Галеас

За друге употребе, погледајте Галеас (вишезначна одредница).

Галеас (енгл. Galleass) или галијаца (итал. Galeazza) је највећи ратни брод на весла и једра, који се користио од 15. до 17. века.

Галеас, гравира из 18. века.

То је ратни брод који се крајем средњег века развио на Медитерану као својеврстан прелазни облик између старих галија и новијих једрењака. Број весала је смањен, првенствено зато да би се створило што више места за топове.

Већа ватрена моћ хришћанских галијаца у односу на турске галије, и њихова већа висина - која је омогућила боље коришћење стрелаца пре абордажа - се сматра једним од кључних фактора у хришћанској победи код Лепанта.

Карактеристике

На Медитерану

Галеас Шпанске армаде.

Као врсту ратног брода први су га изградили Млечани у 15. веку. Сличан галији, али дужи и шири, галеас је имао високе бокове и масивно прамчано (каштел) и крмено (касар) надграђе. По целој дужини брода протезала се палуба за заштиту веслача од невремена и непријатељевог дејства, и као платформа за борбу и маневар једрима. Галеас је имао депласман 600-1.000 т (2-3 пута већи од галија тог времена), до 50 весала са по 5-8 веслача и 3 јарбола са латинским једрима. При вожњи на весла био је спорији, а на једра бржи од галије: весла су коришћена првенствено у борби. Наоружан је био са 30-50 топова (према само 5 на галијама), смештених на каштелу, касару и по боковима, између или испод реда весала. Бочним топовима могло се гађати само када су весла била у водоравном положају. Тежина плотуна галеаса из Шпанске армаде износила је 370 фунти (166.5 кг). Посада је бројала 700-1.000 људи, од којих 400 војника. Највеће успехе постигли су галеаси у бици код Лепанта (1571). Учествовали су и 1588. у саставу Шпанске армаде, али нису дошли до изражаја. Пошто је имао слаба поморачка својства и тешко маневрисао, појавом галеона у 16. веку галеас је све ређи, а појавом линијског брода у 17. веку коначно је ишчезао.

У Норвешкој

Под појмом галеас у Норвешкој се подразумева обална једрилица намењена за лов на туљане и превоз рибе у поларним крајевима (дужине 15-21 м, ширине 4.5-7 м и носивости 40-200 т).

Литература

• Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 3), Војноиздавачки завод, Београд (1973), стр.147