Војко Чвркић
Војко Чвркић (* 1898 – † 1942) био је југословенски адвокат, политичар и министар.
Војко Чвркић | |||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||
Датум рођења | 1898. | ||||||||||||||||||
Место рођења | Рошци, Краљевина Србија | ||||||||||||||||||
Датум смрти | 9. децембар 1942.43/44 год.) ( | ||||||||||||||||||
Место смрти | Каблар, Овчар Бања, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||||||||||||
Држављанство | Југословенско | ||||||||||||||||||
Народност | Србин | ||||||||||||||||||
Религија | Православац | ||||||||||||||||||
Професија | политичар, адвокат | ||||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||||
Политичка странка | Југословенска Радикална Заједница | ||||||||||||||||||
|
Биографија
уредиРодио се у Рошцима, близу Чачка; у њима је похађао основну школу, а гимназију у Чачку, док је студије права завршио на Универзитету у Београду. Током студентских дана био је члан удружења Словенски југ. По дипломирању бавио се адвокатуром, а са братом Михаилом, пољопривредником по занимању, почетком 1930-их година постаје један од најистакнутијих припадника опозиције шестојануарском режиму у чачанском крају, по чему добијају живописан надимак „кабларски орлови“.[1]
Упркос томе, браћа Чвркићи 1935. међу првима прелазе у новоосновану владајућу Југословенску Радикалну Заједницу[2] (наводно у замену за четрдесетогодишњу концесију над коришћењем Овчар Бање).[3]
У страначкој хијерархији Војко Чвркић брзо напредује, те је већ у јуну 1936. ушао у Главни одбор странке, а убрзо постаје и потпредседник Народне скупштине. Милан Стојадиновић га октобра 1937. поставља за министра пошта, телеграфа и телефона.[4] У влади Драгише Цветковића, Чвркић је министар без портфеља[2][5], а у Скупштини председник Посланичког клуба ЈРЗ.[6]
Почетком 1942. био је хапшен од стране окупационих власти заједно са својим синовцем Гвозденом,[7] а 9. децембра су га на Каблару убили четници команданта Предрага Раковића, наводно због Чвркићевих амбиција да преузме вођство над покретом од Драже Михаиловића.[8]
Литература
уреди- Изворник 28, грађа међуопштинског историјског архива, Архив Чачак, ISSN 0352-5902
Референце
уреди- ^ Милош Тимотијевић, „Чачак у предвечерје Другог светског рата 1938-1941. Социјална, економска и политичка структура“, Зборник радова Народног Музеја XXIX (1999): 166.
- ^ а б Драган Тешић, Југословенска Радикална Заједница у Србији 1935-1939, Београд: Институт за савремену историју, 1997, 43.
- ^ Dragoslav Smiljanić, Sećanja na jednu diktaturu, Beograd: Rad, 1960, 98-99.
- ^ "Политика", 5. октобар 1937
- ^ "Политика", 26. феб. 1939
- ^ "Време", 6. март 1939, стр. 5
- ^ Међуопштински историјски Архив Чачак, Фонд Војка Чвркића, Писмо Војка Чвркића пријатељу Ранку.
- ^ Зорица Матијевић, „Недовршени дневник Војка Чвркића“, Изворник, Грађа Међуопштинског историјског архива 9 (1992): 151.