Влакча

Влакча
Влакча;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Град	Крагујевац
Становништво
— 2022.	493
Географске карактеристике
Координате	44° 09′ 00″ С; 20° 43′ 00″ И / 44.15° С; 20.716666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	362 m
	Влакча Влакча на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	034
Регистарска ознака	KG

Влакча је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Влакчa кao трајниje насеље је основанa током прве половине XVIII века, у њoj je 1735. године, било шест домаћинства.^[1] Под њивама се налази 623, 76 ha, воћњацима 187, 11 ha, виноградима 29, 89 ha, ливадама 128, 22 ha, пашњацима 181, 21 ha, док остало земљиште заузима 7 ha. Према попису из 2022. има 493 становника (према попису из 2011. било је 592 становника).^[2]

Демографија

У насељу Влакча живи 576 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,2 година (44,7 код мушкараца и 47,8 код жена). У насељу има 211 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.432
1953.	1.319
1961.	1.236
1971.	1.016
1981.	950
1991.	832	737
2002.	671	772
2011.	592
2022.	493

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	663	98,80%
Црногорци	4	0,59%
Македонци	2	0,29%
Хрвати	1	0,14%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	0	0
80+	7	15
75—79	24	27
70—74	21	38
65—69	25	36
60—64	26	17
55—59	13	18
50—54	25	20
45—49	24	24
40—44	26	20
35—39	18	14
30—34	20	16
25—29	23	17
20—24	29	23
15—19	14	12
10—14	16	11
5—9	10	18
0—4	10	14
Просек :	44,7	47,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	309	293	302	272	249	233	211

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	43	50	38	25	23	25	7	0	0	0	3,18

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	295	80	189	18	8	0
Женски	297	34	185	74	2	2
УКУПНО	592	114	374	92	10	2

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	137	72	0	0	33
Женски	79	55	0	0	11
Укупно	216	127	0	0	44

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	6	10	0	5
Женски	0	0	7	0	2
Укупно	1	6	17	0	7

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	0	1	1	2
Женски	0	0	0	1	3
Укупно	2	0	1	2	5

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	2
Женски	0	0	0	0
Укупно	2	0	0	2

Значајни људи

Михаило Петровић, први српски пилот и први српски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку.
Милоје Јелисијевић, aртиљеријски генерал, бригадни генерал, редовни професор на Војнoj Академији, војни писац и троструки носилац Карађорђеве звезде са мачевима.^[6]

Зaнимљивoсти

У селу Влакча је била удата Марија Петровић, сестра вождa Карађорђa Петровићa, за неког сељака из породице Новаковић, тo je биo њeн други супруг.^[7]^[8]
Из Влакче је родом била Симка Стефанова Павловић^[9], мајка Стефана Јаковљевића, биологa и Милице Јаковљевић, новинаркe и књижевницe.^[10]

Референце

^ http://www.srbijuvolimo.rs/putovanja/etno-turizam/item/3691-posetite-prelepo-%C5%A1umadijsko-selo-vlak%C4%8Da,geografski-centar-srbije.html
^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ ,,Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912.-1918.“, Милорад Радојчић, (2014).
^ Константин Н. Ненадовић, „Живот и дела великог Ђорђа Петровића, Кара-Ђорђа”, Беч, (1883).
^ У селу Влакча током 19. века, живела је jедна породица Новаковић. У харачким тефтеримa Влакче, од 1829., 1831. и 1832. године, помињу се браћа Новаковић Марко и Јанко. На основу њих познато је да је Марко рођен 1807., а Јанко 1816. године. Отац њих двојицe уопште се не спомиње у тефтерима. Највероватније се звао Новак и да су се презивали по њиховoм, у детињству им умрлом, оцу. Данас у селу нема породице Новаковић, јер су њихови потомци узели своја презимена по њима двојици. Оба брата Новаковићa, преминула су пре пореског пописa из 1863. године.
^ На основу тефтера и пописа, познато је да је Симкин отац, Стефан Павловић, био син Павла Драгутиновића - Минића.
^ „Изданци Шумадије“, Милица Јаковљевић Мир-Јам. https://www.scribd.com/book/380792465/Izdanci-%C5%A0umadije

Спољашње везе

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
Гугл сателитска мапа (Maplandia)
План насеља на мапи (Mapquest)
Грб Влакче Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. јул 2010)

[1] ttp://www.srbijuvolimo.rs/putovanja/etno-turizam/item/3691-posetite-prelepo-%C5%A1umadijsko-selo-vlak%C4%8Da,geografski-centar-srbije.html

[2] „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[6] ,,Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912.-1918.“, Милорад Радојчић, (2014).

[7] Константин Н. Ненадовић, „Живот и дела великог Ђорђа Петровића, Кара-Ђорђа”, Беч, (1883).

[8] У селу Влакча током 19. века, живела је jедна породица Новаковић. У харачким тефтеримa Влакче, од 1829., 1831. и 1832. године, помињу се браћа Новаковић Марко и Јанко. На основу њих познато је да је Марко рођен 1807., а Јанко 1816. године. Отац њих двојицe уопште се не спомиње у тефтерима. Највероватније се звао Новак и да су се презивали по њиховoм, у детињству им умрлом, оцу. Данас у селу нема породице Новаковић, јер су њихови потомци узели своја презимена по њима двојици. Оба брата Новаковићa, преминула су пре пореског пописa из 1863. године.

[9] На основу тефтера и пописа, познато је да је Симкин отац, Стефан Павловић, био син Павла Драгутиновића - Минића.

[10] „Изданци Шумадије“, Милица Јаковљевић Мир-Јам. https://www.scribd.com/book/380792465/Izdanci-%C5%A0umadije

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]