Челинац

насељено мјесто и сједише истоимене општине, Република Српска, БиХ

Челинац је насељено мјесто и сједиште општине Челинац у близини града Бање Луке у западном дијелу Републике Српске. По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у насељу Челинац је живјело 5.097 лица[1], док је у Општини Челинац живјело 15.117 лица. До 1981. године име насеља је било Челинац Доњи.

Челинац
Челинац
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаЧелинац
Становништво
 — 2013.Раст 5.097[1]
Географске карактеристике
Координате44° 43′ С; 17° 20′ И / 44.72° С; 17.33° И / 44.72; 17.33
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Челинац на карти Босне и Херцеговине
Челинац
Челинац
Челинац на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број78240
Позивни број051
Веб-сајтwww.opstina-celinac.com

Географија

уреди

Општина Челинац налази се у средишту западног дела Републике Српске.

Граничи са подручјем града Бање Луке, те општинама Лакташи, Прњавор, Теслић, Котор Варош и Кнежево. Јужни и југозападни дио општине простире се на надморској висини до 800 метара, а ка сјеверу, у највећем дијелу општине по површини, надморска висина креће се од 300 до 600 метара. Најнижа тачка са надморском висином од 196 метара је на ушћу ријеке Јошавке у Врбању.

Територија општине испресецана је токовима ријеке Врбање, Јошавке, Укрине, Турјанице и Швракаве. Клима је умјерено-континентална, уз утицај континенталне са подручја Панонске низије и планинске климе са масива Мањаче, Влашића и Чемернице. Просечна годишња температура креће се око 11 °C. Природна богатства чине шуме, пољопривредно земљиште, руде и минерали: кречњак (Стара Дубрава), магнезит (Шњеготина велика) и манган (Узломац).

Историја

уреди

Први знаци живота на територији града Челинца јављају се у Илирском насељу Змајевац које датира из периода п. н. е. У селу је на лето 1940. пробијен тунел током градње пруге Бања Лука - Добој, дела трасе Београд - Сплит.[2] За вријеме Југославије Челинац је био индустријски град са неколико важних фабрика ( Свила, Чајевац, ...)

Становништво

уреди
Састав становништва – насеље Челинац
2013.[3]1991.[4]1981.[5]1971.[6]
Укупно5 256 (100,0%)4 857 (100,0%)3 136 (100,0%)1 321 (100,0%)
Срби4 740 (90,18%)3 450 (71,03%)1 798 (57,33%)569 (43,07%)
Бошњаци422 (8,029%)1 005 (20,69%)1817 (26,05%)1694 (52,54%)1
Неизјашњени23 (0,438%)
Хрвати21 (0,400%)51 (1,050%)57 (1,818%)32 (2,422%)
Муслимани12 (0,228%)
Југословени7 (0,133%)234 (4,818%)402 (12,82%)7 (0,530%)
Украјинци7 (0,133%)
Босанци7 (0,133%)
Остали7 (0,133%)117 (2,409%)49 (1,563%)15 (1,136%)
Црногорци3 (0,057%)8 (0,255%)1 (0,076%)
Македонци3 (0,057%)
Непознато3 (0,057%)
Словенци1 (0,019%)1 (0,032%)
Албанци4 (0,128%)3 (0,227%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Демографија
Година Становника
1948. 751
1953. 891
1961. 977
1971. 1.321
1981. 3.136
1991. 4.857
2013. 5.256

Спорт

уреди

На територији општине делује неколико спортских клубова и удружења, између осталог два фудбалска и два кошаркашка клуба, шаховски клуб итд.

ФК „Челинац“ основан је 1948. под именом Змајевац, једно вријеме је носио и име Партизан, да би његов рад био обновљен 1994. под садашњим називом. Члан је 2. лиге Републике Српске.

Омладинска екипа Кошаркашког клуба "Челинац" била је првак Републике Српске у кошарци.

Познате личности

уреди

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди

Литература

уреди
  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
  • интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20131005002409/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Спољашње везе

уреди