Отворите главни мени

Јаворани су насељено мјесто у општини Кнежево, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.289 становника.

Јаворани
Планина Тисовац (Јаворани).jpg
Јаворани (планина Тисовац)
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаКнежево
Становништво
 — 2013.1.289
Географске карактеристике
Координате44°37′00″ СГШ; 17°15′00″ ИГД / 44.616667° СГШ; 17.25° ИГД / 44.616667; 17.25Координате: 44°37′00″ СГШ; 17°15′00″ ИГД / 44.616667° СГШ; 17.25° ИГД / 44.616667; 17.25
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина542 м
Јаворани на мапи Босне и Херцеговине
Јаворани
Јаворани
Јаворани на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број78233
Позивни број051

ГеографијаУреди

Налазе се на путу који повезује Бању Луку и Кнежево. Познати су по томе што се у њима налази црква брвнара из 18. вијека, која је једна од најстаријих у том крају. У мјесту се налазе основна школа, пошта и дом здравља. Такође, у Јаворанима се налази и Јаворска Градина, археолошки локалитет старог града са краја бронзаног и почетка гвозденог доба.

Географски положајУреди

Јаворани се налазе на путу који повезује Бању Луку и Кнежево. Мјесто припада Општини Кнежево, а некада је припадало Општини Котор Варош. Удаљено је од Бање Луке око 25 km, а од Кнежева 30 km. Југозападно од Јаворана налази се планина Тисовац (1.172 m).

ИсторијаУреди

Према истраживањима, Јаворани су настали у XVII вијеку. Највећи дио становника води поријекло из Црне Горе и Србије[1]. Они су бјежали пред турским освајачима и настанили се у овом крају. Међу првим породицама била је породица Цвишић. Јаворани су добили име када су Турци објесили старјешину куће Цвишића о један јавор, након чега су људи прозвали то мјесто Јаворани.[1] Касније су се доселиле многе породице: Делићи, Награисаловићи, Јошићи, Тубићи, Каурини и други. Потомци тих породица и данас живе у том крају, иако се доста њих одселило у Бању Луку.

СтановништвоУреди

Националност[2] 1991. 1981. 1971.
Срби 1.273 (98,75%) 1.686 (97,62%) 1.862 (99,46%)
Југословени [a] 6 (0,46%) 28 (1,62%) 0
Хрвати 1 (0,07%) 5 (0,28%) 3 (0,16%)
Муслимани [b] 0 1 (0,05%) 4 (0,21%)
остали и непознато 9 (0,69%) 7 (0,40%) 3 (0,16%)
Укупно 1.289 1.727 1.872
Демографија[2]-
Година Становника
1948. 1.341
1953. 0
1961. 1.643
1971. 1.872
1981. 1.727
1991. 1.294

Знемените личностиУреди

Галерија сликаУреди

НапоменеУреди

  1. ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
  2. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Момчило Спасојевић: Коњи и кесање за престиж, Приступљено 27. 1. 2009.
  2. 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди