Отворите главни мени

Витомир Вито Николић био је црногорски пјесник, новинар и путописац. Рођен је у Мостару 1934. године. Преминуо је 1994. годне у Никшићу. За живота је објавио три збирке пјесама. Четврту збирку пјесама објавио је његов пријатељ Рајко Бабовић. Постхумно је објављено неколико издања пјесама као и збирка фељтона, путописа, репортажа и записа. [1]

Витомир Николић
Датум рођења(1934-04-27)27. април 1934.
Мјесто рођењаМостар
Датум смрти10. септембар 1994.(1994-09-10) (60 год.)
Мјесто смртиПодгорица

ДјетињствоУреди

Поријеклом Никшићанин, рођен је 1934. године у Мостару, гдје му је отац био у војној служби. Други свјетски рат је пресјекао његово дјетињство. У априлу 1941. његова породица бјежи у Никшић.

Вито Николић је био свједок ратних недаћа и страдалник у годинама у којима се уче слова. Рањен је приликом експлозије бомбе од које су погинули његов брат и друг. Италијани су 1943. године убили Витовог оца. Рат га је опет вратио у Мостар, гдје је неко вријеме живио код тетке. Из Мостара је по други пут морао бјежати у Никшић. У бомбардовању Никшића 7. априла 1944. године, Вито је за длаку избјегао смрт. Кад се рат завршио живио је у домовима за ратну сирочад. Боловао је од туберкулозе. Често је у стиховима писао о генерацији која је морала да схвати сву окрутност живота у добу када се „тешко шта схвата”.

СтваралаштвоУреди

Прве збирке пјесама „Друмовања” и „Сунце, хладно ми је!” Вито је штампао о свом трошку. Иако у скромној опреми, биле су тражене и радо читане. Најчешће су их куповали пријатељи са којима је живио кафанским животом.

Из Никшића се преселио у Подгорицу гдје је радио у редакцији Побједе. У Побједи је објављивао популарне репортаже „Црном Гором путем и беспућем”.

Понекад је приређивао књижевне вечери у кафанама, пред бројном публиком коју је знао да разгали и узбуди својим стиховима. Неки од његових стихова били су извор инспирације музичарима. Витова пјесма „Пијем”, коју је отпјевао пјевач Мики Јевремовић и данас је радо слушана.

Рат и распад ЈугославијеУреди

Распад Југославије учинио је да Вито Николић као пјесник занијеми. Због непристајања да се укључи у ратно-хушкачу пропаганду матичног листа „Побједа” у септембру 1991. године добио је радну књижицу и рјешење о престанку радног односа. Тешко је поднио рушење Старог моста у Мостару и гранатирање Дубровника. Због свега тога повукао се у тишину свог дома.

Вито Николић је преминуо 1994. године. Сахрањен је у Никшићу.

РеференцеУреди

  1. ^ Политикин Забавник:Сунце, хладно ми је

Спољашње везеУреди