Горњи Корићани (Травник)
Село у ФБиХ
Горњи Корићани је насељено место у Босни и Херцеговини, у општини Травник. Административно припада Федерацији Босне и Херцеговине, односно њеном Средњобосанском кантону. Према попису становништва из 2013. у насељу је било 63 становника, а већинску популацију у селу пре рата чинили су Хрвати.
Горњи Корићани | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Средњобосански кантон |
| Општина | Травник |
| Становништво | |
| — 2013. | 62 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 20′ 56″ С; 17° 32′ 19″ И / 44.34895° С; 17.53863° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 1.276 m |
  Горњи Корићани Горњи Корићани на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | (+387) 030 |
Део села је након рата у БиХ припао општини Кнежево у Републици Српској, где егзистира као засебно насеље.
Становништво уреди
По последњем службеном попису становништва из 2013. године у овом насељу живело је 67 становника, а село је раније било етнички хомогено са већинском хрватском популацијом.
| Националност[1] | 2013.[2] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Хрвати | 62 (100%) | 754 (99,87%) | 665 (97,94%) | 568 (100,0%) |
| Срби | — | 0 | 3 (0,44%) | 0 |
| Југословени | — | 0 | 5 (0,73%) | 0 |
| остали | — | 1 (0,13%) | 6 (0,88%) | (%) |
| Укупно | 62 | 755 | 679 | 568 |
Види још уреди
Напомене уреди
Извори уреди
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ „Статистика за насеље Горњи Корићани (Кнежево)”. nasbih.com. Приступљено 13. 11. 2017.
Литература уреди
- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.", статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- „Попис по мјесним заједницама“
- Статистика за општину Травник
Спољашње везе уреди
- Званичан сајт општине Травник
- "Политика", 25. јун 1940
- "Политика", 2. јул 1937 (о шуми спорној 200 година)
