Архимандрит Данило (Здравковић)
Данило (световно Драган Здравковић; Земун, 27. јун 1904 — Манастир Велика Ремета, 8. јануар 2000) био је архимандрит Српске православне цркве, духовник и игуман Манастира Велика Ремета.[1]
| Данило (Здравковић) | |
|---|---|
 Архимандрит Данило 1998. | |
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија сремска |
| Чин | архимандрит |
| Титула | архимандрит, игуман Манастира Велике Ремете |
| Седиште | Манастир Велика Ремета |
| Године службе | од 14. фебруара 1971. до 8. јануара 2000. |
| Наследник | Стефан (Вучковић) |
| Лични подаци | |
| Световно име | Драган Здравковић |
| Датум рођења | 27. јун 1905. |
| Место рођења | Земун, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 8. јануар 2000. (94 год.) |
| Место смрти | Манастир Велика Ремета, СРЈ |
| Гроб | Манастир Велика Ремета |
Биографија уреди
Архимандрит отац Данило (Здравковић), рођен је 27. јуна 1905. године у Земуну, од побожних благочестивих родитеља. Основну образовање је стекао у родном месту Земуну.[2] Приликом крштења је добио име Драган.[2]
Монашки пут започиње 1925. године када долази у Манастир Драчу код Крагујевца, као искушеник код тадашњег игумана Дионисија (Миливојевића).[3] Завршио је монашку школу у Манастиру Раковици а потом у Манастиру Високи Дечани, 1932. године. Монашки постриг примио је у Манастиру Драчу, 20. маја 1933. године од стране епископа жичкога господина Николаја (Велимировића), добивши монашко име Данило.[3]
Рукоположен је у чин јерођакона и јеромонаха 1934. године од епископа жичкога господина Николаја.[4] Постављен је за старешину Манастира Благовештења код Овчар Бање, 1938. године, где је био до 1950. године.[4] Благословом тадашњега епископа сремскога господина Макарија (Ђорђевића), 1971. године долази у Манастир Велику Ремету.[5]
Постављен је за игумана Манастира Велике Ремете, 14. фебруара 1971. године. Игуман Данило је од надлежних установа захтевао покретање рестаурације храма Светог Димитрија и замену привременог кровног покривача, указујући на његов културни и историјски значај.[5] Тражио је заштиту остатака древног фрескописа у трпезарији и камене плоче на јужној фасади цркве, која је сведочила о времену изградње препознатљивог звоника.[6]
За време његовог управљања манастиром омалтерисала је унутрашњост манастирског храма, 1983. године.[6] Кров и кубе препокривени су бакарним лимом 1989. године, истражене су гробнице у наосу и реконструисани су зидови и под богомоље.[7] Подигнути су манастирски конаци и економски пратећи објекти. Архимандрит Данило упокојио се у Господу 8. јануара 2000. године у Манастиру Велика Ремета.[7] Сахрањен је у Манастиру Велика Ремета, 10. јануара на монашком гробљу манастира, опело је извршио епископ сремски господин Василије (Вадић), уз саслужење свештеномонаха и монахиња.[8]
Види још уреди
Извори уреди
- ^ „Празнично бденије у Великој Ремети – Радио Српски Сион” (на језику: српски). 2019-03-25. Приступљено 2024-01-02.
- ^ а б Stefanović, Miroslav. „Preporodio manastir Veliku Remetu”. Politika Online. Приступљено 2024-01-02.
- ^ а б Georgijev, alo rs / Politika / Maša. „Manastir Velika Remeta na Fruškoj gori, u prošlosti doživeo je velika razaranja, a danas je hram za primer”. alo (на језику: српски). Приступљено 2024-01-02.
- ^ а б „Свети Димитрије литургијски прослављен у манастиру Велика Ремета – Радио Српски Сион” (на језику: српски). 2021-11-08. Приступљено 2024-01-02.
- ^ а б Стефановић, Мирослав. „Чували стоку крај иконостаса”. Politika Online. Приступљено 2024-01-02.
- ^ а б Ћирковић, Хаџи Срђан (2016-09-06). „Велика Ремета”. Ходочасник (на језику: српски). Приступљено 2024-01-02.
- ^ а б „Manastir Velika Remeta | Manastiri u Srbiji”. manastiriusrbiji.com (на језику: бошњачки). 2015-05-11. Приступљено 2024-01-02.
- ^ „Велика Ремета – светиња са највећим звоником на Фрушкој гори”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2024-01-02.
