Грабово (Беочин)

За другу употребу, погледајте страницу Грабово.

Грабово је насеље у Србији у општини Беочин у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 100 становника. Село неки називају и Планинско Грабово.

Грабово
Grabovo, spomenik NOB-a 03.jpg
Спомен костурница у центру села
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаБеочин
Становништво
 — 2011.Пад 100
 — густина10/км2
Географске карактеристике
Координате45°10′16″ СГШ; 19°36′28″ ИГД / 45.171° СГШ; 19.607666° ИГД / 45.171; 19.607666Координате: 45°10′16″ СГШ; 19°36′28″ ИГД / 45.171° СГШ; 19.607666° ИГД / 45.171; 19.607666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина240 м
Површина14,1 км2
Грабово на мапи Србије
Грабово
Грабово
Грабово на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Овде се налази Црква Светог архангела Гаврила у Грабову.

ЛокацијаУреди

 
Мапа Беочинске општине

Грабово се налази на једној тераси изнад потока Текениш. Смештено је 5 km од Дунава на тераси са видицима на највиши део Фрушке горе. Овалног је облика, а улице су праве планинске, уске и кривудаве.

Приградски аутобуси из Новог Сада повезују село са Беочином и градом, али ипак село је изоловано. Током 2010. године у селу је инсталирана савремена централа Телекома Србије за фиксну телефонију. Сигнал мобилне телефоније MTC је одличног квалитета, док је пријем ВИП и Теленор сигнала и даље отежан.

ИсторијаУреди

 
Главна раскрсница у Грабову

Село се први пут помиње у XVIII веку. Грабово је 1885. године било у Ердевичком изборном срезу са својом 461 душом.[1]

Село је 1943. било потпуно спаљено, убијен је 151 цивил, а обновљено је после рата.

ПривредаУреди

У Грабову је недавно отоврена млекара „Фрушка гора“ која је изграђена по свим европским стандардима и производи висококвалитетне производе. Она би требало да оживи привреду у овом крају и подигне животни стандард целог Грабова.

ДемографијаУреди

У насељу Грабово живи 104 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,8 година (36,9 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 54 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,56.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 133
1953. 212
1961. 219
1971. 174
1981. 162
1991. 142 140
2002. 138 138
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
135 97,82 %
Хрвати
  
1 0,72 %
Словаци
  
1 0,72 %
Муслимани
  
1 0,72 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ИзвориУреди

  1. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Милош Лукић, Путевима слободе — насеља општине Беочин у рату и револуцији, Нови Сад, 1987.
  • Слободан Ћурчић, Број становника Војводине, Нови Сад, 1996.

Спољашње везеУреди