До Другог српског устанка Горње Штипље се налазило у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Горње Штипље улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадало Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[2] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства. Помиње се по богатству Милош Стевановић који је 1857. године донирао за изградњу споменика вожду Карађорђу у Београду 8 гроша.[3] Марта 1904. године село Горње Штипље указом краља Петра I изузето је из општине јошаничке и формирало своју општину горњо штипљанску.[4]
У селу Горње Штипље 1900. године основана Земљорадничка задруга са 16 чланова и улогом од 461 динара.[5]
Пре Другог светског рата село Горње Штипље је имало своју општину којој су припадала још нека села. На попису из 1931. године општина Горње Штипље је имала 533 становника.[6] У насељу Горње Штипље живи 168 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,7 година (48,0 код мушкараца и 51,1 код жена). У насељу има 82 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,32.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[8] |
|
|
| |
|
Срби |
|
189 |
99,47% |
Бугари |
|
1 |
0,52% |
непознато |
|
0 |
0,0% |
Горње Штипље у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[2]
|
Година пописа |
1818. |
1819. |
1820. |
1821. |
1822. |
1823. |
1824/25. |
1825. |
1826. |
1827. |
1828. |
1829.
|
Куће
|
-
|
-
|
17
|
16
|
16
|
16
|
21
|
21
|
20
|
22
|
24
|
23
|
Пореске главе*
|
-
|
-
|
17
|
17
|
18
|
19
|
22
|
23
|
22
|
21
|
21
|
21
|
Арачке главе**
|
-
|
-
|
42
|
37
|
38
|
41
|
46
|
49
|
50
|
51
|
54
|
54
|
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година
|
Становништво према полу и старости
[9]
|
|
м |
| |
|
? |
0 |
|
|
0 |
80+ |
4 |
|
|
7 |
75—79 |
3 |
|
|
6 |
70—74 |
12 |
|
|
13 |
65—69 |
7 |
|
|
11 |
60—64 |
6 |
|
|
8 |
55—59 |
5 |
|
|
4 |
50—54 |
6 |
|
|
5 |
45—49 |
10 |
|
|
9 |
40—44 |
7 |
|
|
6 |
35—39 |
5 |
|
|
6 |
30—34 |
5 |
|
|
2 |
25—29 |
3 |
|
|
4 |
20—24 |
3 |
|
|
4 |
15—19 |
7 |
|
|
5 |
10—14 |
4 |
|
|
4 |
5—9 |
2 |
|
|
3 |
0—4 |
2 |
|
|
2 |
Просек : |
48,0 |
|
|
51,1 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
Број домаћинстава
|
99
|
97
|
107
|
104
|
92
|
79
|
82
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
Број домаћинстава
|
26
|
28
|
13
|
9
|
4
|
1
|
1
|
0
|
0
|
0
|
2,32
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
Мушки
|
83
|
18
|
57
|
6
|
2
|
0
|
Женски
|
90
|
7
|
59
|
23
|
1
|
0
|
УКУПНО
|
173
|
25
|
116
|
29
|
3
|
0
|
Становништво по делатностима које обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
Мушки
|
45
|
22
|
1
|
0
|
9
|
Женски
|
24
|
14
|
0
|
0
|
1
|
УКУПНО
|
69
|
36
|
1
|
0
|
10
|
Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
Мушки
|
0
|
1
|
1
|
1
|
3
|
Женски
|
0
|
0
|
6
|
0
|
1
|
УКУПНО
|
0
|
1
|
7
|
1
|
4
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
Мушки
|
0
|
1
|
3
|
1
|
0
|
Женски
|
0
|
1
|
0
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
0
|
2
|
3
|
1
|
0
|
Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
Мушки
|
0
|
0
|
0
|
2
|
Женски
|
1
|
0
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
1
|
0
|
0
|
2
|
- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ а б
Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
- ^ Јовановић, Добривоје. „Прикупљање прилога у Јагодинском округу за подизање споменика Карађорђу” (PDF). Зборник радова "Прошлост“. 1: 47—59.
- ^ „Разгруписавање општина”. Полицијски гласник. 8: 1. 6. март 1904.
- ^ „Стање Земљорадничких задруга 31. XII 1903.”. Трговачко занатлијски шематизам Краљевине Србије: 30. 1. 1. 1905.
- ^ Дефинитивни резултати пописа од 31. марта 1931. године. Књ. I. Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије. 1937. стр. 65.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.