Отворите главни мени

Време чуда је југословенски играни филм из 1989. године. Сценарио за филм су заједно написали Борислав Пекић и Горан Паскаљевић по мотивима Пекићевог истоименог романа из 1965.

Време чуда
Vreme čuda (1989).jpg
Постер за филм
Изворни насловВреме чуда (посвећено онима који нису били невини)
Жанрдрама, трагедија
РежијаГоран Паскаљевић
СценариоБорислав Пекић
Горан Паскаљевић
ПродуцентДрагана Илић
Горан Паскаљевић
Џорџ Вајс (копродуцент)
Главне улогеМики Манојловић
Драган Максимовић
МузикаЗоран Симјановић
СценографијаМиодраг Николић
КамераРадослав Владић
МонтажаОлга Скригин
Олга Обрадов
Издавачка кућаТРЗ Сингинидум
ТВ Београд
Канал 4 (Channel Four Televizion)
Метрополитан пикчрс (Metropilitan Pictures)
Година1989.
Трајање98 минута
ЗемљаЈугославија
Језиксрпски
IMDb веза

НаградеУреди

Филм је 1990. био југословенски кандидат за Оскара, али се није номиновао у ужи избор. Исте године је приказан на Канском фестивалу, гдје је Горан Паскаљевић добио награду за режију. Филм је 1990. освојио награду критичара на филмском фестивалу у Сан Себастијану у Шпанији.[1]

Добитник је треће награде за сценарио на Фестивалу југословенског филмског сценарија у Врњачкој Бањи 1990.[2] Југославију је представљао и на међународном фестивалу „Интерфест“ у Москви 1990, на фестивалу у Глазгову 1990, те на Свјетском филмском фестивалу у Монтреалу 1990.[2]

МузикаУреди

Оригиналну музику је компоновао Зоран Симјановић. Једна од главних тема је Гламочко коло (српска народна), затим Пјесма раду (Корков / Годанов), Интернационала (Готије / Богдановић), арија из опере „Норма“ (Белини) у извођењу Радмиле Бакочевић. Један од узвођача је и хор КУД Иво Лола Рибар из Београда којим је дириговао Милоје Николић, те солисткиња Бојка Ђорђевић.

РадњаУреди

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Село Витанија (по узору на село које се према Библији налази надомак Јерусалима где је васкрсао четвородневни Лазар), септембар 1945, Други свјетски рат је тек завршен. Нова револуционарна власт започиње борбу против народних обичаја и вјеровања те покреће процес „истјеривања Бога“. Сеоска школа је изгорила у пожару, а власти проваљују у сеоску цркву и истјерују попа. Један револуционар се пење на цркву и на крст качи заставу КПЈ. Остали револуционари крече фреске на зидовима. Међутим, након сваког покушаја кречења зидова, фреске се чудом враћају. Комунисти овај чин доживљавају као контрареволуционарни акт. Убрзо учитељ умире а у селу се појављује странац.

Младић кога нико не познаје додирује руке преминулог учитеља на одру, и подиже га из мртвих. Народ почиње да вјерује да је у њихово село стигао Христос и да чини чуда, а комунисти подизања из мртвих проглашавају контраревулуционарним чином. Проблем комуниста сада представља учитељ који се подигао из мртвих, јер револуција не вјерује у чуда. Долази до сукоба двије догме: примитивног тумачења комунизма и хришћанства.

УлогеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Паскаљевић добитник награде „Сергеј Бондарчук. Радио-телевизија Србије. 26. 5. 2011. Приступљено 21. 9. 2011. 
  2. 2,0 2,1 „Борислав Пекић 1930 — 1992 (Изложба поводом 80 годишњице рођења)” (PDF). Општина Врачар (Београд). април 2010. Приступљено 21. 9. 2011. 

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди