Градско
Градско (мкд. Градско) је насеље у Северној Македонији, у средишњем делу државе. Градско је седиште и највеће насеље истоимене општине Градско.
 Стара железничка станица у Градском | |
| Административни подаци | |
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Градско |
| Становништво | |
| — (2002) | 2.219 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 34′ 39″ С; 21° 56′ 34″ И / 41.5775° С; 21.9428° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 160 m |
  Градско Градско на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 1420 |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | VE |
| Веб-сајт | www |
Географија уреди
Градско је смештено у средишњем делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Велеса, насеље је удаљено 28 km јужно, а од главног града Скопља 80 km јужно.
Рељеф: Насеље Градско се налази у историјској области Тиквеш. Село је положено у долини Вардара, који у овом делу гради пространу и плодну Тиквешку котлину. Западно од насеља уздиже се планина Клепа. Насеље је положено на приближно 160 метара надморске висине.
Клима: Месна клима је измењена континентална са значајним утицајем Егејског мора (жарка лета).
Воде: Село је положено са десне стране Вардара.
Историја уреди
Иако је подручје око Градског било насељено још од времена праисторије, само насеље је вековима било мало село без већег значаја. Прекретница је била изградња пруге између Београда и Солуна крајем 19. века, која је прошла непосредно источно од насеља. Ово је довело до развоја саобраћајног чворишта, па је насеље почело нагло напредовати и ширити се.
После Другог светског рата насеље се почело плански уређивати и постепено је добило обрисе варошице.
Становништво уреди
Градско је према последњем попису из 2002. године имало 2.219 становника. Ово је више него 10 пута више у односу на почетак 20. века.
Етнички састав:
| Националност | Укупно |
| Македонци | 1.920 (86,5%) |
| Бошњаци | 215 (9,7%) |
| Цигани | 48 (2,2%) |
| Срби | 14 (0,6%) |
| остали | 22 (1,0%) |
Верски састав: Претежна вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.
