Галина Максимовић
Галина Максимовић (Зрењанин, 20. септембар 1993) српска је феминистичка активисткиња, драматуршкиња и књижевница.[1]
| Галина Максимовић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 20. септембар 1993. |
| Место рођења | Зрењанин, Југославија сада Србија |
| Занимање | драматуршкиња |
| Уметнички рад | |
| Најважнија дела | Трамвај звани самоћа ...И остали |
Биографија уреди
Дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности.[2]
Током 2018. године покренула је неформалну групу Филмски распуст у Зрењанину у оквиру које је суграђанке подучавала читању филма и писању филмских критика.[2]
Поред позоришта, радила је као филмска критичарка, драматуршкиња/драмска ауторка на неколико представа и перформанса, преводитељка.
Од 2019. године ради у Реконструкција Женски фонд[3] као програмска координаторка програма.
Једна је од оснивачица Кино клуба Зрењанин.[2]
Године 2021. била је једна од финалисткиња конкурса Тргни се! Поезија! издавачке куће Трећи трг са рукописном збирком „Девојчице за револуције”.
Активизам уреди
Посвећена је феминистичком/левом активизму у различитим облицима.
Од октобра 2019. године ради као координаторка фонда где је задужена за рад са партнерским групама које фонд подржава. Води програме који су посвећени додели грантова и активно учествује у теренском раду, ширењу и развоју феминистичког покрета, заједничком раду са активисткињама и активистима и стварању (MEL)-а за рад колектива и фондова. На међународном нивоу активно сарађује са иницијативама сестринских фондова и мрежа савезника, као што су Prospera INFW, Foundations for Peace Network, #ShiftThePower покрет.
Награде уреди
- The best young critic, награду доделила AltCine Athens[4]
- За драму Трамвај звани самоћа са колегиницама добија Награду „Јосип Кулунџић” Факултета драмских умености.
Дела уреди
- Трамвај звани самоћа, коауторка, Театар Вук, 2017.[5]
- Трезнилиште (по драмским текстовима Николаја Кољаде; Театар „Вук“, режија Стеван Бодрожа), 2017.[6]
- ... И остали, коауторка, Театар Вук, 2018.[7]
- Ромео и Јулија, драматуршкиња ДАДОВ 2018.
- Страх од лептира, драматуршкиња, Театар Вук, 2019.[8]
- Паша и вукови, драматуршкиња, Eckermann, 2020.[9]
- Девојчице за револуције, 2020/2021.[10]
- Мања, коауторка, 2023.[11]
Референце уреди
- ^ „Galina Maksimović”. čovjek-časopis (на језику: енглески). 2021-12-08. Приступљено 2023-12-29.
- ^ а б в „Omladinsko pozorište DADOV”. dadov.rs. Приступљено 2021-11-17.
- ^ „Radni tim”. Rekonstrukcija Ženski fond (на језику: српски). Приступљено 2023-12-29.
- ^ „The Awards 2015 - 2016”. altcineaction (на језику: енглески). 2016-01-25. Приступљено 2023-12-29.
- ^ „Kreativna zanimanja opstaju”. Nedeljnik Vreme. Архивирано из оригинала 08. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-25.
- ^ „Театар Вук | ТРЕЗНИЛИШТЕ” (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-29.
- ^ „Театар Вук | … И ОСТАЛИ” (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-29.
- ^ „Театар Вук | СТРАХ ОД ЛЕПТИРА” (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-29.
- ^ Maksimović, Galina (2020-04-30). „Paša i vukovi - Eckermann” (на језику: српски). Приступљено 2023-12-29.
- ^ „dž”. čovjek-časopis (на језику: енглески). 2021-12-23. Приступљено 2023-12-29.
- ^ Koncarevic, Nikola (2023-06-23), Manja, Nevena Nerandzic, Milos Vojnovic, Tanja Pjevac, Apollon, Приступљено 2023-12-29
