Википедија:Како препознати лутка?
 | Ова страница је есеј. Садржи савете или мишљења једног или више википедијанаца. Ова страница није једна од страница с правилима и смерницама, те није темељно проверена од стране заједнице. Неки есеји представљају широко прихваћене норме; други представљају само виђење мањине. |
 | Ова страница укратко: Има много начина да се препозна лутак или нека друга врста дуплог налога. Али ни један од њих није апсолутни доказ да је неко прекршио правила. |
Коришћење дуплих налога на Википедији понекад је дозвољено, а понекад забрањено, што зависи од околности и разлога због којих неко отвара додатне налоге. Онај ко користи више од једног налога у доброј намери и са чистим мотивима не крши правила и прописе, не треба да се плаши последица, и неће бити покренуте истраге за утврђивање повезаности тих налога. Али отварање дуплих налога у негативној намери и са циљем преваре отворено је кршење унутрашњих правила Википедије.
Сазнати да ли неко користи више налога са циљем да превари није једноставно, јер знаци тога нису увек кристално јасни, и немогуће је провирити кроз жице да би се утврдило да ли је одређени појединац баш тај који оперише са корумпираним налозима.
Један од начина, додуше мање употребљаваних је захтев за чекјузер проверу. Ово је истрага техничке природе која може да утврди да ли два или више налога уређују са исте IP адресе. Али постоји шанса да то ипак није појединац, него више људи дели исти рачунар или исту интернет конекцију, било да су чланови исте породице или цимери који деле исто домаћинство, сарадници који раде у истој канцеларији, посетилац или пријатељ који је сео за рачунар (једном или више пута, или га чак користи регуларно), ђаци или студенти користећи исти школски рачунар, потпуни странац који се накачио на туђи Wi-Fi хотспот — на пример у кафићу или у јавној библиотеци, или крадући суседову интернет конекцију.
И са чекјузером и без њега, постоји низ знакова који указују на то да више налога може потицати од исте особе. Ипак, ниједан од знакова сам по себи није довољан доказ злоупотребе. Узевши у обзир да је међу уређивачима Википедије добра намера увек предуслов, и увек се претпоставља, без апсолутно сигурних знакова луткарења не сме да се покрене никаква акција против сумњивих налога. Међутим код видних знакова повреде правила који прате одређени лутак-налог, покрећу се акције против њих.
Мотиви уреди
Пре описивања самих знакова луткарства, да поменемо неке од разлога који покрећу људе на такву активност, и да објаснимо шта не ваља са њима.
Када детектив креће у истрагу да реши криминал, једна од првих ствари које покушава да утврди је мотив кривичног дела. Понајвише жели да зна да ли је осумњичени имао унапред детерминисану намеру да почини злочин, да ли је криминал био унапред испланиран. Мотив је увек врло корисна информација за решавање кривичног дела, јер помаже детективу да открије ко је имао одређену мотивацију или корист. Ни мотив није лако или понекад уопште није могуће утврдити, али сваки починилац га увек има.
Исто тако, знати мотиве луткарења на Википедији пуно значи за разоткривање актуелних случајева. Без валидног мотива, не постоји разлог зашто би неко луткарио.
Гласање уреди
У свакој дискусији, на пример на страници за разговор или у вези захтева за брисање чланака, мора постојати консензус. Ако постоји јасан споразум који води у одређеном правцу, тек онда постоји одлука. Главни администратор ће да изврши одлуку консензуса, чак и да се са одлуком сам или сама и не слаже.
Али у случају да постоји две стране, на којима владају подједнако јака мишљења, ту ће до консензуса доћи знатно теже или некад то и не успева. Често се дискусије због тога понављају или и затварају до даљњег са закључком да до консензуса није дошло. При томе се морају узети у обзир свачији ставови, чак и оних у мањини, а чак и мишљење мањине на крају може и те како да утиче на решење случаја.
Многи корисници имају погрешну перцепцију да решење нечега стоји искључиво у броју гласова, значи што је више "за" гласова у неком случају то ће највероватније бити и решење. Међутим то је погрешно. Дискусија није гласање, а решење је готово увек у рукама оних који познају и правилно цитирају правила и смернице или само својим речима износе конструктивне идеје. Било у случају луткарења или не, они који само прате вођу и увек чине оно што им неко други каже уопште не помажу развој дискусије. Такви гласови су најчешће неважећи и не узимају се у обзир при решавању случајева.
Паника уреди
Није ретко да они којима је чланак предвиђен за брисање, нарочито ако су новајлије, суочени са предлогом почну да "праве панику". Сасвим природна реакција у овим условима била би да се направи нови налог и преко њега убаци додатни глас у огорченој борби за чланак.
Урадити исто међутим неће спасити чланак који је лош, или помоћи луткара на било који начин. Администратори и остали ће с лакоћом утврдити да налог створен за луткарење нема скоро никакву историју уређивања, и указати на његову сумњивост. Али чак и у случају искусних корисника, са дугим историјама уређивања, који се одлуче на превару да путем својих двојних налога баце више гласова, постоји систем провере. Један или неколико знакова описаних испод ће да их ода.
Поред аутора чланка и оних који су га уређивали или само били заинтересовани за његову тему, у дискусији о чланку ће учествовати само они који су готово специјализовани да заговарају расправу или само да много полемишу. Док ће бити оних за брисање и оних за против, одређени људи се изнова и изнова појављују у разним дискусијама за брисање и за њих се зна да су више заинтересовани за расправу него за тему чланка или за његову судбину.
Утицање на ток уређивачког рата уреди
Уређивачки ратови су чести на Википедији, чак и међу ветеранима или чак нарочито међу њима. То је у људској природи да неко жели да ствари буду по њиховом и никако другачије. Када се такав рат задеси, једино добро решење за Википедију је компромисно решење.
Луткарење је алат који се понекад користи за добијање овог рата. Правила и прописи дозвољавају максимум три враћања по дану за сваког корисника, мада се и мање враћања од тога може завршити блокирањем корисника (ако се испостави негативна намера). Кад два корисника који имају различит поглед иду напред-назад, а онда се у тренутку између њих појави трећи, то у сваком случају значи шест враћања у корист једне стране а само три у корист друге. Наочиглед, ако је та трећа особа лутак једног од корисника, добијена помоћ од сопственог другог налога била би пресудна за победу.
Међутим није тако. Када дође до неконтролисаног рата уређивања, администратори су приморани да ако треба блокирају налог свих укључених у свађи и/или да страну закључају од осталог уређивања.
Као и код гласања, ни у случају рата, већина није фактор решавања. Уређивачки ратови се обично решавају дискусијом ради консензуса (дебатом која за циљ има миран договор).
Прикривање чињеница уреди
Добри уредници теже да за себе створе репутацију историје уређивања без знакова неодговорног понашања. Имати такву добру репутацију је благо. Али онда одједном, из овог или оног разлога, такав се један корисник одлучи за контроверзне кораке али са жељом да траг негативног понашања не буде записан у историју уређивања. Постоје чак и легитимни разлози овога. На пример, рецимо да неко не би желео да једноставно исправљање граматичких грешака на некој страници везаној за порнографију буде у историји његових или њених уређивања и тако омогући разна оптуживања.
Али је у потпуности забрањено коришћење других налога за намерно стварање забуне или за прикривање негативне активности другим налогом. Ово називамо Добронамерно-злонамерни налог. Ко је спреман на тако нешто? На пример корисник који жели експериментално да се опроба у вандалисању, да види шта ће се десити у случају кршења правила неутралности или у спору о непристрасности, ако прети другим корисницима или ако намерно направи неки неред на Википедији да би истерао своје.
Неки корисници стварају друге налоге преко којих би неометано могли да врше радње које нису стриктно забрањене, али нервирају или провоцирају друге, на пример предлагање чланака за брисање. Чак и ако дупли налози не сметају консензус, али са њих долази таква активност на њих се не гледа добро. Није ретко да налог са којег пречесто долазе захтеви за брисање чланака заврши на листи лутака.
Има и таквих екстремних случајева када неко експериментише са стварањем вештачке напетости и контроверзе чисто да види реакције других и то тако да неколико својих налога вештачки укључи у међусобан уређивачки рат. Стварање такве ситуације позива на дискусију, а притом оперише два своја налога која су привидно две сукобљене стране које се не слажу. Понекад са једним налогом створи чланак, а преко другог тражи брисање. Готово увек иза овакве активности стоји намера да се онемогући нормалан рад Википедије.
Изигравање правила уреди
Википедија има системе дизајниране за спровођење своје политике да би обезбедила опстајање интегритета енциклопедије. Уређивања су патролирана, вандализам враћен, извори се проверавају.
Неки уређивачи, неретко старији искусни корисници, измишљају разне трикове да би заобишли ове унутрашње системе, да би изиграли правила, и то коришћењем дуплих налога. На пример, преко једног налога створе чланак, а преко другог га обележе као патролираног. У неком другом случају неко извандалише чланак преко једног налога, а онда преко другог изведе наводни допринос, обележивши да је извео враћање тог вандализма. Или жели да се унесе контроверзан садржај у чланак, за који се зна да се неће свидети другима, а онда преко другог налога изведе брзу малу измену у чланку, да контроверзни унос не буде последњи, и тако остане непримећен.
Напумпавање уреди
Да би вештачки испровоцирао дебату, корисник је отвара на страници за разговор, а онда кроз свој лутак-налог напише одговор на прву ставку. Такође му је уз помоћ лутка омогућено, нарочито са више налога, да ствара читаве расправе наводних "супротстављених страна" и створи вештачку дискусију на страници за разговор.
Напумпавање ситуације је психолошка метода тестирања ставова других, или начин да се издејствује одређени циљ, кроз улогу наводних учесника дебате. Творац чланка аргументима "побеђује" представнике супарничких ставова и на страници за разговор створи слику аргументима подржаног чланка. Међутим, ово је директно кршење унутрашњег правила "без претераног доказивања".
Знаци луткарства уреди
Приказаћемо могуће знакове који указују на двојно или вишеструко коришћење налога од стране исте особе, и то у случајевима када ти налози не личе, или супротно очекивањима, нимало не личе једни на друге. Знаци са којима ћемо се бавити везани су за препознавање типова понашања и навика корисника који стоје иза налога.
Већина знакова описаних овде идентификовани су током ранијих Истрага луткарства. Када ове знаке утврдимо да у јасној линији следе једни дуге на путу смо да идентификујемо лутка, а ако имамо знаке који су против, закључујемо да је истрага неуспешна или постоји мала вероватноћа злонамерног луткарства.
Када је један или више негативних знака присутно, то одмах не значи и луткарење, или позитивни знаци аутоматски не значе и да је у питању легитиман налог. Више знака значи више шансе луткарења, али не сме доћи до оптуживања, све док не буде ван сваке сумње.
Слична корисничка имена уреди
Два корисничка имена која се састоје од исте речи праћене бројевима (нпр. Корисник:Лутак1 и Корисник:Лутак2) често је иста особа са два налога. Но ако узмемо да је по дефиницији лутак она особа која користи више налога злонамерно, мала је шанса да такав начин именовања налога користи корисник који намерава да вара. Узмимо и то у обзир, да избор имена није бесконачан, па ћемо имати читаве серије бројева иза неког чешћег имена, што јасно указује да су имена створена на тај начин само зато јер су претходни налози већ били у употреби.
Јесте, да је велика шанса за исту особу ако два налога користе исто име (нпр. Корисник:Луткар и Корисник:Зелена лутка), осим ако два имена нису толико јединствена да практично нема никог другог са сличним именом. Такође може бити изузетак и када је време протекло између настанка два налога мало, тако да каснији налог није могао да набаса на први и копира га.
Почетничка историја уређивања уреди
Природно је за очекивати да неко ко први пут ради нешто има мало знања о томе, а тек касније, временом постаје искусан у том нечему. Новајлије можда уређују на начин који није довољно добар за стандарде Википедије (нпр. навођење извора, викивеза, итд.), пишу тест страну као главни чланак уместо у Песак или се чак понашају недолично с времена на време (чак и вандалишу) — али их због тога не треба малтретирати. С друге стране, неко са дугом историјом уређивања вероватно ће да има више знања и искуства о коректним правилима и процедурама, зна за обавезу да се наводе извори, познаје препоруку да је пожељно постављати тематске кутијице и вивикивезе, чак зна и неке компликоване технике (прављење табела, слање слика, дизајнирање шаблона). Шта то значи у погледу лутака? То по логици ствари значи, да ако корисник са само неколико уређивања у историји одједном уређује са професионалним знањем језика Википедије – то је лутак.
Ако одмах прво уређивање неког новог налога изгледа као да га је урадио википедијанац ветеран, види се да је упознат са функционисањем Википедије, то може бити један од следећих: (1) корисник који има раније искуство у уређивању са IP broja, (2) особа која је детаљно проучила инструкције и правила уређивања, (3) сарађивала на неком од паралелних Вики пројеката, или (4) особа научена од другог корисника шта да ради. Шта може још да буде, осим дупли налог неког легитимног корисника или неког банованог који је направио нови?
Нарочито треба обратити пажњу на дупле налоге који се користе симултано, у свакодневном уређивању или коментарисању у дискусијама о брисању чланака, па се злоупотребљавају за убацивање додатних гласова. Ако се примети да је налог који учествује у дебати отворен одмах након започињања дискусије, сугестије таквог налога се морају узети са резервом, пошто је то велика шанса луткарства на делу.
Претерана подршка само једној страни уреди
Чести су случајеви да неки корисник започиње уређивање на начин који је контроверзан већини Википедијанаца. Нормално је у оваквим случајевима, вођено правилима консензуса, да ће мишљење већине спречити мањину екстремног става да прогура своју идеју. Јасно је да ако је поглед мањине непопуларан, да томе неће добити широку подршку. Већина уредника ће увек да подржи правилнију ствар, чак и они уредници који се не слажу у потпуности са одлуком већине која буде донета.
Немојмо заборавити ни то да је проверљивост изнесеног, и да је тврдња коју већина може да прихвати као истиниту увек одлучујућа у побеђивању аргумента. Комади информација и погледа који нису подржани неутралним извором неће спасти у категорију поузданих извора, нарочито то немојмо очекивати код тешких, контроверзних тема.
Превелика подршка, много већа од оне што би се очекивала у просечном случају, у комбинацији са осталим знацима луткарства указује на лутка или меснатог лутка.
Екцесивно додељивање захвалница уреди
Добијање захвалнице за рад сматра се великом чашћу на Википедији. Из тога се види да се неко трудио корисном доприносу и да је тешко радио. Корисници се поносе споменицама и воле да их имају свуда по својим корисничким странама.
Е сад, захвалницу/споменицу може свако да додели свакоме. Чак и анонимни IP корисник може да их прими или да их да. За то нема никакве квалификације, и то је сјајно јер свако је слободан да то по најбољој савести учини. С друге стране, ако неко жели да користи овај вид награђивања у негативном контексту, такође је слободан да то ради.
Тако да је сасвим могуће додељивати споменицу самом себи, преко лутке или свом лутак-налогу, или је неко меснати лутак у борби за свој неки циљ који жели да легитимизује. Довољно је да прималац каже "гледајте људи, управо сам примио споменицу шта ви хоћете?" Наравно да овакво хвалисање није на месту и чак неће допринети ни решавању најмање несугласице, а нарочито не кршење Википедијиних правила уређивања и других одредница, чак и да посреди нема луткарења. Али ово је такође један од знакова истог.
Понављање исте већ осуђене активности уреди
Ако са истог налога долази константно враћање неке измене, то се зове уређивачки рат. Појединац који води овај рат против више уређивача који се противе његовом ставу скоро сигурно ће бити блокиран, ако не престане.
А онда ако се у рат изненада укључи више корисника без дуге историје уређивања, постоји шанса да то буду луци. Ова ситуација може да настане не само код екстремних уноса на постојеће стране, већ и у случају стварања нових проблематичних, код слања чудних фајлова, кршења ауторских права, личних напада, спамовања и других негативних испољавања корисника, а да су они на то опоменути. Има оних који мисле да је измена назива или преусмерење странице једноставно решење проблема, али није. Међутим уредници који се одлуче за негативне кораке неће се суздржавати ни од подлих корака као што је луткарење – коришћење више имена са више налога за враћање измена. Имена налога уопште не морају да личе на једни друге.
Уређивање истих чланака уреди
У случају када два или више налога имају историју уређивања везану за исте чланке или за више повезаних чланака, онда то наводи на сумњу да је можда посреди уређивање од једне особе (лутак) а не од више њих. Сумњу повећава ако су измене међусобно сличне а нарочито ако су негативне природе.
И овде важи да није искључена шанса да буде два корисника истог интересовања или знања и да они раде на истим или повезаним чланцима у одређеној теми. На пример, особе које живе на истом месту (могу чак и да се међусобно познају) уређују чланке везане за њихово место становања. Спортски фанови могу паралелно да уређују чланке везане за играче њиховог омиљеног тима. Затим, људи који су студирали биологију, такође су на факултету учили и хемију. Исто тако, има музичара који су уједно и глумци, па њихови фанови паралелно могу уређивати њихове песме и филмове у којима су играли.
Систем је доста сложен, пошто сваки чланак може да буде у више категорија, може да буде повезан са другим чланцима, или да буде на листи различитих шаблона. Они који гледају повезнице у шаблонима или категоријама могу бити вођени да уређују повезане парове и групе чланака. Стога ако више налога фреквентно уређује сличне и повезане теме, тешко је веровати да иста особа стоји из свих њих.
У случају када се двојни налози исте особе користе у злој намери да се "баце" гласови, рецимо на брисање чланка или у случају контроверзе створене кроз лажан уређивачки рат између два налога те исте особе, то је снажна злоупотреба. Међутим, понекад ако са једног налога долази користан допринос чланку, а у исто време са другог неповезана продуктивна измена (на пример исправак граматичких грешака), зашто би се предузимали било какви кораци?
Ако чекјузер-провера или неки други знак укаже на то да један или два налога користе исту IP адресу за уређивање истих чланака, то не значи у сваком случају да су они оперисани од исте особе. Било је безброј случајева када су чланке уређивали људи који живе и раде заједно или се лично познају, имају исто поље интересовања или су чак имали разговор у четири ока у вези појединих чланака. Ово је сасвим прихватљиво, ако се не ради о јасном луткарењу или агитирању, а свака од страна уређује природно независно једна од друге.
Дешава се и то да два или више налога изведе негативне измене на истом чланку а да се међусобно и не познају. Ако је то тема од значаја за младе или идеолошки заведене групе, а чланак популаран унутар те групе, могуће је видети потпуно исти вандализам више особа у исто време или пристрасно уређивање од стране више особа. У овом случају страница се штити затварањем чланка што је далеко ефикасније од покретања истраге и оптуживања овог или оног корисника за луткарење. Међутим, ако корисници укључени у ову активност имају историју ових радњи на мноштву чланака, сумња у луткарство је оправдана.
Уређивачки рат уреди
У случају рата уређивача, оптужбе луткарења лако падају. Често чак и старији уређивачи постају незгодни током ратова уређивања и либерално крше правило три враћања, што их може довести у ситуацију да буду блокирани.
Када је у рат укључено само два међусобно посвађана уређивача, а резултат је безброј измена и враћања, нагла појава трећег корисника који уређује у корист некога потребно је бацити поглед на историју уређивања тог трећег да би се утврдило није ли то у ствари један од два сукобљена уређивача, а не неко нови. Шта треба гледати? Пре свега то да ли је трећи корисник раније већ уређивао дотични проблематичан чланак или друге повезане са истим. Мада ни ово не указује сто посто на то да оба налога покреће иста особа, да је корисник трећег укљученог налога познат првој двојици, или да је трећи корисник агитатор повезан са њима.
У случају, опет, да рат траје између више корисника са обе стране, шанса присутног луткарења је велика, оптужбе падају, а идентификација лутка је још тежа. Анализа сличности уређивачких навика, шаблонско понашање и други фактори могу да помогну да се ствар реши.
Спор предлога о брисању уреди
Корисник који даје многе примедбе током дискусије (нпр. код предлога за брисање, гласања о категоријама, гласања о шаблонима итд.) а то чини са различитих налога је вероватно најгора форма луткарења. Одмах по појави два или три корисника у дискусији на истој страници за разговор, вреди сумњати на деловање лутака, нарочито ако је један од налога уско повезан са чланком или га је сам створио, или је предлагач брисања или пак номинације.
Наравно има корисника који се из чисте навике регуларно укључују у сваку дискусију о брисању, стога то треба узети у обзир. Они не могу бити сумњиви на исти начин као други, јер су њихова имена већ позната из ранији дискусија, или је такав корисник и сам чест предлагач чланака за брисање итд.
Два корисника који су често заједнички суделују у дискусији о брисању указују на удруживање ради остварења заједничког интереса. Опет, корисник који у нормалним условима никада не учествује у овим дискусијама, али се периодично расправља на страници разговора чланака које је направила једна особа, а сам корисник који се периодично укључује није никада уређивао тај чланак, то је добар знак меснатог лутка. Ово је, поново, посебно јак знак ако други корисник никада не учествује у другим споровима о брисању, а нарочито ако раније није уређивао тај чланак или повезане чланке.
Прикривање чудних и сумњивих чланака уреди
Има чланака који су познати многима, пошто примају многе посете и често су уређивани. Али има и непопуларних чланака, са темом која окупира мало људи, чланака написаних недавно или су једноставно мало познати.
Када се направи чланак о некој опскурној (нејасној) теми, а убрзо након објављивања на Википедији тај чланак добије измену са другог налога (исправак другачијег типа какву би типично урадио патролер нових садржаја) то подиже валидну сумњу да је други уређивач у ствари аутор чланка који оперише са другог налога, или бар да се аутор и корисник тог налога познају. Ово је честа појава у случају када је чланак из неког разлога сумњив (самопромоција или ширење расизма, на пример) а нико ништа не предузима да се укаже на постојање такве странице.
У овим ситуацијама, потребна је детаљна анализа свих фактора да се утврди деловање лутка.
Лична повезаност са чланком уреди
Ако се гледа ко генерално коментарише у дискусији о садржају неког чланка, то су обично корисници из једне од следећих категорија:
- Аутор чланка
- Урадио значајне измене чланка
- Имао значајан допринос у повезаним чланцима, који воде у дотични чланак кроз повезницу или категорију
- Регуларно коментарише у сличним дискусијама, без обзира на чланак (да ли га тема чланка занима или не)
- Учествовао је у дискусији тог дана или ових дана, а дискусија је једна од тема на страници за разговор дотичног чланка (мењао је тему, али остао на истој страни за разговор)
Свако има право да учествује у дијалогу на страницама за разговор. Стога не мора да значи да је свако ко учествује могући лутак. Међутим, добро је обратити пажњу на овај аспект при евалуацији ситуације и тражењу повезаности чињеница са активношћу потенцијалног лутка.
Увек на располагању уреди
Корисник А прави чланак. Корисник Б обележава чланак као испатролиран, дорађује га, исправља да чланак што више изгледа као добар чланак.
Корисник А отвара дискусију на страници за разговор чланка. Корисник Б је одмах ту да коментира у корист аутора чланка, иако дотадашњи доприноси корисника Б ничим не указују на његову ранију заинтересованост за тему чланка, или још горе, корисник Б никада не учествује у расправама.
И онда, чланак корисника А је предложен за брисање. Корисник Б се одмах јавља са гласом "за" и брани чланак, иако није исправио ни слово у истом, и никада није учествовао у другим расправама.
У случају ових сценарија, нарочито ако се слична шема у односу корисника А и Б запажа и више пута, то подиже озбиљну сумњу да је налог корисника А и Б оперисан од исте особе, или да корисници иза поменутих налога познају једни друге од раније, или су из неког циља повезани на самој Википедији.
Код запажања ових шема, није на одмет одмах покушати са истрагом других јасних знакова повезаних са луткарењем.
Хронологија уређивања уреди
Ако се утврди да два налога имају историју која консистентно показује сетове исправки спроведених у исто време, одмах заредом, или само у минутним размацима, али никада баш у исто време, ово је јасан знак да те налоге покреће иста особа – логује се, уређује, излогује, а онда се улогује преко другог налога. Није искључено да је особа и сналажљивија, па паралелно користи два интернет браузера – преко једног се улогује на један налог, а преко другог на други. Како било, његове измене се дешавају у реалном времену или отприлике истовремено.
Наравно, ово само по себи не може бити јак доказ. Дешава се тако нешто и случајно, или ненамерно, пошто свако уређује кад има за то времена. Добар пример тога је када, обе особе са два налога раде до 2, и сваки дан стижу кући с посла у исто време, а толико воле Википедију да одмах седају за компјутер и уређују. Много корисника нема ту привилегију и може да ради на Википедији само викендом, у време празника, или само у одређеном добу дана (што је веома различито на различитим деловима света; види у даљем тексту: Слободни и радни сати).
Значи, ако два налога увек оперишу у исто време, увек у исто време дана, то није основни знак луткарења. Али се мора узети у обзир када је чекјузер већ потврдио да два налога оперишу са истог компјутера, а оба корисника упорно тврде да нису иста особа која дели компјутер или интернет адресу.
Проблем је што корисници Википедије само факултативно уписују своје пребивалиште (ако не и град, барем државу) на својим корисничким странама, а то би помогло да се одмах види из које временске зоне уређују.
Слободни и радни сати уреди
Пошто није лако утврдити луткарење само на основу чињенице колико пута дневно неко уређује (јер ово не зависи само од личних навика особе већ и од колективних обичаја одређеног друштва унутар неке временске зоне), бољи индикатор су дани које уређивач користи да уређује или не уређује.
Уколико неко уређује само одређеним данима (нпр. викенд), јасно је да је корисник само тада слободан. Исто тако, ако се налог консистентно не користи одређеног дана у недељи, то указује на заузетост те особе тог дана током недеље. Ово је толико јасно и уобичајено да нећемо моћи некога оптужити за луткарење само зато што се његово слободно и радно време преклапа са активношћу на нечијем туђем налогу.
Ако је неко подуже изостао из уређивања на Википедији, то може само да значи две ствари: корисник није имао ништа паметно да дода за то време или је једноставно био презаузет и преокупиран другим стварима, па није стигао да уређује. Има и случајева таквих корисника који уређују и пишу чланке углавном у времену већих празника или само за време годишњег одмора. Што се тиме жели рећи је да треба обратити пажњу на чињеницу да се на различитим деловима света одређени празници не празнују у исто време.
Тако да и ово није најсигурнији могући знак луткарства. Но може да помогне у његовом бржем искључивању из опције.
Краткорочни налози уреди
Иако корисник двојног налога може да користи један од њих свакодневно а други само ретко, онај налог који је мање употребљаван не мора само на основу те чињенице да буде лутак. Има корисника који се региструју а једва да уређују на Википедији, а онда се у одређеном периоду појаве (већ по инспирацији) и ураде масу измена, па опет нестану на неколико недеља. Википедија није успоставила систем вредновања на основу којег налог се сматра активним тек са толико и толико минимум измена, и налог може да остане успаван на неодређено време, да би се касније корисник, по његовој или њеној жељи вратио уређивању. Постоји мноштво разлога да добар уређивач узме одмор од уређивања, а то су радне обавезе, излет са породицом, здравствени проблеми, блокада инспирације, или једноставно не налажење чланака којима је потребно сређивање.
У исто време постоје и легитимни разлози отварања двојног налога за само привремену употребу, на пример неко жели да уради добронамерне измене на увредљивим или контроверзним темама (политика, порнографија итд.) које не жели да чува у својој историји едитовања.
Ретко коришћени налози уреди
Познати су и такви налози, тзв. циљани налози, који се праве краткорочно и само са циљем извођења неколико – најчешће не више од 50 – измена, а потом буду напуштени. Наравно, међу њима има оних који су идентификовани као луци. Али имати само тако мало измена не квалификује некога да је лутак.
Често корисник са тако мало интервенција једноставно је новајлија ко ће једног дана можда да се тргне и почне редовно да уређује. Такође то може бити особа која се опробала, али убрзо изгубила интересовање. Може да буде и особа која је за главни циљ живота имала само да уради неколико измена и оде. Или редован корисник, али који не жели да уређује, само веома повремено.
Код налога са врло мало измена оптужба луткарења може да се вербализује само ако је корисник свакако деструктиван и уз то упознат са правилима писања на Википедији.
Географија уреди
Многи корисници уређују чланке или теме директно познате само онима из једне регије, једног насеља, или једног кварта у велеграду. Неки корисници назначују на својим корисничким странама у ком граду живе, и чести су они који уређују искључиво теме свог родног града или краја (нпр. локални политичари, естрадни или позоришни уметници, спортски клубови, школе, фирме, локалне патриоте, итд.). Нема ништа чудно и одбојно у овоме.
Појединац који тајно оперише са више налога вероватно није толико привржен луткарењу да би користио двојни налог при уређивању чланка о локалној теми, јер ризикује да лакше буде откривен. Међутим може се с лакоћом уплести у уређивачки рат у вези те локалне теме, па је приморан. Замислимо ситуацију да његов налог А открије своје место становања, док ће се налог Б понашати као друга особа са другог места, која је раније уређивала само неколико чланака на сасвим другу тему (или да не буде сумњив, уради измене неког места где је раније живео па га познаје). Ова шема може да се замисли и као случај меснатог лутка, то јест два корисника који се међусобно познају и испомажу, а чак обоје и живе у истом крају.
Само зато што за два корисничка имена знамо да станују на истом месту не значи да су два налога које покреће иста особа, или да су две особе које се познају. А чак и да се познају лично, и плус обоје раде на истом чланку или заједно подржавају неку идеју неће их квалификовати као лутке, то јест да су једни друге мотивисали. Но иста географска локација може бити знак луткарства ако се јавља у комбинацији са другим знацима.
У неком велеграду са сто хиљада или више становника може да буде мноштва википедијанаца, чак и многих посвећених идеји ако не и писања чланака, али бар да дају свој допринос дневним изменама. Просечан корисник може да зна али већином не зна ко су његове колеге, а миже да буде чак и његов колега с посла, друг из разреда, сусед, па чак и члан родбине или ближе породице. Стога, географија сама по себи ништа не одлучује по питању луткарства. Може да послужи само при искључењу и кристализовању неке већ постојеће сумње.
Најлакши начин да се утврди да ли су два налога смештена у истом делу света је чекјузер-провера, пошто су IP адресе везане за регионе и чак градове. У случају утврђивања луткарства на овој основи, постоји и могућност да је иста особа као лутак уређивала или су две здружене особе уређивале, рецимо за време путовања, и ова информација може да помогне у утврђивању луткарења.
Лажна локација уреди
Има када се одређена особа понаша као да живи на одређеној локацији а да тамо никада није била, а прави измене у вези те локације и резултат није баш најбољи и то не ради најсавесније.
Примера ради, неко је некада накратко посетио неко место (био је туриста) и крене да уређује одељке чланка везане за локалне информације (хотели, туристичке атракције, где се налази аеродром итд.), а нема намеру да уређује теме везане за свакодневни живот локалних становника тога места (биографију политичара, опис квартова, периферије и предграђа, школа, итд.).
Неко други је опет период свог живота провео на неком месту, стога зна како је тамо било некада, али нема свежу информацију о томе како се тамо живи сада. Што више времена пролази од нечије селидбе у други крај, то мање ће имати свеже информације о бившем пребивалишту. Да не причамо о томе, да неко ко не живи тамо неће бити у стању да своје тврдње поткрепи фотографијама, неће бити у ситуацији да чита локалне вести ако локални лист није на нету итд.
Измишљена личност уреди
Ако ниси лицемер према самом себи, знаш ко си заправо. Истину је тешко упаковати и прогурати као лаж. Али, супротно је, на жалост, лако.
Оличавање, играње са туђим идентитетом је тактика луткара. Такви корисници отварају налоге правећи се да то нису они него неко други, или као у примеру изнад, са неког другог места. Врло је честа имперсонација друге народности, културе, професије, или другог пола.
На пример, белац се прави да је афроамериканац. Мушко се представља као женско. Ирац се понаша као Енглез. Или, веома забавно, неки налог жели да други мисле да је он заправо лекар специјалиста.
Ако се узме у обзир ограничено знање о одређеној улози, потребно је бити надарен глумац да себе продамо/протуримо као неко од наведених, а да то нисмо.
Преведено у акцију, "глумац" фреквентно уређује чланке за које сматра да су релевантне за особу коју представља, или чак иде у крајност до креирања корисничке стране са "својим" описом, као да се то све заправо дешава.
Али увек постоји проблем да неко ко није студирао или искусио стварност коју жели лажно представити све то познаје веома површно. На пример, прави хемичар ће имати увида у ситне детаље своје струке, а лаик ће познавати само Периодни систем елемената. Прави амерички Индијанац познаваће етничке обичаје и сваки аспект одрастања као домородац, док ће позер познавати само неке далеке стереотипе о Индијанцима.
Било како било, само реална особа је устању да створи занимљиве странице из ничега и да изведе комплексне измене везане за лично познате истине. Глумац ће моћи стварати само клице чланака и бити у стању да изведе само мале измене. И у чланку глумца недостајаће важне информације, познате само реалној особи која одговара опису.
Не мање важно, да ће корисник са једним налогом стварати чланке из различитих области свог интересовања, док ће лутак са више налога и стога поделом његових енергија створити ограничен број тема, а са сваког свог налога уређивати само по једну област.
Сличан стил писања/уређивања уреди
Скоро сви имамо наш својствен стил писања и уређивања, исто као и друге наше навике. Ако све измене са неких других налога рефлектују заједнички стил, подиже се сумња да иза њих стоји иста особа. То јесте највероватније. Међутим има случајева да неко покупи стил писања неког другог, копира технике других уредника без њиховог знања. То и није нешто нарочито, јер писати у истом стилу једноставно значи да је неко научио нешто читајући чланке писане од других.
Исте граматичке и друге грешке уреди
Само је један правилан начин писања, зато га и зовемо правопис. Добар уређивач чини све да избегне граматичке грешке, ако треба прибегава и коришћењу софтверског алата за проверу правописа (spell checker). Проблем настаје у томе да многи људи пишу правописне грешке научено или по лошој навици. Фреквентно заборављају пунктуацију, мешају граматику, крше разне друге стандарде писања, у зависности од језика до језика.
Постоје честе и уобичајене грешке које свакодневно прате одређене кориснике. Нпр. многи пишу незнам уместо не знам, недајем уместо не дајем, и тако даље. Али и овде важи правило да само зато што неко понавља исте грешке, не мора да значи да припада истом налогу покренутом од исте особе која греши слично.
С друге стране, ако је превише повезаних грешака понављаних фреквентно у оба налога, а све то прате и други знаци луткарења то може помоћи при лоцирању истог.
Слање мултимедијалног садржаја уреди
Када се материјал, каве су на пример слике, шаље на сервер Википедије, све датотеке имају свој оригинални назив који остаје невидљив другим корисницима, пошто се током процеса преименују. Али, оне су видљиве администраторима. Ако се слике шаљу са два налога али са истог компјутера, онда посреди могу бити само две ствари: две особе деле исти налог преко истог рачунара или је у питању луткарски налог.
IP луткарење уреди
Има и оних корисника који желе да прикрију своје налоге-лутке сталним мењањем IP адреса, тако што ће адресу променити на самом рачунару, или кретањем и уређивањем са више физичких локација. IP адресе су често везане за неки регион, тако да једноставном провером да ли се IP адреса налази на одређеном месту може лоцирати особа. Чињеница да је и тема чланка везана за тај исти регион може још да сузи подручје истраге, јер таквој теми неће моћи много допринети корисници ван тог региона.
Има и таквих корисника који знају да рерутују и уређују са различитих IP адреса лоцираних на разним деловима света. Ово их само делимично прикрива, ако се рецимо лате уређивања чланка који је од интереса само за један регион. Редак је случај да IP адреса са неког егзотичног дела света не падне у очи, или да не буде сумњиво ако IP корисника почне да личи на 'колекцију застава'. Алат трејсрут може да обезбеди више података о IP адреси - преко сервиса као што су "ip-anywhere.net" на пример.
На Википедији не постоји забрана уређивања чланака само са IP адресом. Добронамерне и корисне измене и без регистрације не крше правила, чак и ако као резултат таквог уређивања буде низ адреса везаних за те измене.
Такође, чак и неко са налогом понекад заборави да се улогује, или је у томе спречен из техничких разлога, па је принуђен на IP едитовање. Наравно да то није луткарење.
Циљани налози уреди
Постоје специфични – или радије специјализовани – случајеви луткарства, када је очигледно да са једног налога корисник изводи акције са циљем ремећења, али исти негде има и "редован" налог са којег продуктивно уређује, а на неки начин не би желео да негативно понашање са његовог другог налога баци сенку на овај први. О каквом се негативном понашању ради? Све лоше почев од вандализма, преко личних напада, до обмањивања, уређивачког рата, пристрасности и изигравања система.
У сваком од наведених случајева, ако је разлог постојања другог налога искључиво да се преко њега изводе ове ствари а у исто време је корисник добар познавалац правила Википедије, такав корисник сигурно има бар још један "чист" налог иза којег се крије. У зависности од ситуације, тражење чекјузер истраге је оправдано, пошто на други начин луткарство оваквог актера неће моћи да се утврди.
Шта да се ради када се увиди да главни налог тако деструктивног корисника не може да се утврди? Блокирање таквог налога се нуди као најједноставније решење, трајно или привремено. Иста IP адреса није аутоматски доказ тога да са оба налога оперише иста особа – то може бити свако ко користи интернет конекцију тог корисника.
Понашање на другим сајтовима уреди
Многи википедијанци су активни и на другим Вики пројектима, другојезичним Википедијама, и не-Вики мрежама као што су Фејсбук, Твитер, разним блоговима, порталима, итд.
У случају ових корисника, они на тим местима могу имати исто корисничко име као и на Википедији, али могу имати и друго. Када неки корисник на тим другим сајтовима има идентично или слично име као овде, то може да буде, али не мора да буде иста особа. Неко свакодневно људско име (као Пера) сигурно ће постојати за безброј корисника, па чак и несвакидашње (као Јеремија). Ако се ради о обичном имену које прати низ бројева, биће још више преклапања. Чак и ако није људско име, велика је вероватноћа да је на другом сајту само позајмљено име или је преклапање пука случајност.
Други фактор на који треба обратити пажњу је понашање. Да ли корисник истог имена на сваком од сајтова пише о истој теми? Да ли он или она покушава самопромоцију, рекламира нешто, бори се да изгура неки свој лични став? Да ли покушава да измисли неки нови концепт, промовише нову идеју, или на било који други начин износи неку оригиналну ствар? Ако се иста, иначе масама мало позната или непопуларна информација покушава прогурати на свим адресама, лако је закључити да се ради о истој особи, чак и ако она покушава некако да то прикрије.
Треба имати на уму да поседовање више налога или испољавање било какве активности на другим сајтовима или Вики пројектима није кршење правила и прописа Википедије. Сваки сајт има своја упутства за кориснике, а дужност је и одговорност њихових оператера да координишу, разуздају и дисциплинују своје кориснике. Други сајтови често дозвољавају понашање које овде важи недоличним, као што је луткарство, публиковање своје оригиналне идеје, самопромоција, персирање личног става. Код нас важи само понашање на Википедији, нас се тичу само дупли налози овде на Википедији, и када неки од наших корисника почну да промовишу туђе идеје путем Википедије.
Ако се два различита налога користи на Википедији за изношење две нове идеје, а сличан налог на неком другом сајту износи обе те нове идеје на једном месту, то је добар знак да оба налога на Википедији потичу од исте особе. Јасно ко дан.
Сведочење уреди
Бити случајни сведок-очевидац, рецимо на јавном месту, да се неки википедијанац наизменце у- и излогује са више налога – најсигурније открива луткара. Али већ смо рекли да постоје и оправдани разлози дуплих налога, стога ако сте посведочени, а чак сте и видели имена тих налога, препоручује се најпре студирање природе уређивања да се утврди да ли је уопште дошло до злоупотребе. Ако су у то време са оба налога изведене само добре измене и све је по правилима, не смеју се покретати никакве акције.
Окидачи истраге уреди
Корисник који уређује по најбољој намери и поштује правила уређивања никада неће бити оптужен за луткарство, чак и ако оперише са дуплим налозима. Само када нечије уређивање постане проблематично корисник постаје мета сумње.
Већина досадашњих захтева за чекјузер проверу тицала се налога са кратком или недостајућом историјом уређивања, тако да налози са дугом историјом ретко иду на истрагу. Али је доста чест случај да истрага укључује један налог са дугом историјом и један други (за који се сумња да је паралелни) са мало ставки у својој историји уређивања.
Следе знаци који најчешће постају покретачи истраге:
Коришћење једнонаменског налога уреди
Ако се за налог утврди да се користи краткорочно-наменски, и то са циљем да крши правила Википедије или се код википедијанаца појаве сумње у вези његове чистоте, покреће се истрага.
Ако се за циљани налог утврди да није налог покренут од стране новајлије, посумњаће се одмах да се испољава зла страна корисника који има "добру и лошу страну". Ту се убрајају налози са којих се искључиво вандалише, стално тражи брисање чланака, непрестано коментарише на странама чланака за брисање, или се са њих подржавају туђе и промовишу нове идеје.
Изузеци су новајлије који су створили нови чланак и уређивали га, први пут као новајлије коментарисали у некој дискусији, или чак предложили неки чланак за брисање. Свако негде има свој старт.
Има и таквих који први пут створе налог након дуге историје IP уређивања. У другим случајевима неко се региструје јер се нашао пред задатком који једино као пријављени корисник може решити, као што је отварање нове тематске странице. Није ретко да је прва акција новог налога управо покретање новог чланка на Википедији.
Неучтиво понашање уреди
Једна од најчешћих окидача који покрећу обарач истраге је када корисник не делује по правилу учтивости. Зашто, то је лако претпоставити: свако неучтиво понашање ствара неког увређеног, ко ће то да пријави. Пошто безобразно понашање ултимативно доводи до блокирања корисника, а то се зна, сваки новајлија који се уједно понаша неучтиво а уједно зна сва остала правила Википедије, убрзо пада у очи осталих википедијанаца као неко ко оперише злонамерно са манипулативном лутком ради заштите од блокирања (зна правила, зна и да не сме, али преко лутка се осећа недодирљив, па је безобразно безобразан). Ово је нарочито наглашено код корисника који је управо блокиран на некој расправи, а онда се одједном појави нови исто тако безобразни корисник у истој дебати – то је управо он.
Налог направљен у искључивој намери да се напада је опет само зла страна корисника који има "добру и лошу страну". Ову врсту лутка може "ангажовати" било који корисник, са злом намером да крши правила, знајући да ако и буде блокиран, ту је његов други "чист" налог који му остаје. Безобразна неучтивост није закључни знак луткарења, пошто увек има оних корисника који по својој свадљивој нарави нису у стању да се контролишу, тако да се може очекивати понеки неучтив корисник у свакој дебати у свако време (а да није лутак, само је неучтив).
Планирано вандалисање уреди
Многи вандализми се десе од стране нерегистрованих уређивача и новорегистрованих корисника. То су често људи који никада и нису уређивали Википедију, али су довољно прости или неуки да то учине, раде то из забаве и досаде или су кренули да нешто тестирају али је нешто измакло контроли. Но има вандала који су уједно и искусни корисници и у потпуности знају шта раде.
Има тако изведеног вандализма, који по природи напада, или ефекту штете коју наноси подразумева особу са знањем у глави и планом у рукама. Овде се рачуна масовни вандализам (при чему се користи бот или вирус), вандалисање заштићеног чланка хакерским разбијањем заштите, премештање чланка (вандалисање стране премештањем), или кораци учињени да се вандализам прикрије или да се учини у тајности. Не увек, али често такве ствари раде (морално поремећени или само неозбиљни) корисници са два лица.
Мешање у рат уређивања уреди
Када настане рат уређивања, онда се ту увек може очекивати појава лутка, нарочито код заједничких (раније описаних) симптома неких корисника, а да не постоји доказ да се заиста ради о две одвојене индивидуе које ни на који начин нису повезане (а причају исте ствари и понашају се исто, ма дај). Посебно у случају када је прекршено правило о три враћања те је блокада неминовна, добро је покренути истрагу да би се видело није ли прекршитељ у ствари лутак са више налога.
Стајање на страну уреди
Често се дешава да током дебате неколико корисника у моменту да подршку само једној страни – "нека буде по његовом". Ово није знак луткарења већ радије спонтаног консензуса. Али има озбиљних проблема ако су неки од тих налога који су спонтано гласали против, регистровани тек пре неколико минута, или бар у било које време након отварања дискусије, и одједном се нашли на страни коју су подржали (нагло увећање броја гласача). Исто се односи и на уређивачке ратове, не смеју гласати новорегистровани налози.
Стајање на страну бацањем вештачких гласова је јасан знак луткарства у случају када је свима јасно на коју страну би требао да падне консензус, а одједном "превише њих" (нереалан број) мисли другачије.
Блокирање налога уреди
Ако се нечији налог из овог или оног разлога мора блокирати или корисник чак мора бити банован, пошто то утиче на његову или њену IP адресу или целу IP мрежу потребно је додатно истражити има ли још по који корисник са налогом на Википедији који користи исту интернет мрежу не би ли имали блокираног/банованог корисника који и даље несметано оперише кроз своје луткарске налоге.
Види још уреди
- Википедија:Очигледан лутак је очигледно очигледан
- Википедија:Последице луткарства
- Википедија:Посматрачи
- Википедија:Пачји тест