Демир Хисар

Демир Хисар
мкд. *Демир Хисар*
Демир Хисар; мкд. Демир Хисар
	Здање скупштине општине Демир Хисар
	Грб
Административни подаци
Држава	Северна Македонија
Општина	Демир Хисар
Становништво
— (2002)	2.593
Географске карактеристике
Координате	41° 13′ 09″ С; 21° 12′ 25″ И / 41.21929900287419° С; 21.20699997086034° ИКоординате: 41° 13′ 09″ С; 21° 12′ 25″ И / 41.21929900287419° С; 21.20699997086034° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	650 м
	Демир Хисар Демир Хисар на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број	7240
Позивни број	+389 (0)47
Регистарска ознака	BT

Демир Хисар (мкд. Демир Хисар, Железнец, Мургашево; грч. Σιδερόκαστρον; тур. Demir Hisar — „Гвоздена тврђава” или „Железна тврђава”) је град у Северној Македонији, у југозападном делу државе. Демир Хисар је седиште истоимене општине Демир Хисар, као и области под истим називом.

ГеографијаУреди

Град Демир Хисар је смештен у југозападном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Битоља град је удаљен 28 km северозападно, а од главног града Скопља 160 km јужно.

Рељеф: Демир Хисар је средиште истоимене историјске области. Насеље је положено у горњем току Црне реке, на приближно 650 m надморске висине. Западно од насеља издиже се Плакенска планина, а источно планина Дрвеник.

Клима у Демир Хисару је континентална.

Воде: Кроз Демир Хисар тече речица, притока Црне реке.

ИсторијаУреди

Брачни пар из Демир Хисара у народној ношњи

Подручје Демир Хисара је било насељено још од праисторије. Међутим, данашњи град је релативно младо насеље. Тако је у 19. веку Демир Хисар био невелико село под називом Мургашево, насељено албанским живљем.

1912. године Демир Хисар се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Развој данашњег градског насеља почиње 1946. године, када се седиште општине премешта из Лопатице у тадашње Мургашево, које добија нови назив.

Од 1991. године град је у саставу Северне Македоније.

СтановништвоУреди

По последњем попису становништва из 2002. године град Демир Хисар (Мургашево) је имао 2.593 становника, следећег националног састава:

Попис 2002.‍

Македонци	2.473	95,37%
Албанци	62	2,39%
Турци	22	0,84%
Роми	11	0,42%
Срби	7	0,26%
Власи	6	0,23%
Бошњаци	2	0,07%
остали	10	0,38%
укупно: 2,593