Враниште (Гора)
Враниште[а] је горанско село (муслиманско село српског говорног подручја) у Општини Гора, на Косову и Метохији. По законима привремених институција Косова ово насеље је у саставу општине Драгаш. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Враниште површине 1387 ha. Некада је било и седиште општине Враништа у Горском срезу. У њему је седиште локалне самоуправе, која функционише по српским законима.[2]
Враниште | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Призренски |
| Општина | Гора |
| Становништво | |
| — 2011. |  352 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 02′ 38″ С; 20° 37′ 48″ И / 42.0439° С; 20.6300° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 961 m |
.svg)  Враниште Враниште на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 38420 |
| Позивни број | 029 |
| Регистарска ознака | PZ |
Враниште се налази на брду у подножју планине у региону Горе, на месту где успон није превелик. Кроз насеље пролази асфалтирани пут, који се отвара у централни јавни простор (где с времена на време, такси сачекује путнике). У неким деловима, насеље је збијено, али се протеже и шири са обе стране пута. Постоји велики број традиционалних кућа, које су у врло лошем стању.[3]
Историја
уредиНекада је село било православно.[4][5] Први пут се помиње у повељи манастира Светих Арханђела код Призрена, у којој Стефан Душан 1348. године основао манастир и дао му многа села у посед.[6] У Враништу су сачувани остаци старог хришћанског гробља и три црквишта. Изван села се налазе остаци цркве за коју се мисли да је била манастир.[4][5] Иван Јастребов село спомиње као Вранић и да је ту постојала мала сеоска црква. Тада је било видљиво мало хришћанско гробље.[7]
Инфраструктура
уредиСамо 30% становништва се снабдева водом (из бунара). У насељу не постоји пошта, а покривеност мобилне телефоније је одлична.[3]
Образовање
уредиУ селу се налази Основна школа „25. мај“, са школском управом у Косовској Митровици.[8] Школа има 12 наставника, око 40 ученика, 4 учионице, салу за физичко, библиотеку и могућност приступа интернету. Школска зграда заузима површину од 286 m2 и налази се у солидном стању.[3]
Обичаји
уредиЂурђевдан[9] се обележава у региону Горе прославама са традиционалном музиком и народним ношњама. Главно место сусрета 6. маја је у близини села Враниште. За Ђурђевдан се у Гори договарају свадбе.
Предања
уредиТврди се да је почетком 20. века у селу још увек живела једна православка, којој су њени поисламљени синови одредили кутак у соби где ће на свој начин обављати хришћански обред.[4][5]
Демографија
уредиВраниште има горанску етничку већину. Према попису априла 2011. године у насељу живи 352. становника, од чега су 334 Горанци.[1] Све до 1981. године се региструје пораст броја становника. Једно је од 12 насеља општине, које од 1981. године бележи опште смањење броја становника, што је према ауторима плана за развој општине Драгаш за период 2012—2022, по програму Уједињених нација за развој, последица „стрмине терена, која отежава приступ за продуктивну пољопривреду и послове“, с обзиром да се налази у „брдовитој области у централном делу општине“. Структура становништва Враништа указује на старење становништва, са већином становника старости 50—64 година.[3]
Број становника на пописима:
- попис становништва 1948. године: 755
- попис становништва 1953. године: 771
- попис становништва 1961. године: 815
- попис становништва 1971. године: 884
- попис становништва 1981. године: 926
- попис становништва 1991. године: 731
- према проценама косовске агенције за статистику 2008. године: 297[б]
Насеље има 15 регистрованих предузећа са 18 запослених.[3]
На попису становништва 2011. године, Враниште је имало 352 становника, следећег националног састава:
Напомене
уредиРеференце
уреди- ^ а б Гора прес: „Гора на попису становништва 2011. године“ Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јун 2013), 8.1.2013, приступ 25.5.2013
- ^ Фонд Слободан Јовановић: „Гора — лето напунило села“ Архивирано на сајту Wayback Machine (8. новембар 2014), Зоран Влашковић, 17.8.2011, приступ 25.5.2013
- ^ а б в г д ђ Влада самозване републике Косово — : „Програм Уједињених нација за развој — Очување биолошке разноликости и пројекат управљања одрживим коришћењем земљишта у општини Драгаш План развоја општине Драгаш за период између 2012. и 2022. године — нацрт верзија за јавну консултацију“[мртва веза], Michael Voit, Crystal Whitaker, Maria Elena Zuniga Barrientos — директор пројекта, Драгаш, октобар 2012, приступ 25.5.2013
- ^ а б в „Косово и Метохија”. kosovo-metohija.150m.com. 2006. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 25. 5. 2013.
- ^ а б в Косово и Метохија: „Православне светиње на Косову и Метохији“ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), приступ 25.5.2013
- ^ Пројекат Растко — Зборник радова са Округлог стола САНУ — књига 50: „Сачувани и разорени културно-историјски споменици у шарпланинским жупама Гори и Средској и делу Призренског Подгора“, Милан Ивановић, формат ПДФ, приступ 25.5.2013
- ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 207. Београд: Службени гласник.
- ^ Дигитална школа: „Локација школског објекта“ Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2013)
- ^ Пројекат Растко: „Горанске народне песме“, Харун Хасани. ISBN 978-86-7019-005-4., Приштина 1987, приступ 25.5.2013
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
Спољашње везе
уреди- Вечерње новости: „Између сто ватри“, М. Марковић, 16.10.2010, приступ 25.5.2013
