Отворите главни мени

Голуб је сазвежђе јужне хемисфере које је у 16. веку увео холандски астроном Петар Планције. Голуб се налази у близини ранијег сазвежђа Argo Navis (Арго, брод Аргонаута) које је данас подељено на Прамац, Крму и Једра, тако да може да представља голуба који је помогао Аргонаутима да прође кроз Босфор. Друга представа је библијска — голубица коју је Ноје послао да провери да ли је престао потоп, а она се вратила носећи маслинову гранчицу као знак да се вода повукла. Сам Планциус је сазвежђе првобитно назвао Columba Noae, Нојев голуб.

Голуб
Сазвежђе
Голуб
Латинско имеColumba
СкраћеницаCol
ГенитивColumbae
Симболизује(Нојеву) голубицу
Ректасцензија6
Деклинација-35
Површина270 sq. deg. (54)
Најсјајнија звездаАлфа Голуба (Факт) (2,65m)
Метеорски ројевинема
Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +45° и −90°.
У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у фебруару.

ЗвездеУреди

Најсјанија звезда овог сазвежђа је Алфа Голуба, названа још и Факт (од арапског Al-Fakhita, голубица), магнитуде 2,65. Представља двојну звезду, сјајнија компонента је суперџин спектралне класе B7IVe, са удаљеним и тамним пратиоцем.

Бета Голуба (Wazn или Wezn, тег на арапском) је друга најсјајнија звезда Голуба, магнитуде 3,12. Овај џин К-типа се налази на око 86 светлосних година од Сунчевог система.

Ми Голуба је звезда која је највероватније избачена из система јоте Ориона при судару два бинарна система. Припада О спектралној класи, најређој на главном низу ХР дијаграма.

Објекти дубоког небаУреди

У сазвежђу Голуб се налази Сејфертова галаксија NGC 1808.

ИзвориУреди


Спољашње везеУреди