Википедија

Владислава Крстић

српски вајар

Владислава Крстић (Београд, 2 април 1978) уметница је млађе генерације која је по завршетку Факултета ликовних уметности Универзитета уметности у Београду ступила на ликовну сцену Србије са већ изграђеним стилом и начином вајарског изражавања у класичним скулптуралним формама које одишу свежином.[1]

Владислава Крстић
Владислава Крстић на отварању самосталне изложбе, „Хероји“ у галерија Арт55, Ниш, 2013.
Лични подаци
Датум рођења(1978-04-02)2. април 1978. (46 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија

Члан је УЛУС-а од 2008. године. До сада је излагала на колективним и самосталним изложбама у земљи и иностранству.[2]

Живот и каријера уреди

Владислава Крстић рођена је 2. априла 1978. године у Београду, од мајке Јоване (девојачко Симић) и оца Милоша Крстића. Основно образовање стекла је Београду, након којег је уписала и дипломирала вајарство на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду, у класи професора Славољуба Радојчића а затим и Академске специјалистичке студије, на истом факултету, у класи професора Николе Вукосављевића.[2]

Владислава Крстић је члан УЛУС-а од 2008. године. Живи и ствара у Београду, у статусу самосталног уметника од 2009.

Уметнички рад уреди

Оно што у уметничком раду Владиславе Крстић импресионира је истинско вајарско образовање, посебно из анатомије човековог тела, завидни професионални ниво и несумњиви дар за владање вајарском техником обликовања пре свега мушког торза и вешто креативно изражавање на правом и високом уметничком нивоу.[2]

За вајарство Владиславе Крстић може се рећи да је узбудљива мисија у којој исказује сопствене (уметничке) ставове, користећи се опробаним технолошким поступцима од старина, којима успешно савладава многе животне баријере. Кроз своје скулптуре, пре свега у форми торза и портрета, Владиславе Крстић износи свој став о животу у веома заоштреним друштвеним околностима, стварајући сопствену истину и виђење савременог човека, који битише у сопственом свету пуног хаоса, који уметницу истовремено окупира али и инспирише.


На својим скулптурама, користећи при томе различите вајарске материјале и боју, Владиславе Крстић ствара дела на високом „занатском“ нивоу, не умањујући „уметничку“ вредност остварења. Јер, током дугих разобља антике и средњег века, када су стварана небројена ремек-дела, artifex је био термин којим су означавани и занатлије и уметници.[1]

Снагу људког тела Владиславе Крстић исказује, чинећи то на један суптилан начин, приказујући најчешће лепоту мушког торза, иако у већ виђеном, на један само њој својствен начин, као да тиме жели да искаже своју унутрашњу љубав према људима са којима живи у свом окружењу.[2]


Самосталне изложбе уреди

Година У земљи Година У иностранству
2013.
  • Ниш, Галерија Арт55, „Хероји“
  • Београд, КЦ Кућа краља Петра I, „Хероји“
2010.
  • Београд, Продајна галерија „Београд“, „Лица“,
2010.
  • Котор, Црна Гора, Градска галерија, „Лица/Faces“,
2008.
  • Нови Београд, Галерија СКЦ, Нови Београд, „Портрети“,

Учешће на колективним изложбама у земљи и иностранству уреди

Година У земљи Година У иностранству
2013.
  • Зрењанин, Савремена галерија „30х30“
  • Панчево, Галерија савремене уметности, Изложба скулптура „Вајари 12+“
  • Мајданпек, Галерија Центра за културу,
    IV Међународна изложба „Уметност у минијатури“,
  • Београд, Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић”, „Јесења изложба“,
  • Београд, Железнички музеј, Изложба вајара Србије,
  • Мајданпек, Галерија Центра за културу,
    XI Међународна изложба „Жене сликари“,
  • Београд, Галерија Траг, Изложба скулптура вајара 12+,
2013.
  • Бар, Галерија „Велимир А. Лековић“, Изложба скулптура и цртежа 12+, (XXVI Барски љетопис)
2012.
  • Мајданпек, Галерија Центра за културу,
    III Међународна изложба „Уметност у минијатури“,
  • Београд, Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић”, „Јесења изложба“,
  • Београд, Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић”,
    Прво београдско тријенале цртежа и ситне пластике,
  • Београд, Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић”, Годишња изложба вајара Србије,
  • Мајданпек, Галерија Центра за културу,
    X Међународна изложба, „Жене сликари“,
  • Београд, Дунавски уметнички излог, „Скулптуре“.
2011.
  • Београд, Галерија „Сингидунум“, XVIII београдска мини-арт сцена,
  • Шабац, Галерија Културни центра, IV бијенале акта,
  • Шабац, Галерија Културни центра, XX изложба малог формата,
2010.
  • Београд, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”, Пролећна изложба,
2010.
2009.
  • Београд, Галерија „Сингидунум“, XVI београдска мини-арт сцена,
  • Београд, Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић”, Бијенале цртежа и мале пластике, Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић”,
2009.
2008.
  • Београд, Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић”, „Јесења изложба“,
  • Београд Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”, „Пролећна изложба“,
  • Београд Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”, Нови чланови 2008,
2008.
  • Тузла, Босна и Херцеговина, Међународна галерија портрета, Интернационални бијенални фестивал портрета – цртеж и графика,
2007.
  • Београда, Галерија Дома омладине, 36. изложба цртежа и скулптура малог формата студената ФЛУ из Београда
2006.
  • Шабац, Галерија Културног центра, VI изложба портрета,
  • Смедерево, Галерија савремене уметности, Изложба студената V године ФЛУ 2006,
  • Београд, Галерија ФЛУ, Изложба радова награђених студената за школску 2005/06 са ФЛУ у Београду,
  • Београда, Галерија Дома омладине, 35. изложба цртежа и скулптура малог формата студената ФЛУ из Београда,
2005.
  • Београд, Галерија ФЛУ, Изложба радова награђених студената за школску 2004/05,
  • Београд, Галерија Дома омладине, XXXIV изложба цртежа, скулптура и објеката малог формата студената ФЛУ – Београд,
  • Београд, Галерија Палета, Ауторска честитка 2005,
2004.
  • Београд, Галерија Дома омладине, XXXIII изложба цртежа и скулптура малог формата студената ФЛУ – Београд,
2010.
  • Београд, Уметничкi павиљон „Цвијета Зузорић”, Пролећна изложба УЛУС-а.[3]

Награде уреди

  • 2009. Masters of the arts, second place (награда на изложби World Art Expo 09)
  • 2008. Златно длето (награда УЛУС-a на Пролећној изложби)
  • 2006. Награда „Кузмановић” за портрет (награда ФЛУ)
  • 2005. Награда “Илија Коларевић, вајар” за најбоље изведени акт (награда ФЛУ).[а]

Стипендије уреди

  • 2007. Стипендија Града Београда
  • 2006. Eurobank „EFG школарина“ за студенте завршне године државних факултета за остварене изванредне резултате током студија
  • 2006. Стипендија Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка.

Галерија уреди

  •  
    Торзо-5
  •  
    Торзо-1
  •  
    Торзо-2
  •  
    Аутопортрет
  •  
    Торзо
  •  
    Теракота

Напомене уреди

  1. ^ Овај рад је ушао у збирку радова Завода за унапређивање образовања и васпитања и стоји јавно изложен у згради Завода у Београду.

Извори уреди

  1. ^ а б в г Оливер Томић, Ирина Перишић Бошњак и Владислава Крстић, Ликовна критика, на сајту Арт инфо портал Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015) Приступљено 17. 9. 2013.
  2. ^ а б в г Радмила Костић, О скулптурама Владиславе Крстић, У: Каталог за самосталну изложбу, „Хероји“, у галерији Арт55, Ниш, 2013. стр 2
  3. ^ Каталог Пролећне изложбе Удружења ликовних уметника Србије (2010), Београд

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Владислава Крстић на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владислава_Крстић&oldid=26843426”