Дели Хусрев-паша
Дели Хусрев-паша (тур. Deli Hüsrev Paşa, 1495 — 1544.) је био османски државних и војни заповедник српског порекла. Епитет „дели“, што у преводу са турског значи „луди“, добио је због свог брзог темперамента. Дели Хусрев-паша потицао је из херцеговачке породице Соколовић. Био је рођени брат Лале Мустафа-паше и рођак Мехмед-паше Соколовића.
| Дели Хусрев-паша | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1495. |
| Место рођења | Соколовићи, |
| Датум смрти | 1544. |
| Место смрти | Истанбул, Османско царство |
| Породица | |
| Супружник | Султанија Хатиџе |
| Други Везир | |
Биографија уреди
Дели Хусрев-паша рођен је 1495. године у Босанском санџаку. Тачно место рођења није познато али верује се да је рођен у Подрињу. Према историјским записима његов рођени брат, Лала Мустафа-паша рођен је у Сокоцу надомак Рудог.[1]
Године 1516. постављен је за санџакбега Коније. Током 1516. и 1517. године учествовао је у Османско-мамелучком рату који се завршио османским освајањем мамелучке државе и ширењем Османског царства на Афричком континенту. Након овог рата, учествовао је у поход на Египат.
Убрзо потом почела је побуна Кизилбаша и Хусрев-паша се прикључује гушењу Кизилбашког устанка 1520. године. Због својих добрих политичких и војних способности, наредне године проглашен је за беглербега Ејалета Дијарбакир након смрти дотадашњег беглербега Сакали Мехмед-паше. Његово управљање Дијарбакиром обележило је успешно гушење устанка локалног становништва из 1526. године, али и оптужбе за умешаност у фалсификовање новца и подмићивање, које никада нису доказане и процесиране.
Године 1532. Хусрев-паша, на личну иницијативу, долази у посету султана Сулејмана и доноси му дарове. Исте године, султан га води са собом у поход на Аустрију. По повратку у Истанбул, султан га именује за беглрбега Алепа. Две године касније на управљање добија Дамаска, а потом постаје и гувернер Египта 1535. године. Током његовог управљања Египтом, пашалук је почео економски да се развија, а пашино богатство да се увећава што је пробудило сумњу код неких државника који су га оптужили да самовољно повећавање пореза и друге незаконите активности.
Током 1536. именован је за трећег везира Отоманског царства а већ наредне за другог. Након протеривања Луфти-паше 1541. године очекивао је да ће доћи на његово место и постати први везир. Међутим, за ту позицију изабран је Хадим Сулејман-паша што је негативно изненадило Хусрев-пашу. Након што је Хадим преминуо, Хусрев се поново надао да ће напредовати на место главног везира. Толико је желео ту позицију да је на већању у дивану запретио трећем везиру Рустем-паши нацртавши му бодеж. Султана је то врло узнемирило и навело да на Хадимово место постави Рустем-пашу. Хусрев је био толико љут и разочаран што му по други пут пропада прилика те упада у депресију и данима одбија храну и воду. Убрзо након тога, Хусрев-паша оболева и умире. [2]
Породица уреди
Остало је мало записа о породичном животу Дели Хусрев-паше. Верује се да је султан Сулејман Величанствени уговорио брак своје сестре сулатније Хатиџе и Хусрев-паше. Убрзо након треће удаје, сулатнија Хатиџе умире 1543. године.
Заоставштина уреди
Дели Хусрев-паша преминуо је 1544. године. Наредне године његово тело је премештено у гробницу коју је за њега изградио Коџа Мимар Синан Ага, један од најзначајнијих архитекти у Отоманском царству. Током свог политичког деловања, Хусрев-паша саградио је неколико џамија, школи и јавних зграда у Алепу, Дамаску и Египту у подручјима која су била под његовим управљањем.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Мехмед Соколовић. Радован Самарџић. Боград: Српска књижевна задруга, 1971. стр. 572
- ^ „Хурем Зехирли: Дели Хустев-паша (језик: турски)”. Архивирано из оригинала 23. 08. 2017. г. Приступљено 16. 12. 2019.
Литература уреди
- Dankoff, Robert (1993). The Intimate Life of an Ottoman Statesman: Melek Ahmed Pasha (1588–1662) As Portrayed in Evliya Çelebi's Book of Travels. Albany: SUNY Press.
- Finkel, Caroline (2005). Osman's Dream: The Story of the Ottoman Empire, 1300–1923. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-02396-7.
- Heyd, Uriel (1973). Studies in Old Ottoman Criminal Law. Oxford: Oxford University Press.
- Thomas, Lewis V. (1972). уредник: Norman Itzkowitz. A Study of Naima. New York: New York University Press.
- İlgürel, Mücteba. "Abaza Hasan". Türkiye Diyanet Vakfi İslâm Ansiklopedisi. 1. стр. 10–11.
- İlgürel, Mücteba (1976). Abaza Hasan Paşa İsyanı [The Revolt of Abaza Hasan Pasha] (Docent Thesis). Istanbul University Faculty of the Arts.
- İnalcık, Halil (2015). Devlet-i 'Aliyye: Osmanlı İmparatorluğu Üzerine Araştırmalar - III, Köprülüler Devri [Devlet-i 'Aliyye: Studies on the Ottoman Empire - III, Köprülü Era]. Istanbul: Türkiye Bankası Kültür Yayınları.
- İnalcık, Halil (1980). "Military and Fiscal Transformation in the Ottoman Empire, 1600–1700". Archivum Ottomanicum. 6: 283–337.
- Naîmâ Mustafa Efendi (2007). المحرر: İpşirli, Mehmet. Târih-i Na'îmâ (Ravzatü'l-Hüseyin fî Hulâsati Ahbâri'l-Hâfikayn [Naima's History - The Garden of Hüseyin in Summary of the News of East and West]. 6. Ankara.
