Дадиванк (јерм. Դադիվանք) је јерменски манастир[1][2] у Келбаџарском рејону у Азербејџану. Изграђен је између 9. и 13. века.

Дадиванк
Դադիվանք
Манастир Дадиванк
Дадиванк на карти Азербејџана
Дадиванк
Локација на мапи Азербејџана
Основне информације
ЛокацијаДадиванк, Азербејџан
Координате40° 09′ 42″ С; 46° 17′ 18″ И / 40.1616° С; 46.2882° И / 40.1616; 46.2882
РелигијаЈерменска апостолска црква
ДржаваАзербејџан
Архитектонски опис
Тип архитектуреМанастир, Црква
Стил архитектуреЈерменска архитектура
Завршетак изградње9.–13. век

Историја и архитектура

уреди

Манастир је основао свети Дади, ученик апостола Тадеја, који је ширио хришћанство у источној Јерменији током првог века нове ере. Међутим, манастир се први пут помиње у 9. веку. У јулу 2007. године, гроб светог Дада откривен је испод светог олтара главне цркве.[3] Кнежеви Горњег Хачена такође су сахрањени у Дадиванку, испод црквеног гавита.[4]

Манастир припада епархији Арцах Јерменске апостолске цркве, а састоји се од катедралне цркве Светог Аствадзадзина, капеле и неколико других зграда. Главна црква има у зидовима уклесано јерменско писмо, поред неколико фресака из 13. века.[5] На барељефу на јужној фасади катедрале у Дадиванку, саграђене 1214. године, приказано је како принцеза нуди цркву у знак сећања на своје синове.[6] Према Паолу Кунеу, Дадиванк је један од два манастира, заједно са Ганџасаром, где се могу наћи мотиви попрсја (вероватно донатора манастира).[7]

Рестаурација

уреди

1994. године, након завршетка рата за Нагорно-Карабах, манастир је поново отворен, а 2004. године започео је процес обнове финансирањем јерменско-америчке пословне жене Еделе Ховнаниан, који је завршен 2005. године. Рестаурацијом је обновљена катедрала, заједно са капелом коју је обновио Едик Абрахамиан, Јерменин из Техерана.[8]

У августу 2017. године, италијански специјалисти који су претходно спровели рестаураторске операције у Давиданку вратили су се да наставе са чишћењем и рестаурацијом манастира. Обновљене су четири капеле и њихове фреске, а у плану је обнова натписа и украса у близини врата капела. Планирано је да цео пројекат рестаурације буде завршен до 2020. године.[9]

Међутим, као резултат рата у Нагорно-Карабаху 2020. године, који је резултирао споразумом о прекиду ватре којим је предвиђено повлачење Јермена из Дадиванка и предаја околине Азербејџану, игуман манастира Дадиванк одлучио је да манастирске хришћанске артефакте од уметничког значаја, укључујући звона и хачкаре, евакуише у Јерменију.[10] Након повлачења јерменских снага из региона, манастир је стављен под заштиту руских мировних снага.[11]

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Robert G. Ousterhout. A Byzantine settlement in Cappadocia. — Dumbarton Oaks, 2006. — p. 151."In the Armenian monastery of Dadivank', however, dated 1211, a four-columned, domed hall is set into a range of rooms chat included the kitchen and refectory."
  2. ^ "Dadivank", one of the best known Armenian monasteries in Arts'akh (Nagorno - Karabakh)" // Journal of the Society for Armenian Studies (California State University), 1995, vol.6-7, p. 51
  3. ^ В старинном монастыре Нагорного Карабаха обнаружены мощи одного из учеников Иисуса Христа
  4. ^ Georgia, Armenia and Armenia, by John Noble, Michael Kohn, Danielle Systermans, Lonely Planet, 2008 – 364 pages, p. 307
  5. ^ Lydia А. Durnovo, Essays on the Fine Arts of Medieval Armenia. Moscow. 1979.[In Russian]
  6. ^ Treasures from the ark: 1700 years of Armenian Christian art, by Vrej Nersessian, British Library, 2001 – 240 pages
  7. ^ Paolo Cuneo, Architettura Armena, Roma, 1988, pp. 450, 761, cited by. ALPAGHIAN: Raccolta di scritti in onore di Adriano Alpago Novello, Italy, 2005
  8. ^ „Restoration in Dadivank”. Research on Armenian Architecture. 2005. Приступљено 12. 11. 2020. 
  9. ^ „Italian specialists to arrive in Karabakh to continue Dadivank Monastery restoration”. News.am. 2. 8. 2017. Приступљено 12. 11. 2020. 
  10. ^ „Father Hovhannes of Artsakh's Dadivank Monastery to bring bells and cross to Armenia”. News.am. 10. 11. 2020. Приступљено 12. 11. 2020. 
  11. ^ „Dadivank under protection of Russian peacekeepers”. Armenpress.am. 14. 11. 2020. Приступљено 14. 11. 2020. 


Спољашње везе

уреди