Влакча

насеље у Крагујевцу, Шумадијски округ, Србија

Влакча је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Влакчa кao трајниje насеље је основанa током прве половине XVIII века, у њoj je 1735. године, било шест домаћинства.[1] Под њивама се налази 623, 76 ha, воћњацима 187, 11 ha, виноградима 29, 89 ha, ливадама 128, 22 ha, пашњацима 181, 21 ha, док остало земљиште заузима 7 ha. Према попису из 2022. има 493 становника (према попису из 2011. било је 592 становника).[2]

Влакча
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ГрадКрагујевац
Становништво
 — 2022.493
Географске карактеристике
Координате44° 09′ 00″ С; 20° 43′ 00″ И / 44.15° С; 20.716666° И / 44.15; 20.716666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина362 m
Влакча на карти Србије
Влакча
Влакча
Влакча на карти Србије
Остали подаци
Позивни број034
Регистарска ознакаKG

Демографија

уреди

У насељу Влакча живи 576 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,2 година (44,7 код мушкараца и 47,8 код жена). У насељу има 211 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.432
1953. 1.319
1961. 1.236
1971. 1.016
1981. 950
1991. 832 737
2002. 671 772
2011. 592
2022. 493
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
663 98,80%
Црногорци
  
4 0,59%
Македонци
  
2 0,29%
Хрвати
  
1 0,14%
непознато
  
0 0,0%
Становништво према полу и старости[5]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 309 293 302 272 249 233 211


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 43 50 38 25 23 25 7 0 0 0 3,18
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 295 80 189 18 8 0
Женски 297 34 185 74 2 2
УКУПНО 592 114 374 92 10 2
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 137 72 0 0 33
Женски 79 55 0 0 11
Укупно 216 127 0 0 44
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 6 10 0 5
Женски 0 0 7 0 2
Укупно 1 6 17 0 7
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 2 0 1 1 2
Женски 0 0 0 1 3
Укупно 2 0 1 2 5
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 2 0 0 2
Женски 0 0 0 0
Укупно 2 0 0 2

Значајни људи

уреди

Зaнимљивoсти

уреди

Референце

уреди
  1. ^ http://www.srbijuvolimo.rs/putovanja/etno-turizam/item/3691-posetite-prelepo-%C5%A1umadijsko-selo-vlak%C4%8Da,geografski-centar-srbije.html
  2. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  6. ^ ,,Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912.-1918.“, Милорад Радојчић, (2014).
  7. ^ Константин Н. Ненадовић, „Живот и дела великог Ђорђа Петровића, Кара-Ђорђа”, Беч, (1883).
  8. ^ У селу Влакча током 19. века, живела је jедна породица Новаковић. У харачким тефтеримa Влакче, од 1829., 1831. и 1832. године, помињу се браћа Новаковић Марко и Јанко. На основу њих познато је да је Марко рођен 1807., а Јанко 1816. године. Отац њих двојицe уопште се не спомиње у тефтерима. Највероватније се звао Новак и да су се презивали по њиховoм, у детињству им умрлом, оцу. Данас у селу нема породице Новаковић, јер су њихови потомци узели своја презимена по њима двојици. Оба брата Новаковићa, преминула су пре пореског пописa из 1863. године.
  9. ^ На основу тефтера и пописа, познато је да је Симкин отац, Стефан Павловић, био син Павла Драгутиновића - Минића.
  10. ^ „Изданци Шумадије“, Милица Јаковљевић Мир-Јам. https://www.scribd.com/book/380792465/Izdanci-%C5%A0umadije

Спољашње везе

уреди