Архимандрит Георгије (Добросављевић)

игуман Манастира Благовештења Кабларскога (1964-2015)
(преусмерено са Георгије Добросављевић)

Георгије (световно Милисав Добросављевић; Доња Трепча код Чачка, 7. фебруар 1934Јунковац код Тополе 15. децембар 2020) био је православни архимандрит и игуман Манастира Благовештења.

Георгије
(Добросављевић)
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија жичка
Титулависокопреподобни архимандрит и игуман Манастира Благовештења
СедиштеМанастир Благовештење (Каблар) код Овчар Бање
Године службеод 10. мајаа 1964. до 1. јуна 2015.
ПретходникАнтоније (Ђурђевић)
Лични подаци
Световно имеМилисав Добросављевић
Датум рођења(1934-02-07)7. фебруар 1934.
Место рођењаДоња Трепча код Чачка, Краљевина Југославија
Датум смрти15. децембар 2020.(2020-12-15) (86 год.)
Место смртиЈунковац (Топола), Србија

Биографија уреди

Младост уреди

Игуман Георгије Добросављевић рођен је од веома побожних и честитих родитеља Милоша и Драгиње Добросављевић у Доњој Трепчи код Чачка 7. фебруара 1934. На крштењу је добио име Милисав.[1] Основно образовање завршио је у свом родном месту. Учио је и гимназију у Рачи.[1]

Монашки постриг уреди

У Манастиру Рачи је замонашен 1956. године и добио је име своје крсне славе Георгије.[2]

Рукоположио га је у чин јерођакона патријарх Герман Ђорић као епископ и администратор жички на Благовести 7. априла 1958. године.[2] За јеромонаха рукоположен је у Манастиру Вазнесењу у септембру 1960. године.[3]

У Овчар је дошао исте 1960. године, где је живео у братству Манастира Свете Тројице и Благовештења.[3] Једно време тада налазио се као духовник и парох у Херцеговини, у женском Манастир Дужи.[4]

Старешина Манастира Благовештења уреди

За старешину Манастира Благовештења постављен је 10. маја 1964. године.[4] Тада је примио и јелендолску парохију, коју је опслуживао 17 година.[5]

Обновио је одмах у почетку постојеће манастирске конаке, добио бањску воду у манастиру и нормализовао живот.[5]

У његово време Завод и Народни музеј у Чачку.[6] Преузели су санирање и обнављење цркве благовештењске. Затим је отац Георгије уз њихову подршку, негде 1975.[6] Готово из основа порушио и президао руинирани стари конак архимандрита Исаија Катанића из 1869. године.[7]

Од њега стоврио нов, леп конак, са савременим уређајем и већим бројем соба. Довео је у манастир минералну, бањску воду и поставио у манастирским конацима инсталације.[7]

Одмах затим довео је из Овчар Бање и дивну пијућу воду пронађену приликом прокопавања тунела за хидроцентралу. Инсталирао је у свим конацима и електрично осветљење.[7]

Смрт уреди

Преминуо је 15. децембара 2020. године у Јунковцу код Тополе.[8]

Сахрањен је 16. децембара на гробљу у Наталинцима код Тополе.[9]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ а б „Vladika tera Georgija”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2020-12-16. 
  2. ^ а б Otašević, Gvozden. „Dobri ljudi kupili kuću za Georgija”. Politika Online. Приступљено 2020-12-16. 
  3. ^ а б http://www.blmedia.rs.ba, BLMEDIA. „OTAC GEORGIJE, IGUMAN MANASTIRA BLAGOVEŠTENJE, O BORAVCIMA PATRIJARHA PAVLA”. www.manastir-lepavina.org. Приступљено 2020-12-16. 
  4. ^ а б „Blagoveštenje postaje ženski manastir”. Ozonpress :: internet portal (на језику: српски). 2015-06-01. Приступљено 2020-12-16. 
  5. ^ а б „Srpsko Nasledje”. www.srpsko-nasledje.rs. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 2020-12-16. 
  6. ^ а б „Bio je otpisan, ali je čudom preživeo, služio je Bogu od jutra do mraka: Sećanje na patrijarha Pavla”. Info Press (на језику: српски). 2020-11-15. Приступљено 2020-12-16. 
  7. ^ а б в каже, Milovan. „Скромни, богобојажљиви човек, обузет Богом, вером, непрестаном молитвом”. ИСКРА. Приступљено 2020-12-16. 
  8. ^ „Preminuo otac Georgije, nekadašnji iguman manastira Blagoveštenje”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-16. 
  9. ^ superweb; Nikitovic, Vladimir. „Preminuo otac Georgije, nekadašnji iguman manastira Blagoveštenje” (на језику: српски). Приступљено 2020-12-16.