Десанка Цоца Ђорђевић

Десанка Цоца Ђорђевић (Београд, 18781946) била је једна од најобразованијих српских и београдских позоришних глумица и оперетских певачица и вишегодишњи члан Народног позоришта у Београду, писац драма, прозе (романа) и преводилац.[1]

Десанка Цоца Ђорђевић
Лични подаци
Датум рођења1878
Место рођењаБеоград, Кнежевина Србија
Датум смрти1946
Место смртиБеоград, ФНР Југославија

Живот и каријера

уреди

Рођена је 1878. године у Београду у коме је завршила основну школу и седам разреда гимназије. Затим је редовно школовање наставила у Бечу. У институту Нотр Дам де Сион где је учила немачки, француски, енглески језик и музику (клавир и певање).[1]

У двадесетој година удала се за српског конзула у Будимпешти, Миливоја Барјактаревића. У Будимпешти, након што је савладала мађарски језик, занима се за позориште.

Након што се развела од мужа 1904. године, исте године дебитовала је у Народном позоришту у Београду као глумица и била је веома успешна. У драми је неговала првенствено домаћи репертоар: „Хасанагиница”, „Смрт мајке Југовића”, „Народни посланик”...[1]

Након што је напустила Народно позориште наступала је у оперетама, најчешће као кокета и љубавница. Међутим због тешке болести вратила се драми и играла је у приватним позориштима, Ђорђа Протића, Бране Цветковића, Рудолфа Млинарижа...али само лагане улоге.[1] Последња улога била јој је мала (улога баба Макране), али мајсторски изведена, у једночинки Властоја Д. Алексијевића „Узбуна” 24. маја 1944. године.[1]

Последње уметничке дана провела је у Позоришту Удружења глумаца, али не као глумица, већ као секретарица, преводитељка и редитељка. Преводила је дела из драмске уметности, углавном са француског и немачког. Овим преводима драма преплавила је „лаким жанром” сцене бројних путујућих драмских група. И док је као преводилац била популарна, као књижевница која је написала око 80 дела остала је готово незапажена у српској књижевности.[1]

Преминула је, највероватније, 1946. године у Београду, где је и сахрањена на Новог гробљу. Извесно време после њене смрти њена дела су и даље била на репертоару многих сцена. Непосредно пред смрт радила је на преводу комедију у три чина „Амор и компанија” са француског језика.[1]

Библиографија

уреди
Драме
  • Забушанти
  • Оскаров свадбени пут
  • Председниковица
  • Златно руно
  • Корали и комп.
  • Бечлија у харему
  • Моја жена нема шика
  • Силом милионар
  • Пут у пустињу Гоби
  • Тражи се дружбеница
  • Шоља
  • Теткино настраданије
  • Пресело му
  • На трећем спрату
  • Теремтете
  • Успомене (1904)
Преводи
  • Госпођица моја мама
  • Господин Алфонс
  • Бисерна огрлица

Извори

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е Алексијевић, Властоје Д. Десанка Цоца Ђорђевић У: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића. свеска 15. стр. 132-136

Спољашње везе

уреди