Грабово (Беочин)
Грабово је насеље у Србији у општини Беочин у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 100 становника. Село неки називају и Планинско Грабово.
Грабово | |
|---|---|
 Спомен костурница у центру села | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобачки |
| Општина | Беочин |
| Становништво | |
| — 2011. |  100 |
| — густина | 10/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 10′ 16″ С; 19° 36′ 28″ И / 45.171° С; 19.607666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 240 m |
| Површина | 14,1 km2 |
.svg)  Грабово Грабово на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 021 |
| Регистарска ознака | NS |
Овде се налази Црква Светог архангела Гаврила у Грабову.
Локација уреди
Грабово се налази на једној тераси изнад потока Текениш. Смештено је 5 km од Дунава на тераси са видицима на највиши део Фрушке горе. Овалног је облика, а улице су праве планинске, уске и кривудаве.
Приградски аутобуси из Новог Сада повезују село са Беочином и градом, али ипак село је изоловано. Током 2010. године у селу је инсталирана савремена централа Телекома Србије за фиксну телефонију. Сигнал мобилне телефоније MTC је одличног квалитета, док је пријем ВИП и Теленор сигнала и даље отежан.
Историја уреди
Село се први пут помиње у XVIII веку. Грабово је 1885. године било у Ердевичком изборном срезу са својом 461 душом.[1]
Село је 1943. било потпуно спаљено, убијен је 151 цивил, а обновљено је после рата.
Привреда уреди
У Грабову је недавно отоврена млекара „Фрушка гора“ која је изграђена по свим европским стандардима и производи висококвалитетне производе. Она би требало да оживи привреду у овом крају и подигне животни стандард целог Грабова.
Демографија уреди
У насељу Грабово живи 104 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,8 година (36,9 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 54 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,56.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 0 | 2 | ||
| 75—79 | 1 | 3 | ||
| 70—74 | 4 | 7 | ||
| 65—69 | 7 | 4 | ||
| 60—64 | 4 | 8 | ||
| 55—59 | 2 | 3 | ||
| 50—54 | 2 | 1 | ||
| 45—49 | 2 | 5 | ||
| 40—44 | 8 | 4 | ||
| 35—39 | 9 | 5 | ||
| 30—34 | 4 | 5 | ||
| 25—29 | 4 | 4 | ||
| 20—24 | 2 | 2 | ||
| 15—19 | 5 | 2 | ||
| 10—14 | 3 | 6 | ||
| 5—9 | 7 | 5 | ||
| 0—4 | 5 | 3 | ||
| Просек : | 36,9 | 42,7 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 54 | 16 | 34 | 4 | 0 | 0 |
| Женски | 55 | 4 | 34 | 17 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 109 | 20 | 68 | 21 | 0 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 34 | 17 | 0 | 0 | 4 |
| Женски | 16 | 12 | 0 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 50 | 29 | 0 | 0 | 5 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 2 | 0 | 0 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 0 | 0 | 2 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 0 | 2 | 0 |
| Женски | 0 | 1 | 0 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 0 | 3 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 5 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 5 | |
Извори уреди
- ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература уреди
- Милош Лукић, Путевима слободе — насеља општине Беочин у рату и револуцији, Нови Сад, 1987.
- Слободан Ћурчић, Број становника Војводине, Нови Сад, 1996.
