Википедија:Проверљивост

Проверљивост на Википедији представља могућност која се пружа читаоцима да провере наведене изворе који директно потврђују информацију дату у чланку. Све информације на Википедији морају бити проверљиве. Праг за укључивање у Википедију је проверљивост, не истинитост — истина, сама по себи, без поузданог и проверљивог извора, није довољна. Зато, колико год да сте убеђени да је нешто истина, не уносите то у чланак уколико немате поуздан и проверљив извор за ту тврдњу. Међутим, с обзиром да постоје друга правила и смернице који такође утичу на садржај чланка, проверљивост сама по себи није довољна да би се неки извор укључио у чланак. Све информације које нуди Википедија треба да буду референциране пре свега поузданим и већ објављеним изворима, који одговарају теми чланка. На тај начин се гарантује читаоцима да информације које се нуде у чланку нису оригинално истраживање, као и да могу сами да провере информације из чланка у наведеним изворима. Сваки материјал који захтева извор а нема га, може бити уклоњен. Ово правило се примењује на сав материјал изложен у главном именском простору.

Проверљивост, без оригиналног истраживања и неутрална тачка гледишта јесу три основна правила Википедије на којима почива садржај њених чланака и зато је веома битно да уредници разумеју њихове кључне тачке. Чланци такође морају поштовати и правило о ауторским правима.

Правило

1. Чланци треба да садрже само материјал који је објавио угледан и поуздан извор. 2. Уредници који додају нови материјал у чланак треба да наведу угледан и поуздан извор, у противном, било који други уредник може уклонити спорни материјал. 3. Обавеза да наведе угледан и поуздан извор јесте на уреднику који укључује материјал, а не на ономе који тежи уклањању.

Кад је потребан поуздан извор?

Све што је доведено у питање или је могуће да буде доведено у питање

Сви цитати или било који материјал који је доведен у питање или би могао бити доведен у питање мора бити референциран поузданим и објављеним изворима користећи инлајн референцирање. У референци мора бити наведен комплетан библиографски податак извора као и тачно место у самом извору где се налази одређена тврдња (тачан број странице, одељка, или неке друге поделе која постоји у самом извору). Детаљније информације можете наћи у Википедија:Инлајн референцирање.

Терет доказа

Терет доказа лежи на уреднику који додаје или враћа уклоњен материјал. Материјал који није потврђен поузданим изворима у форми инлајн референце, може бити одмах уклоњен. Када и како уклонити такав материјал, зависи од самог материјала и целокупног стања чланка. Такође можете додати и шаблон {{чињеница}} код тврдње коју доводите у питање, као претходницу уклањању текста. Такође, други уредници могу да се успротиве тренутном уклањању нереференцираног текста без давања времена да се пронађу и додају одговарајући извори. С друге стране, кад год сте у могућности, увек је боље да сами пробате да нађете извор за нереференциран материјал пре него што поставите шаблон или га уклоните.

Никада немојте додавати нереференциран материјал који може нанети штету угледу живих особа. Такође не треба да заборавите како се правило о БЖО примењује на групе

Поуздани извори

Шта се сматра поузданим извором?

Реч „извор“ на Википедији подразумева три елемента: сам рад (документ, чланак, научни рад, књига), аутор рада (нпр. писац), и издавач рада (на пример, Матица српска, Просвета, БИГЗ, и сл.). Сваки елемент понаособ може утицати на поузданост.

Чланци треба да буду засновани на поузданим, независним и већ објављеним изворима који имају репутацију да проверавају чињенице и тачност оног што објављују. Извори морају бити већ раније објављени (и доступни јавности у неком облику); необјављени материјал не сматра се поузданим. Извори треба директно да потврђују материјал који је наведен у чланку и морају одговарати тврдњама које су у њему изнесене. Колико извор одговара, зависи од контекста. Генерално гледано, најбољи извори имају професионалне методе за проверу и анализу чињеница, правних питања, доказа и аргумената; основно правило које се може следити јесте да што је количина провере и анализе објављених података већа, то је извор поузданији. Садржај који је везан за живе особе или медицину треба да буде посебно пажљиво референциран, а извори који се наводе за такве чланке посебно пажљиво одабрани.

Доступне академске и научне публикације које су прошле стручну проверу обично су довољно поуздани извори за области као што су историја, медицина и наука. Међутим, оне нису једини поуздан извор за ове области. Може користити и материјал који се налази у поузданим неакадемским изворима, нарочито ако је објављен у угледним водећим дневним новинама. Такође је сасвим у реду користити и електронске медије, на које такође треба да се примењују исти критеријуми. Погледајте Википедија:Идентификовање поузданих извора.

Блогови дневних новина или часописа

Многе дневне новине и часописи, као и друге издавачке куће објављују колумне на својим веб-сајтовима које зову блоговима. Ово могу бити прихватљиви извори уколико су аутори колумна професионалци, али их треба користити опрезно с обзиром да блогови можда не подлежу политици провере чињеница те новинске организације. Када нека новинска организација објави мишљење на блогу, припишите ту изјаву аутору блога (нпр. „Пера Перић је написао...“). Никада немојте користити коментаре читалаца блогова. О блоговима који нису поуздани извори, погледајте одељак у даљем тексту о изворима чији су аутор и издавач исти.

Идентификовање поузданих извора

Главна страница: Википедија:Идентификовање поузданих извора

Ако желите да дискутујете о поузданости одређеног извора везаног за одређену тврдњу, отворите дискусију на Тргу Википолитика, и трудите се да своје ставове аргументујете правилима која су овде изнета. Као смерницу за дискутовање о поузданости извора можете користити Википедија:Идентификовање поузданих извора. У случају да постоји неслагање између текста овог правила и текста те смернице, правило има предност.

Непоуздани извори

Сумњиви извори

Сумњиви извори су они који имају репутацију да слабо проверавају или уопште не проверавају чињенице и истинитост вести које објављују, који немају озбиљан уреднички надзор или они са очигледним сукобом интереса. Сумњиви извори су они који укључују (али нису ограничени на) веб-сајтове и публикације које подржавају ставове за које влада широко прихваћено мишљење да су екстремистички и промотивни, или који се углавном ослањају на трач, гласине и лична мишљења. Сумњиви извори треба да се користе само као извори о самима себи, нарочито у чланцима где су ти извори предмет чланка; погледајте ниже. Такви извори потпуно су неприхватљиви као извори о трећим странама што укључује тврдње о институцијама, живим или преминулим особама, или другим ентитетима. Одговарајућа употреба оваквих извора је веома ограничена.

Извори чији су аутор и издавач исти

Главна страница: Википедија:Биографије живих особа § Избегавајте изворе чији су аутор и издавач исти

Свако може да направи лични веб-сајт или да плати штампање своје књиге, а онда да тврди да је стручњак у одређеној области. Због тога, медији чији су аутори и издавачи исти, као књиге, патенти, вести, лични веб-сајтови, отворени викији, лични или групни блогови, форуми, друштвене мреже као Фејсбук или Твитер, апсолутно су неприхватљиви као извори за чланке на Википедији. У такве изворе спада било који веб-сајт чији садржај углавном стварају корисници IMDb-ја или викији, итд. осим ако се материјал на таквим сајтовима јасно не приписује угледним члановима уредничког одбора сајта, а не корисницима.

Напомена: Овакви извори ипак могу бити поуздани, уколико је аутор признати стручњак у области која је тема чланка, и чији је рад раније био објављен у независним и поузданим публикацијама. У сваком случају, будите веома опрезни при коришћењу таквих извора: ако је информација која се нуди заиста вредна објављивања, неко ће вероватно то ускоро и урадити. Никад не користите изворе којима су аутор и издавачи исти као независне изворе о живим особама, чак и ако је аутор признати стручњак, познати истраживач, или писац.

Извори чији су аутор и издавач исти, или сумњиви извори као извори о њима самима

Извори чији су аутор и издавач исти, или сумњиви извори могу се користити као извори за информације о самим тим изворима, обично у чланцима о њима и њиховим активностима, без услова да се мора радити о стручњацима чија су дела већ објављивана у независним публикацијама, под условом да:

1. материјал не говори у корист теме чланка без икаквог критеријума, и да је по природи изузетан.
2. не укључује тврдње о трећим странама;
3. не укључује тврдње о догађајима који нису директно везани за извор;
4. не постоји реална сумња у његову аутентичност;
5. чланак није заснован већином или у потпуности на таквим изворима.

Ово правило се примењује на странице о друштвеним мрежама као нпр. Твитер или Фејсбук.

Википедија и извори који је копирају

Не користите чланке с Википедије или са сајтова који копирају или пресликавају Википедијин садржај као изворе, јер Википедија не може бити сама себи извор. Такође, не користите изворе који садрже материјал који је преузет с Википедије како бисте референцирали тај исти материјал на Википедији, пошто то може проузроковати циркуларно референцирање.

Навођење Википедије као референце за описну тврдњу о самој Википедији није циркуларно референцирање, него је коришћење Википедије као примарног извора, при чему треба следити правила о примарним изворима.

Доступност

Доступност извора

Главна страница: Википедија:Штампани извори

Проверљивост у контексту доступности значи да други могу да провере да је материјал изложен у чланцима на Википедији био објављен у поузданим изворима. Принцип проверљивости не имплицира ништа у вези са лакоћом приступа тим изворима: за неке онлајн изворе потребно је платити, док су други офлајн извори доступни само у универзитетским библиотекама.

Извори који нису на српском језику

Главне странице: Википедија:Расположиви преводиоци и Википедија:Без оригиналног истраживања § Преводи и транскрипти

Пошто је ово Википедија на српском језику, извори на српском језику увек имају предност над изворима на другим језицима, али само под условом да су доступни или да постоје извори на српском истог или бољег квалитета од оних на страном језику.

• Кад цитирате извор на страном језику, наведите оригиналан текст и превод на српски, било у самом тексту чланка, било у напомени.
• Кад наводите страни извор као референцу, није увек неопходно обезбедити и превод. Међутим, ако се постави питање да ли оригинални извор на страном језику заиста садржи информације које су извори за тврдње у чланку, релевантни делови оригинала и његовог превода на српски треба да се ставе у напомену.

Преводи који су објавили поуздани извори имају предност над преводима википедијанаца, али преводи википедијанаца свакако имају предност над машинским преводима. Кад користите машински превод извора, проверите превод док не будете сигурни да је превод тачан и да је извор одговарајући. Кад шаљете оригинални материјал извора, водите рачуна да не прекршите ауторска права. Погледајте смерницу о коришћењу неслободног садржаја.

Друга питања

Постављање шаблона на реченицу, одељак или цео чланак

Види још: Wikipedia:Template messages/Sources of articles

Ако желите да затражите извор за непоткрепљену тврдњу, можете је обележити шаблоном {{чињеница}}. Други шаблони за обележавање целих одељака или чланака су доступни . Алтернативно, оставите поруку на страници за разговор и наведите да тражите извор, или померите материјал на страницу за разговор и затражите извор. Да затражите верификацију да референца поткрепљује оно што пише у тексту, означите је са {{потребна верификација}}. Материјал који не буде верификован може бити означен са {{невалидан извор}} или уклоњен. Када користите шаблоне да обележите материјал, другим уредницима може бити од користи ако објасните разлог унутар самог шаблона, у историји измена или на страници за разговор.

Посебно треба водити рачуна када је реч о биографијама живих особа. Материјал који не цитира изворе или цитира спорне изворе о живим особама треба уклонити одмах, а не означавати или померати на страницу за разговор.

Изузетне тврдње захтевају изузетне изворе

Види још: Википедија:Маргиналне теорије

Свака изузетна тврдња захтева вишеструке висококвалитетне изворе. Знаци који би требало да вам укажу да је потребан додатни опрез:

• изненађујуће или на први поглед битне тврдње које нису покривене вишеструким провереним и угледним изворима;
• тврдње које су доведене у питање и које су референциране само изворима чији су аутор и издавач исти, или изворима са сукобом интереса
• изјаве и тврдње које нису на месту, или изјаве особа које иду против интереса који су раније бранили;
• тврдње које стоје у контрадикторности са преовладавајућим погледом у оквиру одређене заједнице, или које се поприлично разликују од опште прихваћених ставова, нарочито у области науке, медицине, историје, политике, као и биографија живих особа. Ово се нарочито односи на оне изјаве чији аутори тврде да постоји завера да их се ућутка.

Проверљивост и други принципи

Ауторско право и плагијат

Главна страница: Википедија:Ауторско право

Водите рачуна да при коришћењу извора не почините плагијат или кршење ауторских права. Сажмите материјал и изнесите га својим речима, што је више могуће; кад цитирате или парафразирате извор користите инлајн референце или именовање извора у самом тексту, кад је то потребно.

Материјал који крши ауторска права, тј. пиратски садржаји не смеју се наводити као извор, према правилима о линковању ка изворима заштићеним ауторским правима. Линковање ка сајтовима који садрже материјал заштићен АП прихватљиво је уколико тај сајт има дозволу за коришћење таквог материјала, или се материјал користи у складу са правилима о поштеној употреби. Свесно упућивање других на материјал који крши ауторска права може се сматрати потпомагањем кршења АП. Ако постоји разлог да се верује да извор крши АП, немојте га користити. Ово се нарочито односи на линковање ка сајтовима као што је Јутјуб, коме се треба приступити с посебном пажњом како би се избегло линковање ка материјалима који крше АП.

Неутралност

Главна страница: Википедија:Неутрална тачка гледишта

Чланци морају да одражавају неутралну тачку гледишта (НТГ), и треба да представе све већинске и значајне мањинске погледе на тему објављене у поузданим изворима и у подједнакој мери. Ставови који имају веома малу и безначајну подршку не морају бити укључени, осим у чланцима који су посвећени тим погледима и њиховим присталицама. Када постоји неслагање у изворима, припишите тврдње тим изворима у самом тексту — Пера Перић тврди ово, док Жика Лазић тврди оно — и обавезно референцирати инлајн референцама. Сами извори не морају да буду неутрални; заправо, многи поуздани извори нису неутрални. Наш посао као уредника Википедије је само да пренесемо оно што ти поуздани извори кажу.

Значај

Главна страница: Википедија:Значај

Ако о теми не постоје поуздани и неутрални извори, Википедија не треба онда да има чланак о тој теми.

Оригинално истраживање

Главна страница: Википедија:Без оригиналног истраживања

Правило „Без оригиналног истраживања“ (БОИ) уско је везано за правила о проверљивости. Између осталог, ово правило захтева:

1. Сав материјал у Википедијиним чланцима мора бити заснован на поузданим и већ објављеним изворима. То значи да за извор за тај материјал мора постојати, без обзира да ли је наведен у чланку или није.
2. Извори морају да референцирају материјал на јасан и директан начин: извлачење закључака на основу више извора забрањено је према правилу БОИ.
3. Заснивајте чланке у највећој мери на поузданим секундарним изворима. Иако је у неким случајима коришћење примарних извора такође на месту, њихово коришћење може бити проблематично. Детаљније о томе можете видети у делу о примарним, секундарним и терцијарним изворима у правилу БОИ, као и одељак озлоупотреби примарних извора у правилу о БЖО.

Види још

• Википедија:Без оригиналног истраживања
• Википедија:Неутрална тачка гледишта
• Википедија:Идентификовање поузданих извора
• Википедија:Независни извори

Препоручена литература

• Wales, Jimmy. "Insist on sources", WikiEN-l, 19. јули, 2006: „Желим да подстакнем бољу праксу, која би гласила: боље је немати информације него имати информацију као што је ова, без извора.“ — коментаришући прилично невероватну изјаву да су се оснивачи Гугла гађали тортама.