Грб Крушевца
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Подела на одељке. |
Амблем (грб) Града Крушевца установљен је званично 14. октобра 1965. године, на свечаној седници Скупштине општине поводом 21.годишњице ослобођења Крушевца.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6e/Grb_Grada_Kru%C5%A1evca.svg/220px-Grb_Grada_Kru%C5%A1evca.svg.png)
Знамење на амблему града Крушевца чува успомену на некадашњи владарски симбол и инсигнију, и представља његову средњовековну прошлост и богато наслеђе.
Амблем (грб) града Крушевца представља штит са кулом, која својим горњим делом прераста оквире штита. У средњем делу амблема налази се брана у чијем се горњем делу налази ратничка кацига.
Контура амблема израђена је у облику штита са уском златном кајмом који се прекида у средишњем, горњем делу где су смештени обриси куле. Зупци куле надвисују оквир штита.
У средњем делу амблема, на самом штиту, налази се велики пехар у коме је смештена ликовна представа витешке кациге са волујским роговима. Упарени рогови у облику полумесеца излазе ван оквира тачкасте кружнице која описује кружни штит иза кациге.
У десном и левом нижем углу штита, у делу постоља пехара, исписана је 1371. година.
Штит је хералдички симбол и незаобилазни део сваког грба. Основа амблема Крушевца је модификован средњовековни бели (сребрни) штит енглеског типа оивичен уском златном кајмом.
Јаке линије штита и зупци куле симболизују отпор и одбрану у борби, а кула на врху штита као симбол постојаности и чврстине коју су владари и житељи овог краја исказивали кроз историју приказује постојање градских зидина.
Симетрични обриси стилизованог средњевековног пехара са наглашеним постољем нису хералдички уобичајено обележје. На амблему града, ово знамење представља равнотежу (мир) и богатство са даровима које мир доноси. У исто време, пехар је и симбол полетних беседа, здравица и заклетве витезова на чувеној кнежевој вечери уочи Косовског боја. Пити даровано вино из овог пехара част је коју имају само витезови града Крушевца.
Шлем и рогови призната су хералдичка обележја, а ликовна представа ритерског шлема са волујским роговима на амблему преузета је са грба кнеза Лазара Хребељановића (око 1329-1389), оснивача средњовековног града.
Шлем (кацига) је био омиљени део грба српске властеле и владара средњовековне Србије. Кацига кнеза Лазара карактеристична је баш по тим простим, упареним и заоштреним роговима у облику полумесеца. Аутентична кацига сачувана је у каменој пластици парапета спољног јужног зида припрате цркве Ваведење Богородице у Хиландару коју је кнез Лазар 1380. године доградио.
Иста камена композиција уграђена је и на спољном јужном зиду припрате цркве Светог Стефана (”Лазарице”) у Лазаревом граду приликом њене реконструкције од 1904. до 1908. године. Овде је у крести шлема присутан Богородичин и Христов цвет - љиљан а у подножју шлема двореди лиснати вратник.
Тешка витешка кацига турнирског типа са волујским роговима присутна је и на печатима и металној дугмади аутентичне одоре кнеза Лазара а касније, за време владавине Деспота Стефана Лазаревића (1377-1427) на његовом грбу, новцу и позлаћеном прстењу.
Данас је боја амблема бордо-црвена, која сугерише владарску одећу, али и битке на Косову, са елементима боје божура, али се упоредо с овом верзијом користе и верзију амблема у златној боји. Скупштина општине Крушевац донела је 28.12.1995. године нову Одлуку о амблему и печату општине Крушевац и њиховој употреби, којом је у односу на претходну одлуку из 1965. године унета само допуна описа амблема. Боја амблема је златна на бордоцрвеној подлози. Тада су дефинисане и димензије амблема: 42,50 х 50,25 цм.