Гаито Газданов

руски писац емигрант,

Гаито Газданов (рус. Гайто́ (Гео́ргий) Ива́нович Газда́нов; осет. Гæздæнты Бæппийы фырт Гайто; 6. децембар 1903 – 5. децембар 1971) био је руски писац емигрант, живео у Паризу. Био је Осетинског порекла; отац му је био из Осетије, севернокавкаске земље у саставу Руске империје. Прве Газдановљеве приче објављене су у Француској 1926. године на руском језику. Његови романи Вече са Клер (1929) и Сабласт Александра Волфа (1948) постали су његова најпознатија дела, помињу их писци Максим Горки, Иван Буњин и Владислав Ходасевич. Газданов је био члан француског покрета отпора у окупираној Француској. Године 1953. придружио се Радију Слободна Европа/Радио Слобода као уредник. Иако је савршено научио француски док је живео у Француској, Газданов је наставио да пише приче на руском. [1]

Гаито Газданов
Gazdanov-192?.jpg
Датум рођења(1903-11-23)23. новембар 1903.
Место рођењаСанкт Петербург, Руска Империја
Датум смрти5. децембар 1971.(1971-12-05) (68 год.)
Место смртиМинхен, Западна Немачка
ДржављанствоРуска Империја
Занимањеписац, књижевни критичар

БиографијаУреди

Гаито Газданов је рођен 1903. године у Санкт Петербургу, али је одрастао у Сибиру и Украјини, где је његов отац радио као шумар. Учествовао је у Руском грађанском рату на страни Врангелове Беле гарде. Године 1920. напустио је Русију и настанио се у Паризу, где је био запослен у фабрикама Реноа. Његове ране приповетке и романи бавили су се овим руским искуством. Али средином 1930-их, године у Паризу окренуле су Газдановљеве теме ка животу, руском или француском, у Француској. Касније је зарађивао за живот као таксиста. Газданов се може сматрати белим емигрантом. Умро је у Минхену 1971. године.

Газдановљев први роман — Вече са Клер (1929) — добио је признања од Максима Горког и Владислава Ходасевича. У "Црним лабудовима", краткој причи из 1930. године, главни јунак врши самоубиство јер нема шансе да се пресели у Аустралију, коју замишља као идеализовани рај грациозних црних лабудова. На основу његових првих кратких прича, Газданова су критичари описали као једног од најдаровитијих писаца који је започео своју каријеру у емиграцији.

Газдановљево зрело дело настало је после Другог светског рата. Покушао је да пише у новом жанру, метафизичким трилерима. Његово мајсторство у криминалним заплетима и разумевање психолошких детаља евидентни су у његова два најпопуларнија романа, Сабласт Александра Вулфа и Повратак Буде, чији су се енглески преводи појавили 1950. и 1951. године. Писац се „одликује у стварању ликова и заплета у којима цинизам и очај остају у несигурној, али убедљивој равнотежи са храбрим прихватањем живота, па чак и извесном joie de vivre”. [2]

 
Газданов гроб

Године 1953. Газданов се придружио Радију Слобода, где је водио емисију о руској књижевности (под именом Георги Черкасов) до своје смрти од рака плућа 1971. године.

Газдановљеви радови никада нису објављени у Совјетском Савезу. После неколико деценија заборава, почевши од 1990-их, више од педесет издања његових дела, укључујући тротомну збирку (1998), праћену петотомном збирком (2009, уредник Т.Н. Красавченко), коначно је објављено у постсовјетској Русији. Осетинска уметничка заједница, предвођена Валеријем Гергијевим, поставила је нови надгробни споменик на његов гроб на гробљу Sainte-Geneviève-des-Bois у Паризу. Годишња читања Газданова се одржавају како би се расправљало о његовом књижевном наслеђу.

Изабрана делаУреди

НовелеУреди

  • An Evening with Claire, 1929, (Вече са Клер)
  • The Flight, 1939, (Лет; прво комплетно издање 1992.)
  • Night Roads, 1939–40, (Ноћни путеви)
  • The Spectre of Alexander Wolf, 1947–48, (Сабласт Александра Волфа)
  • The Buddha's Return, 1949–50, (Повратак Буде)

Кратке причеУреди

  • The Beggar, (Просјак)
  • Black Swans, (Црни лабудови) (1930)
  • Deliverance, (Избављење) (1936)
  • The Mistake, (Грешка) (1938)
  • Ivanov's Letters, (Писма Иванова) (1963)

РеференцеУреди

  1. ^ László Dienes. „Gaito Gazdanov”. Harvard Magazine. Архивирано из оригинала на датум 13. 10. 2016. Приступљено 11. 11. 2019. 
  2. ^ The Cambridge History of Russian Literature (ed. by Charles Moser). Cambridge University Press, 1992. ISBN 0-521-42567-0. Page 518.

Додатна литератураУреди

  • Orlova, Olga (2003). Gazdanov. Moscow: Molodaya Gvardiya. ISBN 5-235-02644-6. 
  • Dienes, László (1982). Russian Literature in Exile: The Life and Work of Gajto Gazdanov. München: Verlag Otto Sagner. 

Спољашње везеУреди