Горњи Драпнићи (Олово)
Горњи Драпнићи су бивше насељено мјесто у Федерацији Босне и Херцеговине, у општини Олово, у Босни и Херцеговини. На попису становништва 1991. у њему је живјело 119 становника.[1]
Горњи Драпнићи | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
Кантон | Зеничко-добојски кантон |
Општина | Олово |
Становништво | |
— 2013. | 119 |
Географске карактеристике | |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Позивни број | 032 |
Историја
уредиНасељено мјесто Горњи Драпнићи је до 1992. комплетно припадало предратној општини Олово. Током рата у Босни и Херцеговини оно се нашло на линији фронта двије зараћене стране. Након овог рата, село је подјељено и дио села се нашао под контролом муслиманских снага, те је припала општини Олово у саставу Федерације БиХ, а други дио је био под контролом Војске Републике Српске, па је припао општини Соколац у Републици Српској.
Становништво
уредиНационалност | 1991. |
Срби | 66 |
Муслимани | 53 |
Хрвати | 0 |
Југословени | 0 |
остали | 0 |
Укупно | 119 |
Географија
уредиГорњи Драпнићи се налазе на тромеђи општина Соколац, Олово и Хан Пијесак. Мјесто је окружено брдима као што су Рогоч, Кочарин, Рид, Палеж, Жућај Гора, Житна Рпа, а са источне стране пружа се Сљеменска планина. Кроз Горње Драпниће протичу два потока Смрчевац и Драгача. Надморска висина се креће од 900m до 1200m. Са свих страна око села обрасла је четинарска шума, а около раштрканих кућа су лијепе питоме ливаде, воћњаци и пашњаци.
Привреда
уредиПривреда је базирана на искориштењу шуме, брању гљива и љековитих биљака, те пољопривреди. Међу пољопривредним активностима најважније су сточарство и пчеларство. Село је надалеко познато по доброј ракији од крушке.