа, да администратори намећу рјешења, тј. сматрају администраторе уредничким тијелом. Ипак, задужења администратора на Википедији су прецизно дефинисана и не подразумјевају да администратори својевољно доносе одлуке о питањима која се тичу садржаја на пројекту, чак штавише, не подразумијевају ни својевољно доношење одлука приликом ријешавања сукоба. Нећу рећи да администратори не гријеше, јер апсолутно није тачно. Гријеше, као и остали корисници. Ипак, ако сви прихватимо да можемо погријешити, а при томе не истичемо до крајњих посљедица туђе грешке, већ смо доста урадили на кохезији тима. Онда се можемо позабавити свим питањима, цивилизовано их продискутовати и тражити рјешења. Дакле, на Википедији сви ми смо уредничко тијело, јер је то идеја друштвених медија. Да, Википедија је такође друштвени медиј, гдје сви допринсимо нашим ”енциклопедијским знањем”. Идеја која се прожима кроз Википедију и која је сама њена срж, је да сви посједујемо енциклопедијско знање о нечему, те да то знање ако желимо, можемо подијелити са другима. Мада, ја разумијем да се тешко ослободити класичних схватања и идеје затвореног система са неприкосновеним ауторитетима. Ипак, како Википедија не би била апсолутна анархија ”енциклопедијског знања” појединаца, онда се од нас тражи да користимо литературу и наводимо изворе за наше тврдње у чланцима. У класичним енциклопедијама, тј. затвореним системима, није риједак случај да аутори чланака не наводе никакве изворе, јер се чланци у тим енциклопедијама наручују од реномираних стручњака за дате области. У сваком случају, уредничко тијело је то које ће на крају одлучити да ли ће уврстити чланак неког аутора у своју енциклопедију, о његовом квалитету и сл. Ако покушамо да схватимо ове разлике и концентришемо се на то како функционише Википедија, ићи ћемо напријед. Ако стално покушавамо да о Википедији размишљамо кроз класични затворени систем, тапкаћемо у мјесту. --Славен Косановић {разговор} 11:40, 1. октобар 2009. (CEST)[одговори]
Нормално да има лектора који се слабо разумеју у свој посао (читај српске новине па ћеш се уверити колико си у праву :) Што се тиче епитета не знам на шта конкретно мислиш али ако је вређање у питању ту је све јасно ко дан. Проблем са правописним замкама је у томе (барем на Википедији) што велики број људи правописне сирпавке схвата као лично прозивање и то ми је најмање јасно од свега. па Правопис је најмање лична ствар на свету (наравно ако онај ко је исправљен не помисли да му се сваком исправком у ствари пребацује да је неписмен што нема везе са животом). Ми смо на Википедији имали одређен број корисника (и сад их имамо неколико) који су вољни да сваку своју правописну интервенцију објасне, позову се на одговарајућу литературу што свакако може да буде фрустрирајуће ако неко (нао некад Делија и Бојан за транскрипцију и Оливера за лекторисање) транскрибује буквално десетине назива дневно. Па како човек да се не изнервира ако га прозивамо за свако словце? А с друге стране колико нас се бавило својим правописом после основне школе? По мом мишљењу врло мали део. и уместо да прихватимо нечију добру вољу да помогне (и да пружи сва потребна образложења) ми прозивамо ауторе на које се позива (а то нису било какви аутори када је српски језик у питању). Мој лични став око правописне проблематике је користити све што стоји на располагању а све спорно препустити онима који у правопису највише знају о тој проблематици. Ако би се овако псотупало не верујем да би било више од једне спорне ситуације месечно (можда и мање) а то је занемарљиво. С друге стране ако се о сваком слову будемо рапсрављали имаћемо више правопсиних дискусија него чланака. По мом мишљењу правопис је при дну лествице међу проблемима на Ср.Њики.--Војвода разговор 12:24, 1. октобар 2009. (CEST)[одговори]

Не смемо заборавити да постоје и лектори и коректори и да њихов посао, мада сличан, ни у ком случају није исти. Коректор исправља само правописне грешке и типфелере, а лектори се још баве и стилом и синтаксом.

--Sly-ah (разговор) 11:58, 1. октобар 2009. (CEST)[одговори]

У реду, хвала на појашњењу. --Славен Косановић {разговор} 12:10, 1. октобар 2009. (CEST)[одговори]

По мом мишљењу правопис је при дну лествице међу проблемима на Ср.Њики.

Его је на првом мјесту међу проблемима на Википедији. То је најтежи проблем, јер зависи од сваког појединца, колико је спреман да га стави по страни када дође на Википедију... Имати жељу да пуно допринесеш пројекту је добро, али је често лоше покушавати да покажеш да о свему знаш све што се може знати. На Википедији се не сматра лошим, напротив, учествовати у раду на чланцима или темама за које ниси стручан, али је врло лоше инсистирати да си у праву, ако твоја аргументација нема потпоре ни у каквој литератури или још горе, ако немаш никаквих аргумената, осим „ја то знам“. --Славен Косановић {разговор} 12:38, 1. октобар 2009. (CEST)[одговори]

Из свега овог ми је само јасно да Прћић није никаква обавеза, пошто никад није било гласање о томе...у ствари никад није био ни стављен предлог о гласању за који треба да гласа 80 %. Кад изгласате прћићева правила, јавите ми...--Zrno (разговор) 20:09, 6. октобар 2009. (CEST)Зрно[одговори]

Dobro, po običaju je bilo i ličnih uvreda, ali na njih smo navikli. Najviše me je iritiralo pojavljivanje Geologičarke koja je besramni Jagodin agent, a ovde se predstavlja kao mirotvorac.

Prćić nije nista relevantniji jezicki stručnjak od Klajna, ili Pižurice, ili Stanojčića, ili Dešića, ili bilo koga drugog lingviste, ali mu grupa odanih ovde daje prednost. Lični stavovi pojedinih stručnjaka ili grupa stručnjaka nisu pravpisna pravila.

Koliko budem imao vremena i snage boriću se protiv gluposti i primitivizma na vikipediji olicene u štetočinskom doprinosu pojedinih korisnika. Nemaju obrazovanja, ne doprinose pisanjem članaka, a prvi su da daju lekcije o jezičkoj kulturi. Kao kurve o poštenju.--Јакша (разговор) 19:41, 14. октобар 2009. (CEST)[одговори]

Резултати гласања? уреди

Иако је јасно да је изгласано да се не гласа (јер је прошло 10 дана а нема потребног броја гласова за), мислим да би требало то и званично објавити. Да ли је, можда, објављено на другом месту? Или је решено да се заборави на све па да се правимо да ништа није било? Сори што сам необавештен. Пера Којот Шта је, бре??? 11:42, 16. октобар 2009. (CEST)[одговори]

Референце уреди

  1. ^ Veljko Brborić:Srpski pravopis u XX veku
  2. ^ Piši kako hoćeš i čitaj kako znaš - Blic
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Википедија:Гласање/Предлог/Матица_српска_или_Матица_српска_и_Т._Прћић&oldid=24599434”