Гвоздац је насеље у Србији у општини Бајина Башта у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 518 становника.

Гвоздац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаБајина Башта
Становништво
 — 2011.Пад 518
Географске карактеристике
Координате44° 05′ 31″ С; 19° 36′ 22″ И / 44.091833° С; 19.606166° И / 44.091833; 19.606166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина864 m
Површина22[1] km2
Гвоздац на карти Србије
Гвоздац
Гвоздац
Гвоздац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број031
Регистарска ознакаBB

Географија уреди

Гвоздац је село покрај реке Дрине, којим доминира Гвоздачко поље.

Демографија уреди

У насељу Гвоздац живи 505 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (38,4 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 153 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 4,20.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 994
1953. 1.049
1961. 1.062
1971. 980
1981. 841
1991. 708 697
2002. 642 659
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
640 99,68%
Хрвати
  
2 0,31%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Привреда уреди

Природне лепоте и културно-историјске особености које поседује Бајина Башта са својом околином омогућавају изградњу препознатљиве туристичке дестинације. Ипак, њихови потенцијали за развој бројних облика туризма, још увек нису довољно искоршћени, између осталог, због недовољно развијене инфраструктуре.

Село је највећим делом равничарски предео. Основно занимање становништва овог краја је пољопривреда. Узгаја се пшеница, кукуруз и друго крмно биље, док се у брдским пределима људи углавном баве воћарством и узгојем јагодичастог воћа, претежно малине.

Село има добре социјално-економске показатеље развијености. У овом тренутку, један од већих проблема у развоју представља потреба за отварање границе на Дрини, јер не постоји слободан промет робе, нарочито стоке, уз поштовање строгих прописа и стандарда, с обзиром да су веома учестали илегалан откуп и шверц, који се све чешће дешава због разлике у цени у Србији и Републици Српској.[5]

Референце уреди

  1. ^ Просторни план 2012, стр. 4.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ „URS posetio Gvozdac”. Архивирано из оригинала 09. 03. 2012. г. Приступљено 08. 07. 2012. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди