Гавез
Гавез (лат. Symphytum officinale), који се још назива и велики гавез, црни гавез, воловски језик, килњак, пљушч, сватовци, свеник, црни корен, је вишегодишња зељаста биљка из породице гавеза оштролиста (Boraginaceae).[1]
| Гавез | |
|---|---|
| |
| Symphytum officinale | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | S. officinale
|
| Биномно име | |
| Symphytum officinale | |
| Синоними | |
| |
Изглед биљке
уредиКорен је по типу репаст.[2] споља је црн а на пресеку беле боје.
Стабло је зељасто, усправно и достиже дужину од 30 до 60 cm. У горњем делу се грана, посвуда је веома длакаво и чврсто, а изнутра шупље.[2]
Листови су такође длакави, доњи су ланцетасто-јајасти и постепено се сужавају у лисну дршку, а горњи су седећи.[2]
Цветови су груписани у цвасти увојке. Чашица је двоструко краћа од крунице коју чине прљаворужичасти или жућкастобели листови који су међусобно срасли, па имају звонаст изглед. Унутар крунице су кратке ланцетасте папилозне љуспице. Стубић тучка може бити различите дужине. прашници су епипетални. Биљка цвета од маја до јула.[2]
То је вишегодишња зељаста биљка са дебелим вретенастим стабљиком. Биљка цвета од априла до септембра. То је медоносна биљка па га пчеле радо посећују. Размножава се црним и жућкастим семеном. То је лековита биљка.[2][3]
Станиште
уредиЧеста је на равничарским теренима, а захтева влажна станишта попут ливада.[2]
Ареал
уредиРаспрострањен је у највећем делу Европе, све до западног Сибира и Мале Азије. Припада понтско-медитеранском флорном елементу.[4]
Значај
уредиОд давнина се гавез користио као лековита биљка за лечење атеросклерозе, али и за зарашћивање рана и опекотина, као и за поспешивање зарастања прелома костију. Користе се корен, млади изданци, стабљике и листови. Сматра се да уколико се ова биљка користи у виду поврћа, сока или чаја, повољно делује и на излечење од астме, хипертензије, реуматизма, остеопоезе, анемије, као и болести плућа.
У народној медицини, корен (лист) и лишће се користе за лечење упаљених рана, рана које тешко зацељују, прелома костију, бронхитиса, респираторних проблема, катаре, упале плућа итд. Није дозвољено наносити на отворене ране. Гавеz је дивља јестива биљка. Млади листови и изданци бере се током пролећа и лета. Кувају се, припремају као спанаћ или додају у супе.[4][5]
Значајне супстанце
уредиЛистови садрже знатну количину каротина. У свежим надземним деловима присутни су гликоалкалоид консолидин као и циноглисин, такође алкалоид због којих је ова биљка отровна. У корену се поред поменутих алкалоида, налазе и мање количине пуринског деривата алантоина. У биљци је откривен и пиролизидин алкалоида симфитина и ешимидина. Приликом испитивања дејства листова и корена гавеза на експерименталне животиње утврђен је хепатотоксични и канцерогени ефекат, посебно код корена. Наиме, код пацова се развија аденом и сарком јетре.[4][6]
Референце
уреди- ^ Чајкановић, Веселин (1985). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 74.
- ^ а б в г д ђ Петковић, Б. Марин, П. & Божа, П. 1995. Практикум из систематике виших биљака. Наука. Београд.
- ^ Grdiša, Martina. "Medicinal and Aromatic Plants of our region: Comfrey (Symphytum officinale L.)." Lovački vjesnik. 120 (6): 83–83.
- ^ а б в Којић, М & Јањић, В. 1991. Отровне биљке. Научна књига. Београд.
- ^ Ostojić, Z. (2008). Black comfrey (Symphytum officinale)-useful and negative sides of the weeds. Gospodarski list, 160(5), 49.
- ^ Grubišić, V. (2018). The most important plant species of the continental part of Croatia in the making of traditional medicinal preparations (Doctoral dissertation, Agronomski fakultet, Sveučilište u Zagrebu).
Спољашње везе
уреди
- Contentions with Comfrey Studies
- British Columbia Cancer Agency on comfrey
- Medicinal Herb FAQ on comfrey Архивирано на сајту Wayback Machine (17. новембар 2006)
- PubMed/Medline
- ITIS 32025 2002-09-05.
- NRM, Sweden 2002-09-05.
- IPNI Symphytum 2002-09-05.
- Flora of China 2002-09-05.
- Гавез за лепши и свиленкастији изглед, („Royal Balm”, 7. јул 2018. )