Википедија

Градска кућа

седиште градске или општине управе
(преусмерено са Градска кућа (архитектура))
За друге употребе, погледајте страницу Градска кућа (вишезначна одредница).

Градска кућа или градска већница (енгл. town hall; нем. Rathaus) представља седиште градске или општинске управе.[1] У њој обично заседа и функционише градско веће и остали одсеци и запослени истог, као и сам градоначелник града, општине или неког другог подручја. Данас се врло често за већнице у многим градовима користе историјске велелепне грађевине које су заправо подизане у друге сврхе. У градским кућама се обично налази само мањи део администрације, која се заправо смешта у околним мање репрезентативним грађевинама.[2]

Градска кућа у Суботици.

По конвенцији, до средине 19. века, једна велика отворена одаја (или „сала“) чинила је саставни део зграде у којој се налазило веће. Сала се могла користити за седнице већа и друге значајне догађаје. Ова велика комора, „варошка већница“ (и њена каснија варијанта „градска већница“) постала је синоним за целу зграду, као и за управни орган смештен у њој. Изрази „саборске коморе“, „општинска зграда“ или варијанте могу се користити локално уместо „градска скупштина“ ако у згради нема тако велике сале.

Сједињеним Државама]], завршено 1812. године.[6]
Градска већница, полиција и ватрогасна станица у Саут Палм Бичу, Флорида, Сједињене Америчке Државе
Градска већница Фордвича у Кенту, Енглеска из 16. века, по свом дизајну веома личи на пијацу[7][8][9][10]
Градска скупштина у Сиднеју, обележавање инаугурације Комонвелта Аустралије, 1901. године[11][12][13]
Стара градска скупштина из 13. века у Вроцлаву, Пољска[14]
Градска кућа у Алсфелду у Немачкој као пример градске куће од дрвета са преласка из готике у ренесансу
Градска скупштина Џорџтауна, Пенанг, у којој су смештене канцеларије општинског већа острва Пенанг у Малезији[15][16]
Градска већница Ресифе, Бразил.
Градска скупштина Стокхолма, где се сваке године 10. децембра одржава Нобелов банкет.

Локална управа може настојати да искористи зграду за промовисање и побољшање квалитета живота заједнице. У многим случајевима, „градске куће” служе не само као зграде за владине функције, већ имају и објекте за различите грађанске и културне активности. То може укључивати уметничке изложбе, сценске наступе, изложбе и фестивале. Модерне градске куће или „грађански центри” често су дизајнирани са великом разноликошћу и флексибилношћу намена на уму. У неким европским земљама, градска скупшина је место за проглашење Божићног мира, као што су Турку и Порво у Финској[17] и Тарту у Естонији.[18]

Као симболи локалне управе, градске и варошке већнице имају препознатљиву архитектуру, а зграде могу имати велики историјски значај – на пример Гулдхол, Лондон. Зграде градских већница могу служити и као културне иконе које симболизују њихове градове.

Номенклатура

уреди

У земљама Комонвелта, термин „градска већница” може се користити чак и у граду. Ово је чест случај у Уједињеном Краљевству (примери су Градска кућа Манчестера и Градска кућа Ливерпула), Аустралији (Градска кућа Сиднеја), Новом Зеланду и другде.

Људи у неким регионима користе израз „градска скупштина“ за означавање канцеларија већа општине са статусом града. Ово је случај у Северној Америци, где се прави разлика између градских и варошких већница. Термин се такође понекад (али ређе) користи као име у земљама Комонвелта: на пример, за градске куће Бризбејна у Аустралији и Кардифа, Норича и Бристола у Великој Британији. Градска кућа у Даблину, Ирска, је још један пример. Градска кућа у Лондону, отворена 2002. године, представља изузетан случај, јер није седиште конвенционалне општинске власти, већ регионалне стратешке власти.

Оксфордски речник енглеског језика сумира генеричке термине:

  • варошка кућа: „Зграда која се користи за администрацију локалне самоуправе, одржавање судских седница, јавних скупова, забаве итд.; (у раној употреби такође) велика сала која се користи за те сврхе у оквиру веће зграде или скупа зграда. ... По метонимији: власт или управа града; градске власти.“[19]
  • градска кућа: „(назив) главне административне зграде или уреда општинске владе. ... Изворно и углавном северноамерички. Општински службеници колективно; градска управа.”[20]

Администрације савета округа у деловима Енглеске и Велса углавном раде из базе у згради која се по аналогији назива „среска скупштина“. Насупрот томе, градови који имају поделе са сопственим већима могу имати општинске скупштине. Шкотска локална управа у већим градовима делује из „градских комора“, иначе „градске скупштине“.[21]

Повремено се користе и други називи. Административно седиште града Лондона задржало је свој англосаксонски назив, Гилдхол, што означава место где су се плаћали порези. У неколико енглеских градова (укључујући Бирмингем, Ковентри и Нотингем) преферирани израз је „кућа савета“: ово је важило и за Бристол до 2012. године, када је зграда преименована у „градску већницу“. У Бирмингему се прави разлика између зграде савета и градске скупштине, места за концерте и састанке који су претходили томе. У Шефилду, постоји разлика између варошке куће, седишта локалне управе, и градске куће, места за концерте и плесне дворане. У Лидсу, градска скупштина, изграђена током 1850-их као седиште локалне управе, сада функционише првенствено као место за концерте, конференције и венчања, а многе њене општинске функције су се 1933. преселиле у нову грађанску скупштину.

Историја

уреди

Велике дворане зване базилике коришћене су у старом Риму за спровођење правде, као састајалишта и за трговину.

У раном средњем веку, велика сала, једна велика отворена одаја, била је главна, а понекад и једина просторија дома феудалног господара. Тамо је господар живео са својом породицом и пратњом, јео, спавао и спроводио владавину и правду. Активности у сали су имале суштинску улогу у функционисању феудалног властелинства, административне јединице друштва. Како су се властелински станови развили у властелинске куће, дворце и палате, велика сала је остала суштинска јединица унутар архитектонског комплекса.

У каснијем средњем веку или раном модерном периоду, многи европски тржишни градови подигли су комунална пијачна здања, која су се састојала од покривеног простора који је функционисао као пијаца на нивоу улице, и једне или више просторија које се користе за јавне или грађанске сврхе изнад ње. Ове зграде су често биле претече наменских градских већница.

Савремени концепт градске куће развио се са успоном локалне или регионалне управе. Градови којима је управљала група изабраних представника, а не лорд или кнежевски владар, захтевали су место за њихово састајање. Градска скупштина Келна из 1135. године је истакнут пример општинске аутономије средњовековних градова.[22][23] Јавна палата Републике Сијене и палата Векио Републике Фиренце, обе градске већнице, датирају из 1297. односно 1299. године. У сваком случају, велика, утврђена зграда обухвата велику салу за састанке и бројне административне одаје. Обе зграде имају веома високе куле, имају древне сатове помоћу којих грађани могу да регулишу своје животе и имају оставе за архиву. Ове карактеристике су постале стандард за градске куће широм Европе. Бриселска градска кућа из 15. века, са својом кулом од 96 m (315 ft), један је од највећих примера средњовековне ере, која служи као модел за градске куће из 19. века као што је Ратаус у Бечу.

Током 19. века, градске куће су често укључивале читаонице како би се грађанима пружило бесплатно образовање, а касније је постало уобичајено да савет оснива и одржава јавну библиотеку. Велика комора или састајалиште, сама „градска скупштина“, постала је место за пријеме, банкете, балове и јавну забаву. Градске куће су често биле опремљене великим оргуљама како би се олакшали јавни рецитали.

У 20. веку, градске куће су служиле јавности као места за гласање, прегледе, вакцинацију, помоћ у време катастрофе и за постављање спискова ратних жртава, као и за уобичајеније грађанске функције, свечаности и забаве. Локални савети су све више тежили да преместе административне функције у модерне канцеларије. Тамо где су нове просторије пројектоване и изграђене за смештај локалних самоуправа, функције административне канцеларије и градске градске већнице су раздвојене.

Језик

уреди

Нарочито у Северној Америци, „градска скупштина“ се може користити као метоним за општинску владу, или владу уопште, као у аксиому „Не можете се борити против градске скупштине“.[1] „Варошка кућа“ обично има мање формалне конотације (уп. Градски састанак).

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „Definition of CITY HALL”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 13. 7. 2020. 
  2. ^ „Rathaus”. www.aeiou.at. Приступљено 13. 7. 2020. 
  3. ^ „City Hall (New York)”. National Historic Landmark summary listing. National Park Service. 10. 9. 2007. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г. Приступљено 8. 3. 2010. 
  4. ^ Shedd, Charles E. Jr. (28. 10. 1959). „National Survey of Historic Sites and Buildings: New York City Hall”. National Park Service. 
  5. ^ "Mr. Bloomberg, Perth Amboy Begs to Differ" Архивирано септембар 28, 2018 на сајту Wayback Machine, The New York Times (July 24, 2007). Accessed October 11, 2011
  6. ^ Michael M. Grynbaum (24. 5. 2012). „The Reporters of City Hall Return to Their Old Perch”. The New York Times. Приступљено 6. 12. 2013. 
  7. ^ Historic England. „The Town Hall and The Crane House, with the stocks outside the Town Hall (1085670)”. National Heritage List for England. Приступљено 8. 9. 2021. 
  8. ^ Archaeologia Cantiana. 112. Kent Archaeological Society. 1994. стр. 116. 
  9. ^ „Fordwich: The fascinating story behind the medieval Kent town which is the smallest in Britain”. Kent Live. 20. 9. 2020. Приступљено 8. 9. 2021. 
  10. ^ Dyer, June (2019). „Visit to Fordwich Town Hall” (PDF). Dover Society. Приступљено 8. 9. 2021. 
  11. ^ „Sydney Town Hall (Place ID 1904)”. Australian Heritage Database. Department of the Environment. 21. 3. 1978. 
  12. ^ „Sydney Town Hall”. New South Wales State Heritage Register. Office of Environment and Heritage. H01452. 
  13. ^ „The site”. Sydney Town Hall: Building history: Discover & learn. City of Sydney. 2016. Приступљено 24. 9. 2016. 
  14. ^ „Town Hall”. Приступљено 4. 1. 2015. 
  15. ^ Dewi, K. Kasturi. „Preserving City Hall's colonial charm - Community | The Star Online”. Приступљено 2017-04-30. 
  16. ^ Langdon, Marcus (2014). A Guide to George Town's Historic Commercial and Civic Precincts. George Town: George Town World Heritage incorporated. 
  17. ^ „Christmas in Porvoo”. City of Porvoo. Архивирано из оригинала 29. 9. 2020. г. Приступљено 30. 1. 2021. 
  18. ^ Christmas Peace is Proclaimed, Tartu Postimees.ee, retrieved 17 June 2020
  19. ^ „town hall, n.”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  20. ^ „City Hall, n.”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  21. ^ „www.chambersharrap.co.uk”. Chambersharrap.co.uk. Приступљено 2012-12-01. 
  22. ^ Most of the city administration has been moved to the so-called Stadthaus (i.e. city house) in Deutz.
  23. ^ Hermann Jakobs: Verfassungstopographische Studien zur Kölner Stadtgeschichte des 10. bis 12. Jahrhunderts, Köln, 1971, p. 49-123

Литература

уреди
  • Cunningham, Colin (1981). Victorian and Edwardian Town Halls . London: Routledge & Kegan Paul. ISBN 071000723X. 
  • Tittler, Robert (1991). Architecture and power: the town hall and the English urban community, c.1500–1640. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-820230-1. Приступљено 13. 7. 2020. 
  • Drooker, Arthur (2021). City Hall: Masterpieces of American Civic Architecture. Schiffer Publishing. ISBN 978-0-76-436049-7. 
  • Anglin & Associates (1990). Central Sydney Heritage Study. 
  • Beasley, Margo (1998). Sydney Town Hall, A Social History. 
  • Brooks, Schwager (1988). Central Sydney Heritage Inventory. 
  • Godden Mackay Pty Ltd (1991). Archaeological Report - Old Sydney Burial Ground, Sydney Town Hall, Archaeological Monitoring Excavation. 
  • Lowe, Tony (2003). S140 Application Archaeological Assessment Town Hall Upgrade Phase A. 
  • Otto Cserhalmi & Partners Pty Ltd (2002). Keeping Town Hall Useful - Sydney Town Hall Conservation Management Plan. 
  • Tanner Kibble Denton (TKD) Architects (2015). Lower Town Hall Operable Walls - Statement of Heritage Impact. 
  • Ślusarski, Andrzej; Stefan Arczyński; Krystyna Januszkiewicz (1985). The Wratislavian town hall: a guide book. the History Museum in Wrocław. ISBN 83-905227-4-8. 
  • Urlich-Kornacka, Małgorzata (2008). A guide to Wrocław. Wrocław: Via Nova. ISBN 978-83-60544-59-4. 
  • Harasimowicz, Jan (2006). Encyklopedia Wrocławia, wydanie trzecie. Wrocław: Wydawnictwo Dolnośląskie. ISBN 83-7384-561-5. 
  • Bukowski, Marcin (1985). Wrocław z lat 1945-1952: Zniszczenia i dzieło odbudowy. Państwowe Wydawnictwo Naukowe. ISBN 83-01-05849-8. 

Спољашње везе

уреди
 
Градска кућа на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Градска_кућа&oldid=28567732”