Отворите главни мени

Вилијам Џералд Голдинг (енгл. William Golding; Њуквеј, 19. септембар 1911Перанарвортал, 19. јун 1993), био је британски романописац, песник и добитник Нобелове награде за књижевност 1983. године. Најпознатији је по свом роману Господар мува. Добитник је и награде Booker Prize из 1980. године за књижевност.

Вилијам Голдинг
William Golding 1983.jpg
Вилијам Голдинг 1983.
Пуно имеВилијам Џералд Голдинг
Датум рођења(1911-09-19)19. септембар 1911.
Место рођењаЊуквеј
 Енглеска
Датум смрти19. јун 1993.(1993-06-19) (81 год.)
Место смртиПеранарвортал
 Енглеска
ШколаBrasenose College
Најважнија дела
Господар мува
Награде

Голдинг је добио титулу витеза 1988. године.[1][2][3] Он је био члан Краљевског књижевног дружтва.[1] Године 2008, часопис Тајмс је рангирао Голдинг на треће место њиховог списка „Педесет највећих британских писаца од 1945”.[4] Брасенос колеџ из Оксфорда има истраживачке позиције именоване у његову част у области уметности, хуманистичких и друштвених наука.

Садржај

БиографијаУреди

МладостУреди

Вилијам Голдинг је рођен у кући своје баке по мајци, на адреси Маунтвајз 47, Сент Колумб Мајнор, у Њуквеју,[5] у Корнвалу,[6] гдје је у дјетињству провео многе празнике. Одрастао је у породичној кући у Молбороу, у Вилтширу, гдје је његов отац радио као магистар наука у гимназији (од 1905. године до пензионисања). Алек Голдинг, отац младог Вилијама, био је социјалиста са јаком посвећеношћу научном рационализму. Млади Вилијам Голдинг и његов брат Џозеф су похађали школу у којој је предавао њихов отац. Њихова мајка, Милдред, одржавала је кућу на адреси Грин бр 29, у Молбороу, и давала подршку борцима за давање права гласа женама. Године 1930, Голдинг се уписао на Универзитет у Оксфорду, Колеџ Брејсноз, гдје је током двије године пратио предавања из природних наука, да би се на крају пребацио на енглеску књижевност. Дипломирао је у љето 1934. године, а нешто касније исте године у Лондону је изашла његова прва књига, Пјесме.

Голдинг је био активан као борац за животињска права.

Брак и породицаУреди

Голдинг се оженио Аном Брукфилд (Ann Brookfield), 30. септембра 1939. године. Имали су двоје дјеце, Џуди и Дејвида.

Учествовање у ратуУреди

Током Другог свјетског рата, Голдинг се борио у Краљевској морнарици, а за кратко је учествовао и у потјери и потапању најмоћнијег њемачког ратног брода, »Бизмарка«. Учествовао је и у искрцавању у Нормандији, командујући бродом који је испаљивао салве ракета на плаже, а затим и у поморској акцији код Валхерена у којој су потопљена 23 од 24 пловила.

ДелоУреди

Роман који је Голдингу донео светску славу, Господар мува, најпре је одбијен од стране 21 издавача пре него што га је објавио Faber & Faber. Ово дело се често пореди са Дефоовим романом Робинсон Крусо. Међутим, оно је настало као "одговор" на дечији роман Р. М. Балентајна Корално острво: Прича о Тихом океану (The Coral Island: A Tale of the Pacific Ocean). Обе књиге имају исти заплет и имена два лика, али ту се њихове сличности завршавају.[7]

СмртУреди

Године 1985. Голдинг и његова супруга су се преселили у Перанавортал, близу Трура, у Корнвалу, гдје је након осам година умро од срчаног удара, 19. јуна 1993. године. Покопан је на сеоском гробљу у Баверчоку, у Јужном Вилтширу (у близини границе округа Хемпшир и Дорсет). За собом је оставио нацрт за роман Питија, чија радња се дешава у античком Делфију, а који је објављен постхумно.

Битнија дјелаУреди

  • Песме (1934)
  • Господар мува (1954)
  • Наследници (1955)
  • Pincher Martin (1956)
  • The Brass Butterfly (позоришни комад) (1958)
  • Free Fall (1959)
  • The Spire (1964)
  • The Hot Gates (есеји) (1965)
  • The Pyramid (1967)
  • Шкорпионски бог (1971)
  • Darkness Visible (1979)
  • A Moving Target (есеји) (1982)
  • The Paper Men (1984)
  • An Egyptian Journal (1985)
  • To the Ends of the Earth (трилогија)
    • Rites of Passage (1980)
    • Close Quarters (1987)
    • Fire down Below (1989)
  • Питија (постхумно) (1996)

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 William Golding: Awards. William Golding.co.uk. Приступљено 17 June 2012
  2. ^ Lambert, Bruce (20. 6. 1993). „William Golding Is Dead at 81; The Author of 'Lord of the Flies'. The New York Times. Приступљено 6. 9. 2007. 
  3. ^ Golding, William (1996). The Double Tongue. London: Faber. ISBN 978-0-571-17803-2. 
  4. ^ The 50 greatest British writers since 1945. The Times (5 January 2008). Приступљено 1 February 2010.
  5. ^ „General Logon Page”. Ic.galegroup.com. Приступљено 31. 1. 2013. 
  6. ^ Kevin McCarron, ‘Golding, Sir William Gerald (1911–1993)’, Oxford Dictionary of National Biography, Oxford University Press, September 2004; online edn, May 2006 accessed 13 November 2007
  7. ^ „William Golding”. Poetry Foundation. Приступљено 1. 2. 2019. 

ЛитератураУреди

  • Golding, William (1996). The Double Tongue. London: Faber. ISBN 978-0-571-17803-2. 
  • Carey, John (2009). William Golding: The Man Who Wrote Lord of the Flies. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-1-4391-8732-6. 
  • L. L. Dickson, The Modern Allegories of William Golding. University of South Florida Press.1990. ISBN 978-0-8130-0971-1..
  • R. A. Gekoski and P. A. Grogan, William Golding: A Bibliography, London, André Deutsch. 1994. ISBN 978-0-233-98611-1..
  • "Boys Armed with Sticks: William Golding's Lord of the Flies". Chapter in B. Schoene-Harwood. Writing Men. Edinburgh University Press.2000..
  • Ladenthin, Volker: Golding, Herr der Fliegen; Verne, 2 Jahre Ferien; Schlüter, Level 4 - Stadt der Kinder. In: engagement (1998) H. 4 S. 271-274.

Спољашње везеУреди