Википедија

Где станује квалитет – Развијање праксе дечјег вртића

Где станује квалитет – Развијање праксе дечјег вртића је научна монографија редовне професорке Филозофског факултета Универзитета у Београду Живке Крњаје,[1] објављена 2016. године.[2] Представља трећу књигу као резултат истраживања квалитета предшколског васпитања на пројекту „Модели процењивања и стратегије унапређивања квалитета образовања у Србији” (2011—2016), који реализује Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду, а финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.[3]

Где станује квалитет – Развијање праксе дечјег вртића
Предње корице књиге из 2016. године
Настанак
Аутордр Живка Крњаја
Земља Србија
Језиксрпски
Садржај
Жанр / врста деламонографија
ТемаУчешће, заједница праксе, дељење одговорности, критичко преиспитивање, колаборација
Издавање
ИздавачИнститут за педагогију и андрагогију
Број страница200
Превод
Датум
издавања		2016.
Класификација
ISBN ?978-86-82019-97-8

О ауторки уреди

Живка Крњаја је редовни професор на Одељењу за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду.[1] Професорка је на предметима из области предшколске педагогије на основним, мастер и докторским студијама и предмету Развијање и евалуација програма на основним студијама.[1] Ауторка је књига Увод у педагогију и Контекст у учењу и подучавању.[4] Коаутор је књига Од учења ка подучавању, Где станује квалитет – политика грађења квалитета у предшколском васпитању,[5] Калеидоскоп – Основе диверсификованих програма предшколског васпитања[6] и Калеидоскоп – пројектни приступ учењу.[7] Бави се проблематиком учења предшколске деце, дечјом игром и стваралаштвом, истраживањима практичара, развијањем и евалуацијом образовних програма.[8]

О књизи уреди

Монографија, према речима професорке др Драгане Павловић Бренеселовић из рецензије, нуди одговор како градити квалитет праксе утемељивањем концепта подржане насупрот свеприсутном концепту регулисане праксе, ослањајући се на полазишта критичке и социокултурне теорије и постструктурализма.[8] Ауторка нас уводи у простор сусретања истраживача и практичара у коме се гради заједничко значење релевантно и за теорију и за праксу. Књига представља водич за студенте, носиоце образовне политике, практичаре за развијање квалитетне праксе дечјег вртића, педагоге као ослонац у профилисању и реализацији њихове суштинске улоге – агенса промене у образовању, како наводи професорка др. Павловић Бренеселовић.[8] Монографија, према речима професорке др Јасмине Клеменовић из рецензије, садржи разноврсне технике и поступке намењене узајамном оснаживању практичара током процеса учења са колегама у контексту праксе чиме из темеља мења формализовано схватање професионалног развоја.[8] У фокусу је, према речима професорке др Лидије Вујичић из рецензије, практичар истраживач своје праксе, али истовремено и професионалац који има снагу за мењање праксе. Ауторка књигу започиње контекстуализацијом истраживања сагледавањем квалитета из и на основу перспективе практичара уважавајући њихове предлоге за промену праксе дечјег вртића, како би их охрабрила и помогла им да њихове иницијативе за промену добију на аргументацији и додатној јасноћи захтева. Залаже се за концепт „подржане праксе” у којој доминира „практична мудрост”, а доприноси стварању заједничке визије квалитета и генерисање заједничких циљева и принципа у грађењу квалитета кроз културу дечјег вртића као заједнице праксе, професионалну аутономију практичара, критичку рефлексију, дељење лидерства, истраживања практичара, развојну евалуацију и умрежавање, како наводи професорка др. Лидија Вујичић.[8] Ово истраживање квалитета праксе дечјег вртића је наставак истраживања квалитета предшколског васпитања везаних за истраживање политике грађења квалитета предшколског васпитања и истраживање са децом квалитета праксе дечјег вртића.[9] Циљ монографије је да се чује глас практичара о квалитету предшколског васпитања у Србији, чије се поруке везују за њихово уверење да су мало поштовани, односно да се не цени њихов „глас” и њихово познавање васпитно-образовне праксе.[9] У књизи су дати предлози за промену праксе дечјег вртића који би охрабрили практичаре и помогли им да њихове иницијативе за промену добију додатну аргументацију и јасније захтеве.[9]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в „Запослени | Универзитет у Београду - Филозофски факултет”. www.f.bg.ac.rs. Приступљено 2022-11-29. 
  2. ^ „Институт за педагогију и андрагогију - Публикације | Универзитет у Београду - Филозофски факултет”. www.f.bg.ac.rs. Приступљено 2022-11-29. 
  3. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Gde stanuje kvalitet. Knj. 3,Razvijanje prakse dečjeg vrtića :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2022-11-29. 
  4. ^ „Živka Krnjaja - autor”. Knjizara.com (на језику: српски). Приступљено 2022-11-29. 
  5. ^ Павловић Бренеселовић Д. (2020). 125 година Катедре за педагогију. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофски факултет Универзитета у Београду.
  6. ^ Крњаја Ж. и Павловић Бренеселовић Д. (2017). Калеидоскоп – Основе диверсификованих програма предшколског васпитања. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду.
  7. ^ Hilčenko, Slavoljub J. (2020-01-01). „Živka Krnjaja Dragana Pavlović Breneselović Kaleidoskop Projektni pristup učenju”. 
  8. ^ а б в г д Крњаја, Живка (2016). Где станује квалитет – Развијање праксе дечјег вртића. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду. ISBN 978-86-82019-97-8. 
  9. ^ а б в Крњаја, Живка (2016). Где станује квалитет – Развијање праксе дечјег вртића. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду. стр. 3. ISBN 978-86-82019-97-8. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Где_станује_квалитет_–_Развијање_праксе_дечјег_вртића&oldid=26848245”