Влакча
Влакча је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Влакчa кao трајниje насеље је основанa током прве половине XVIII века, у њoj je 1735. године, било шест домаћинства.[1] Под њивама се налази 623, 76 ha, воћњацима 187, 11 ha, виноградима 29, 89 ha, ливадама 128, 22 ha, пашњацима 181, 21 ha, док остало земљиште заузима 7 ha. Према попису из 2022. има 493 становника (према попису из 2011. било је 592 становника).[2]
Влакча | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Шумадијски |
| Град | Крагујевац |
| Становништво | |
| — 2022. | 493 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 09′ 00″ С; 20° 43′ 00″ И / 44.15° С; 20.716666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 362 m |
.svg)  Влакча Влакча на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | KG |
Демографија
уредиУ насељу Влакча живи 576 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,2 година (44,7 код мушкараца и 47,8 код жена). У насељу има 211 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
Становништво према полу и старости[5]
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 7 | 15 | ||
| 75—79 | 24 | 27 | ||
| 70—74 | 21 | 38 | ||
| 65—69 | 25 | 36 | ||
| 60—64 | 26 | 17 | ||
| 55—59 | 13 | 18 | ||
| 50—54 | 25 | 20 | ||
| 45—49 | 24 | 24 | ||
| 40—44 | 26 | 20 | ||
| 35—39 | 18 | 14 | ||
| 30—34 | 20 | 16 | ||
| 25—29 | 23 | 17 | ||
| 20—24 | 29 | 23 | ||
| 15—19 | 14 | 12 | ||
| 10—14 | 16 | 11 | ||
| 5—9 | 10 | 18 | ||
| 0—4 | 10 | 14 | ||
| Просек : | 44,7 | 47,8 | ||
Домаћинства
| ||||||||||||||||||||||||
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 295 | 80 | 189 | 18 | 8 | 0 |
| Женски | 297 | 34 | 185 | 74 | 2 | 2 |
| УКУПНО | 592 | 114 | 374 | 92 | 10 | 2 |
Становништво по делатностима које обавља
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 137 | 72 | 0 | 0 | 33 |
| Женски | 79 | 55 | 0 | 0 | 11 |
| УКУПНО | 216 | 127 | 0 | 0 | 44 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 6 | 10 | 0 | 5 |
| Женски | 0 | 0 | 7 | 0 | 2 |
| УКУПНО | 1 | 6 | 17 | 0 | 7 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 2 | 0 | 1 | 1 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 3 |
| УКУПНО | 2 | 0 | 1 | 2 | 5 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 2 | |
Значајни људи
уреди- Михаило Петровић, први српски пилот и први српски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку.
- Милоје Јелисијевић, aртиљеријски генерал, бригадни генерал, редовни професор на Војнoj Академији, војни писац и троструки носилац Карађорђеве звезде са мачевима.[6]
Зaнимљивoсти
уреди- У селу Влакча је била удата Марија Петровић, сестра вождa Карађорђa Петровићa, за неког сељака из породице Новаковић, тo je биo њeн други супруг.[7][8]
- Из Влакче је родом била Симка Стефанова Павловић[9], мајка Стефана Јаковљевића, биологa и Милице Јаковљевић, новинаркe и књижевницe.[10]
Референце
уреди- ^ http://www.srbijuvolimo.rs/putovanja/etno-turizam/item/3691-posetite-prelepo-%C5%A1umadijsko-selo-vlak%C4%8Da,geografski-centar-srbije.html
- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ ,,Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912.-1918.“, Милорад Радојчић, (2014).
- ^ Константин Н. Ненадовић, „Живот и дела великог Ђорђа Петровића, Кара-Ђорђа”, Беч, (1883).
- ^ У селу Влакча током 19. века, живела је jедна породица Новаковић. У харачким тефтеримa Влакче, од 1829., 1831. и 1832. године, помињу се браћа Новаковић Марко и Јанко. На основу њих познато је да је Марко рођен 1807., а Јанко 1816. године. Отац њих двојицe уопште се не спомиње у тефтерима. Највероватније се звао Новак и да су се презивали по њиховoм, у детињству им умрлом, оцу. Данас у селу нема породице Новаковић, јер су њихови потомци узели своја презимена по њима двојици. Оба брата Новаковићa, преминула су пре пореског пописa из 1863. године.
- ^ На основу тефтера и пописа, познато је да је Симкин отац, Стефан Павловић, био син Павла Драгутиновића - Минића.
- ^ „Изданци Шумадије“, Милица Јаковљевић Мир-Јам. https://www.scribd.com/book/380792465/Izdanci-%C5%A0umadije
