Град Зеница

град у БиХ

Град Зеница је јединица локалне самоуправе у Федерацији БиХ, БиХ. Овај град припада Зеничко-добојском кантону. Сједиште града и кантона се налази у насељеном мјесту Зеници. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у Граду Зеници је пописано 110.663 лица.[1]

Град Зеница
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација Босне и Херцеговине
Кантон Зеничко-добојски кантон
СједиштеЗеница
Становништво
 — 2013.Пад 110.663[1]
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина558,5 km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
ГрадоначелникФуад Касумовић (независан) ()
Позивни број(+387) 32
Веб-сајтЗванични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Град Зеница је економско средиште географске регије Средње Босне, а Зеница је поред Травника и Јајца најважнији град тог дијела државе.

Становништво

уреди

По Попису становништва у Југославији из 1991. године, општина Зеница имала је 145.517 становника, распоређених у 81 насељу.

Национални/етнички састав

уреди

Попис 1991.

уреди
укупно: 145.517

Попис 1981.

уреди
укупно: 132.733

Попис 1971.

уреди
укупно: 112.447

Национални састав по насељеним мјестима, 1991.

уреди
Апсолутна етничка већина
уреди
Релативна етничка већина
уреди
Народносни састав становништва општине Зеница, по насељеним мјестима, према Попису из 1991.
насељено мјесто укупно Муслимани[н. 1] Хрвати Срби Југословени остали
Арнаути 1.061 1.042 1 7 8 3
Банлоз 470 373 1 54 25 17
Бијеле Воде 85 0 1 84 0 0
Бистрица 526 519 0 0 2 5
Бистрица Горња 98 17 1 80 0 0
Бризник 1.216 1.214 0 0 1 1
Буковица 188 155 0 33 0 0
Добриљево 968 450 442 25 41 10
Доња Враца 979 961 1 0 16 1
Доњи Чајдраш 313 64 232 12 4 1
Другавци 312 310 0 0 0 2
Дусина 251 203 37 8 3 0
Гладовићи 558 555 0 1 0 2
Горица 801 727 1 66 3 4
Горња Грачаница 1.027 979 0 39 3 6
Горња Вишњица 233 230 0 0 2 1
Горња Враца 509 171 94 221 22 1
Горња Зеница 2.516 1.215 783 230 166 122
Горњи Чајдраш 1.368 161 1.141 4 31 31
Градина 147 147 0 0 0 0
Градишће 2.814 2.470 193 88 57 6
Грм 1.033 647 292 12 40 42
Гуманци 28 15 6 6 0 1
Јањац 550 0 512 29 4 5
Јањички Врх 70 0 1 68 1 0
Јањићи 1.020 942 4 41 19 14
Јасика 137 137 0 0 0 0
Јастребац 408 408 0 0 0 0
Јурјевићи 147 147 0 0 0 0
Касаповићи 268 254 5 0 9 0
Клопачки Врх 0 0 0 0 0 0
Колићи 261 260 0 0 0 1
Копривна 319 316 0 1 0 2
Ковачићи 362 289 0 73 0 0
Кованићи 549 236 4 299 7 3
Козарци 506 375 45 58 6 22
Кула 192 0 121 39 15 17
Лашва 693 404 115 127 30 17
Лијеске 79 0 26 46 7 0
Локвине 940 844 71 3 13 9
Лозник 23 0 0 21 0 2
Љубетово 190 167 0 23 0 0
Мошћаница 826 784 0 39 0 3
Мутница 382 0 0 367 13 2
Немила 2.505 1.926 35 359 150 35
Ново Село 259 7 228 2 9 13
Обреновци 659 496 135 15 11 2
Ораховица 2.535 2.520 0 2 10 3
Осојница 180 0 22 149 4 5
Осредак 133 133 0 0 0 0
Палиновићи 303 196 30 76 1 0
Пепелари 391 386 3 0 2 0
Пешевићи 284 280 0 0 4 0
Плаховићи 344 235 3 67 32 7
Плавчићи 8 0 0 8 0 0
Поца 431 287 122 5 11 6
Појске 2.664 1.750 905 2 5 2
Понихово 71 0 0 71 0 0
Понирак 507 502 0 0 4 1
Пуховац 399 396 0 0 0 3
Путовичко Поље 893 447 1 413 29 3
Путовићи 799 723 0 69 6 1
Радиновићи 249 246 0 0 0 3
Себуја 82 57 1 24 0 0
Смајићи 404 334 0 53 9 8
Старина 734 722 0 0 0 12
Страњани 1.984 1.098 837 18 18 13
Свиће 692 140 54 463 20 15
Шерићи 1.475 1.411 0 63 0 1
Шиблићи 430 430 0 0 0 0
Тишина 339 330 0 0 7 2
Топчић Поље 1.257 1.133 3 58 51 12
Трешњева Глава 292 291 0 0 0 1
Врандук 625 617 0 0 1 7
Врановићи 147 147 0 0 0 0
Вражале 457 253 190 0 14 0
Врхпоље 291 290 0 0 0 1
Вукотићи 806 803 0 0 1 2
Захићи 289 288 0 0 0 1
Зеница 96.027 43.154 15.809 18.312 14.703 4.049
Живковићи 149 143 2 0 4 0
укупно 145.517 80.359 22.510 22.433 15.654 4.561

Етнички састав 2013. (коначни резултати БХАС)

уреди
Етнички састав према Попису у БиХ из 2013.[2]
Бошњаци
  
92.988 84,02%
Хрвати
  
8.279 7,48%
Срби
  
2.409 2,17%
Остали
  
5.545 5,01%
Неизјашњени
  
1.442 1,30%
укупно: 110.663

Насељена мјеста

уреди

Арнаути, Банлоз, Бијеле Воде, Бистрица, Бистрица Горња, Бризник, Буковица, Добриљево, Доња Враца, Дривуша, Доњи Чајдраш, Другавци, Дусина, Гладовићи, Горица, Горња Грачаница, Горња Вишњица, Горња Враца, Горња Зеница, Горњи Чајдраш, Градина, Градишће, Грм, Гуманци, Јањац, Јањићи, Јањићки Врх, Јасика, Јастребац, Јурјевићи, Касаповићи, Клопачки Врх, Колићи, Копривна, Ковачићи, Кованићи, Козарци, Кула, Лашва, Лијеске, Локвине, Лозник, Љубетово, Мошћаница, Мутница, Немила, Ново Село, Обреновци, Ораховица, Осојница, Осредак, Палиновићи, Пепелари, Пешевићи, Плаховићи, Плавчићи, Поца, Појске, Понихово, Понирак, Пуховац, Путовичко Поље, Путовићи, Радиновићи, Себуја, Смајићи, Старина, Страњани, Свиће, Шерићи, Шиблићи, Тишина, Топчић Поље, Трешњева Глава, Врандук, Врановићи, Вражале, Врхпоље, Вукотићи, Захићи, Зеница и Живковићи.

Градови побратими и партнери

уреди

Немачки град Гелзенкирхен је успоставио специјалне односе са Зеницом. Ова два града су градови близанци. До оваквог договора је дошло нарочито због тога што су оба града својевремено била центри тешке индустрије у својим земљама.

Напомене

уреди
  1. ^ а б в г д ђ Назив Муслимани за народ користио се у СФРЈ од 1974. године. Од 1992. године у Босни и Херцеговини је прихваћен назив Бошњаци.

Референце

уреди
  1. ^ а б „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2017. г. Приступљено 21. 8. 2016. 
  2. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. — коначни резултати пописа” (PDF). popis.gov.ba. Агенција за статистику Босне и Херцеговине. 2013. Приступљено 19. 4. 2017. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди