Отворите главни мени

Волос (грч. Βόλος), је главни град грчког округа Магнезија, у периферији Тесалија, чији је други град по величини и значају, после седишта периферије, града Ларисе.

Волос
Βόλος
Volos-bynight.JPG

Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаТесалија
ОкругМагнезија
Становништво
Становништво
 — 2011.144.449[1]
 — густина373,19 ст./km2
Географске карактеристике
Координате39°22′ СГШ; 22°56′ ИГД / 39.37° СГШ; 22.93° ИГД / 39.37; 22.93Координате: 39°22′ СГШ; 22°56′ ИГД / 39.37° СГШ; 22.93° ИГД / 39.37; 22.93
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина0-5 м
Површина387,14 км2
Волос на мапи Грчке
Волос
Волос
Остали подаци
ГрадоначелникАлександрос Вулгарис
Поштански број38x xx
Регистарска ознакаΒΟ
Веб-сајт
www.volos-city.gr

Садржај

Порекло називаУреди

По писању византинског историчара из 14. в. град се звао „Голос“, за шта се претпоставља да је изведено од старогрчке речи „Иолкос“ (Iolkos). Друга могућност је да је име настало од речи „Фолос“, по легендарном месном властелину са овим именом.

ГеографијаУреди

 
Средиште Волоса

Волос се налази у средишњем делу Грчке, поред најважнијег државног пута Атина - Солун (од кога га дели 10 км). Од Атине град је удаљен 326 км, а од Солуна 215 км.[2]

Град се у самом средишту округа. Смештен је у истоименој малој равници на врху Пагасетичког залива. Изнад града дижу се планине Пилио и Мавровуни.

Клима Волоса је средоземна, за коју су особене жарна лета и благе зиме са ретким снегом.

ИсторијаУреди

Најстарији археолошки налази у подручју Волоса говоре да је ово подручје било насељено још у време праисторије, по којима је подручје града веома значајно. Западно од града налазе остаци најстаријег акропоља у Грчкој, Сескло, подигнутог 6000. п. н. е., по коме је праисторијска неолитска култура на тлу Грчке названа "Сескло и Димини".

У 6. веку п. н. е. ово подручје је укључено у цивилизацијске токове. 344. године подручје Волоса потпало је под власт античке Македоније, да би 196. године била под староримском влашћу.

У средњем веку град је био највише у оквиру Византије, кратко под Бугарском и Србијом, да би у 15. веку град пао под отоманску власт. Под Турцима Волос остаје следећа 4 века. 1881. године град припада савременој Грчкој, а месно муслиманско становништво се масовно исељава, а последњи се исељавају поле Грчко-турског рата 1897—98. године. После Грчко-турског рата много грчких избеглица из Мале Азије се населило у граду и околини. Године 1955. град је био погођен земљотресом, после чега је подигнут у савременом духу.

СтановништвоУреди

Општина Волос има 82.439 становника, по чему спада међу 10 највећих градова Грчке. Становништво су углавном етнички Грци. Кретање становништва по годинама било је следеће:

Демографија
1881.1920.1981.1991.2001.
4.90030.04671.37877.19282.439
Демографија
1981.1991.2001.2011.
103.000120.000150.000144.449[1]

ПривредаУреди

Волос је привредно средиште богате области Магнезије. У граду је развијена тешкаиндустрија, нарочито индустрија челика и цемента. За Волос су особена велика индустријска предузећа, што је потпуно другачије од многих других градова у држави.

Волос је веома важан саобраћајни чвор у Грчкој. У близини Волоса налази се Међународни аеродром „Средишња Грчка“. Поред града пролази најважнији државни ауто-пут Атина - Солун, а кроз град пруга на истој траси. Градска лука је трећа по промету у целој Грчкој, а значајан део њеног промета је заснован на фериботском превозу до већег броја Егејских острва, највише до Спорада.

Збирка сликаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Detailed census results 2011”. Приступљено 7. 5. 2015. 
  2. ^ „Volos”. Putovanje info. Приступљено 23. 1. 2019. 

Спољашње везеУреди