Гаспар Мелчор де Ховељанос

Гаспар Мелчор де Ховељанос
Гаспар Мелчор де Ховељанос
Лични подаци
Пуно име	Гаспар Мелчор де Хове Љанос
Датум рођења	5. јануар 1744.
Место рођења	Гихон, Астуријас, Шпанија
Датум смрти	27. новембар 1811. (67 год.)
Место смрти	Пуерто де Вега, Астуријас, Шпанија

Гаспар Мелчор де Ховељанос (Gaspar Melchor de Jovellanos, рођен као Гаспар Мелчор де Хове и Љанос, 5. jануар 1744 – 27. nовембар 1811) био је шпански неокласичарски писац, државник, аутор, филозоф и утицајна фигура просветитељства у Шпанији.^[1]

Живот

Гаспар Мелчор де Ховељанос (псеудоним му је био Ховино), рођен је у Гихону у Аструријасу, Шпанији. Одабравши право као свој позив, студирао је у Овиједу у Авили, на Универзитету Алкале, пре него што је добио посао судије криминалног права у Севиљи 1767. године.

Његове спосабности награђене су 1778. године од стране судија Мадрида, и 1780. године од стране витешког реда. У престоници, Ховељанос је био угледни члан књижевног и научног друштва; био је обавезан од стране Друштва пријатеља земље (Економско друштво Мадрида) 1787. године да напише своје најпознатије и најутицајније дело Informe en el expediente de ley agraria (Извештај о збирци докумената Аграрног закона), пројекат који је привео крају 1794. и објавио 1795. године.^[2]

У његовом делу о аграрном закону, позвао је круну да елиминише концентрацију поседа који поседује Католичка црква и постојање земљишта недоступних за приватно поседовање. Према његовом мишљењу, благо Шпаније лежи у њеној пољопривредној продуктивности, која би омогућила становницима да се развијају и напредују. У осамнаестом веку, прдуктивност је гушио систем латифундија (великих земљишних поседа) који су припадали политичким елитама и Католичкој цркви као институцији. Ховељанос је био инспирисан делом Адама Смита The Wealth of Nations (1776), које је потенцирало лични интерес као мотивациону снагу за економску активност.^[3] Ховељаносови предлози нису били прихваћени у Шпанији, али су подстакли размишљање о аграрној реформи у вицекраљевству Нове Шпаније од стране бискупа Мануела Абада и Кеипоа почетком 19. века пре независности вицекраљевства 1821. године. Његови записи утицали су на Александра фон Хумболта и његово мишљење и дела везана за земљишне поседе у Мексику.^[4] Ховељанос је такође утицао на аграрне реформе у Мексику за време режима председника Порфирија Дијаса. Андрес Молина Фернандес написао је, подстакнут Ховељаносом, чланак који је подстакао државу да развласти земљу и друге ресурсе у уставу донетом Мексичком револуцијом 1917. године. ^[5]

Био је повезан са скандалом свог пријатеља Франсиска де Кабаруса, па је провео период од 1790. до 1797. године у изгнанству у Гихону, заокупиран књижевним радом и формирањем Астуријске институције за агрикултуру, идустријску, социјалну и едукативну реформу широм своје провинције. Позван је назад у јавни живот 1797. године, и одбивши место амбасадора у Русији, прихватио је позицију министра правде, под покровитељством „принца мира“ Годоја, који га је запазио захваљујући Кабарусу који му је тада био миљеник. Незадовољан Годојевим понашањем и одлукама, Мелчор де Ховељанос заједно са својим колегом Саведром смешта његов отказ. Годој се вратио на власт 1798. године и Ховељанос је поново изгнан у Гихон. Заједно са Астуријским интелектуалцима и колегама Гонсалесом Пасадом, Каведом и Соларесом и његовом сестром Хосефом Ховељанос, фокусирао се на проучавање Астуријаса. Намеравао је да започне неколико пројеката за подучавање свог матерњег астуријског језика, као што су Академија астуријског језика и астуријски речник, али је 1801. године био утамничен у Белвер Каслу у Мајорци и био приморан да своје пројекте стави по страни. Полуострвски рат , и напад Француза на Шпанију, поново су га ослободили. Жозеф Бонапарта, освојивши шпански трон, понудио је Ховељаносу многе промамљиве позиције, али је овај све то одбио и придружио се патриотској опозицији. Постао је члан Врховне хунте и допринео реорганизацији такозваних Cortes Generales. Када је ово испуњено, хунта је пала у сумњу и Ховељанос је допринео њеном паду. Године 1811. био је срдачно дочекан у Гихону; али су се французи поново приближили и приморали га да га напусти још једном. Брод којим је пловио био је погођен олујом и потонуо у Веги де Навији ( данас познатој као Пуерто де Вега) у Астуријасу, и ту је погинуо 27. новембра 1811. године.^[6]^[2]

Дела

Ховељаносова прозна дела, посебно она на тему политичке и легислативне економије, била су оно што га је прославило највише од свега. У њима, дубина мисли и трезвена мудрост исказане су готово Цицеронском елеганцијом и класичном чистотом стила. Поред Аграрног закона, написао је и Elogios, и читав низ занимњивих дневника и путописа објавњених 1915. године, који описују његова путовања по северној Шпанији. Објавио је такође и неколико других политичких и социјалних есеја. Његова дела у стиху садрже трагедију под називом Пелајо, комедију El delincuente honrado, сатире, мисцеланијска дела и превод прве књиге Изгубљеног раја. ^[6]

Референце

^ „Gaspar Melchor de Jovellanos”. Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes (на језику: шпански). Приступљено 2020-12-29.
^ ^а ^б „Gaspar Melchor de Jovellanos | Spanish statesman”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-29.
^ „<sc>D. A. Brading</sc>. <italic>The First America: The Spanish Monarchy, Creole Patriots, and the Liberal State 1492–1867</italic>. New York: Cambridge University Press. 1991. Pp. xviii, 761. $44.50”. The American Historical Review. јун 1992. ISSN 1937-5239. doi:10.1086/ahr/97.3.966.
^ Brading, D. A. (1995-06-30), Spain and America in the eighteenth century, Cambridge University Press, стр. 56—59, ISBN 978-1-139-05526-0, Приступљено 2020-12-28
^ „Stanley F. Shadle. <italic>Andrés Molina Enríquez: Mexican Land Reformer of the Revolutionary Era</italic>. (Profmex Series.) Tucson: University of Arizona Press. 1994. Pp. 159. $29.95”. The American Historical Review. октобар 1995. ISSN 1937-5239. doi:10.1086/ahr/100.4.1341-a.
^ ^а ^б Glendinning, Nigel (2003). Jovellanos, Gaspar Melchor de. Oxford Art Online. Oxford University Press.

Спољашње везе

Gaspar Melchor de Jovellanos. Polymath Virtual Library, Fundación Ignacio Larramendi
Works by Gaspar Melchor de Jovellanos at LibriVox (public domain audiobooks)

[1] „Gaspar Melchor de Jovellanos”. Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes (на језику: шпански). Приступљено 2020-12-29.

[#1-2] а ^б „Gaspar Melchor de Jovellanos | Spanish statesman”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-29.

[3] „<sc>D. A. Brading</sc>. <italic>The First America: The Spanish Monarchy, Creole Patriots, and the Liberal State 1492–1867</italic>. New York: Cambridge University Press. 1991. Pp. xviii, 761. $44.50”. The American Historical Review. јун 1992. ISSN 1937-5239. doi:10.1086/ahr/97.3.966.

[4] Brading, D. A. (1995-06-30), Spain and America in the eighteenth century, Cambridge University Press, стр. 56—59, ISBN 978-1-139-05526-0, Приступљено 2020-12-28

[5] „Stanley F. Shadle. <italic>Andrés Molina Enríquez: Mexican Land Reformer of the Revolutionary Era</italic>. (Profmex Series.) Tucson: University of Arizona Press. 1994. Pp. 159. $29.95”. The American Historical Review. октобар 1995. ISSN 1937-5239. doi:10.1086/ahr/100.4.1341-a.

[#2-6] а ^б Glendinning, Nigel (2003). Jovellanos, Gaspar Melchor de. Oxford Art Online. Oxford University Press.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]