Отворите главни мени

Општина Кнежево (раније Скендер Вакуф) је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у Улици Гаврила Принципа, у градићу Кнежево. Кнежево је познато као ваздушна бања. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 9.793 лица.[4]

Општина Кнежево
Грб Кнежева
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Кнежево
Становништво
Становништво (2017
2013
1996)

Раст 8.661[1]
Пад 9.368[2]
10.394[3]
Географске карактеристике
Површина 360 km2

Kneževo municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Горан Боројевић (независни)
Поштански број 78230
Позивни број 51
Крсна слава Мала Госпојина
Веб-сајт Општина Кнежево

Општина заузима површину од 360 km².

Насељена мјестаУреди

ГеографијаУреди

Општина Кнежево се налази на обронцима планина Влашић, Чемерница и Јежица. На подручју општине су кањони ријека Угар и Иломска. Општина Кнежево се налази између општина Бања Лука, Челинац, Котор Варош, Мркоњић Град, Јајце и Травник.

ИсторијаУреди

На подручју општине Кнежево су пронађени остаци базилике старохришћанских цркава у селима Јаворани и Имљани. Територија данашњег Кнежева се у вријеме владавине Твртка I Котроманића (око 1388 — 1391), налазила под његовом влашћу. Продором османлијских освајача у Европу, Кнежево пада под Турке у јануару 1528. године, када га османлијски војсковођа Скендер-паша осваја. Почетком двадесетог вијека, многи Кнежевљани су били добровољци Солунског фронта. Током Другог свјетског рата, у борби против усташа су погинула 144 борца НОР-а, а њихова имена су уклесана на импозантном споменику у кањону десне стране ријеке Угар.

ПривредаУреди

  • Земљорадничка задруга "15. Мај“
  • ПП Невас-компани, дрвна индустрија
  • ПП „Гатер“, дрвна индустрија
  • Кнеград, грађевинарство
  • ОДП МТК „Металотехна“, метална индустрија
  • Алумина, метална индустрија
  • ОДП „Хидраулик“, производња хидрауличких ауто-дизалица
  • ОДП „Кнетекс“ П. О, текстилна индустрија

ОбразовањеУреди

  • Основна школа „Доситеј Обрадовић“
  • Средња школа „Јован Дучић“

КултураУреди

  • Културно умјетничко друштво „Младост“

СпортУреди

  • Фудбалски клуб „Прогрес“
  • Карате клуб „Кнежево“
  • Клуб сједеће одбојке „Кнежево“
  • Ловачко друштво „Чемерница“

НазивУреди

До 14. септембра 1992. године (Сл. гласник РС 17/92) званичан назив општине и насељеног места је био Скендер Вакуф.

Бивша општина је име добила по османлијском освајачу Скендер-паши који је у јануару 1528. године у име Османског царства насилно поробио простор општине Кнежево.

СтановништвоУреди

На територији општине Кнежево данас у десет мјесних заједница живи 9.800 становника. Сам град Кнежево има 890 домаћинстава са укупно 3.900 становника. Становништво ове општине чине углавном Срби.

Двадесети вијекУреди

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Скендер Вакуф је имала 19.418 становника, распоређених у 36 насељених места на 448 km².

После потписивања Дејтонског споразума, највећи дио предратне општине Скендер Вакуф остао је у Републици Српској, а име граду и општини промењено је у Кнежево. У састав Федерације БиХ ушла су насељена места: Брњићи, Бунар, Давидовићи, Добратићи, Доњи Орашац, Горњи Орашац, Кричићи — Јејићи, Мелина, Мијатовићи, Милашевци, Павловићи, Присика, Слипчевићи, Витовље Мало, Вуковићи, Запеће, Засавица и Зубовићи. Од овог подручја формирана је општина Добратићи.

Национални саставУреди

Националност[5] 2013. 1991. 1981. 1971.
Срби 9.288 (94,84%) 13.263 (68,30%) 15.953 (69,51%) 15.926 (74,35%)
Хрвати 31 (0,31%) 4.770 (24,56%) 5.395 (23,50%) 4.431 (20,68%)
Муслимани 429 (4,38%) 1.071 (5,51%) 1.141 (4,97%) 947 (4,42%)
Југословени 169 (0,87%) 318 (1,38%) 9 (0,04%)
остали и непознато 145 (0,74%) 141 (0,61%) 106 (0,49%)
Укупно 9.793 19.418 22.948 21.419

У границама данашњих општина национални састав 1991. године је био следећи:

укупно: 15.457

укупно: 4.790

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди