Династија Поатјеа
Династија Поатјеа или Ранулфиди је била француска династија која је постојала од око 830 године до 1324. године. Ова династија је владала округом Поату и војводством Аквитаније од 9. до 12. века и били су доминантна сила у југозападној Француској.[1] Порекло родоначелника династије, Жерара од Оверње се не зна, али се мисли да су му је отац Теодорик де Вержи или да су му потомци Вилхелмиди или први Каролинзи.[тражи се извор]
Династија Поатјеа | |
---|---|
Држава | Јерусалимско краљевство Аквитанско војводство Грофивија Поатје Кнежевина Антиохија |
Владарска титула | краљ војвода гроф кнез |
Оснивач | Ранулф I |
Посљедњи владар | Хенри II Јерусалимски |
Изумирање | 1474 |
Смјена | 1474 |
Националност | француска |
Вјера | католичка |
Друга династија Лизињана, Огранак Рајмунда од Потјеа |
Грофови Оверње
уреди- Жерар владао (839—841)
- Ебалус Копиле владао (927—934)
- Вилијам III Житоглави владао (950—963)
- Вилијам V Велики владао (989—1016)
- Елеонора владала (1137—1204)
Војводе Аквитаније
уреди- Ранулф I владао (852—866)
- Ранулф II владао (877—890) (краљ Аквитаније од 888.)
- Ебалус Копиле владао (890—893) и (927—935)
- Вилијам III Житоглави владао (935—око 940), (950—955) и (959—963) гроф Аквитаније
- Вилијам IV Поносна Рука владао (963—990)
- Ема владала (990—1004), регент
- Вилијам V Велики владао (990—1030)
- Вилијам VI Дебели владао (1030—1038)
- Одо владао (1038—1039)
- Вилијам VII Одважни владао (1039—1058)
- Вилијам VIII владао (1058—1086)
- Вилијам IX Трубадур владао (1086—1126)
- Вилијам X Свети владао (1126—1137)
- Елеонора владала (1137—1204)
Грофови Поатјеа
уреди- Ранулф I владао (852—866)
- Ранулф II владао (866—890)
- Ранулф III владао (890) (први пут)
- Ебалус Копиле владао (890—892) (902—935) (први пут)
- Ранулф III владао (892—901) (други пут)
- Ебалус Копиле владао (902—935) (други пут)
- Вилијам I Житоглави владао (935—963)
- Вилијам II Поносна рука владао (963—990)
- Ема владала (990—1004), регенткиња
- Вилијам III Велики владао (969—1030)
- Вилијам IV Дебели владао (1030—1038)
- Одо владао (1038—1039)
- Вилијам V Одважни владао (1039—1058)
- Вилијам VI владао (1058—1086)
- Вилијам VII Трубадур владао (1086—1126)
- Вилијам VIII Свети владао (1126—1137)
- Елеонора владао (1137—1204)
Војводе Гаскоње
уреди- Одо владао (1036—1039) (регент 1032-1036)
- Вилијам VIII владао (1052—1086) (до 1060. само анжујски намесник у тој области)
- Вилијам IX Трубадур владао (1086—1126)
- Вилијам X Свети владао (1126—1137)
- Елеонора владала (1137—1204)
Грофови Тулуза
уреди- Ранулф I владао (852—866)
- Ранулф II владао (877—890) (краљ Аквитаније од 888.)
- Ебалус Копиле владао (890—893) и (927—935)
- Вилијам IX Трубадур владао (узурпатор 1098—1101), (прави владар 1109-1117)
- Принц Вилијам владао (1117—1120)
Кнежеви Антиохије
уреди- Ремон владао (1136—1149) (браком дошао на власт)
- Боемунд III Муцавац владао (1163—1201)
- Ремон IV владао (1193—1194), регент
- Боемунд IV Једнооки владао (1201—1205) и (1208—1216)
- Ремон-Рупен владао (1216—1219)
- Боемунд IV Једнооки владао (1219—1233)
- Боемунд V владао (1233—1252)
- Боемунд VI Лепи владао (1251—1268)
Титуларни кнежеви Антиохије
уреди- Боемунд VI Лепи владао (1268—1275)
- Боемунд VII владао (1275—1287)
- Луција владала (1287—1299)
- Маргарита владала (1300—1308)
- Хенри II владао (1308—1324)
- Хуго владао (1324—1359)
- Пјер I владао (1359—1364)
- Жан владао (1364—1375)
- Пјер II владао (1375—1382)
- Жак I владао (1382—1398)
- Јанус владао (1398—1432)
- Жан II владао (1432)
Краљеви Кипра и Јерусалима
уреди- Хуго III владао (1267—1284) ((1267-1268) само краљ Кипра)
- Јован II владао (1284—1285)
- Хенри II владао (1285—1324)
- Амалрик II владао (1306—1310), регент
- Хуго владао (1324—1359)
- Пјер I владао (1359—1369)
- Пјер II владао (1369—1382)
- Жак I владао (1382—1398)
- Јанус владао (1398—1432)
- Жан II владао (1432—1458)
- Шарлота I владала (1458—1485) (од 1464. године титуларна краљица)
- Жак II владао (1464—1473)
- Жак III владао (1473—1474)
Родослов
уредиЛегитимна линија
уреди- Жерар (†841), војвода Оверње. Био ожењен Бертом, кћерком цара Светог римског царства, Луја Побожног. Касније се оженио кћерком Пипина I Аквитанског, са којом није имао деце.
- Жерар II (†879), гроф Лиможа
- Непозната кћерка удата за Фулка од Лиможа
- Ранулф I (око 820—866), војвода Аквитаније и гроф Потјеа и Тулуза. Ожењен Билишилдом од Мена, кћерком грофа Роргона I
- Гозберт (†892)
- Ебалус (†892), опат у опатији Сен-Дени
- Ранулф II (око 850—890), војвода Аквитаније и гроф Потјеа и Тулуза. Био ожењен Ирменгардом.
- Ранулф III (око 880-901), гроф Поатјеа
Нелегитимна линија
уреди- Ебалус Копиле (око 870—935), гроф Оверње, Поатјеа, Тулуза и војвода Аквитаније. Био незаконити син Ранулфа II и Јеврејке. Ожењен Арембургом, са којом није имао деце. Касније ожењен Аделом.
- Ебалус (†977), опат Сен-Мексана, Сен-Илера, Сен-Мишел-ен-Лерма и бискуп Лиможа
- Вилијам III Житоглави (915—963), гроф Поатјеа, Оверње и војвода Аквитаније. Био ожењен Аделом.
- Аделаида (945/952-1004), удата за француског краља Ига Капета
- Вилијам IV Поносна рука (937—994), гроф Поатјеа и војвода Аквитаније. Био ожењен Емом од Блоа.
- Ебалус (после 969-после 997)
- Вилијам V Велики (969-1030), гроф Поатјеа, Оверње и војвода Аквитаније. Био ожењен са Агнес де Лимож, Санчом од Гаскоње и Агнес од Бугундије.
- Вилијам VI Дебели (1004—1038), гроф Поатјеа, Оверње и војвода Аквитаније. Син од Агнес де Лимож. Био ожењен Еустахијом де Монтреј.
- Одо (1010—1039), гроф Поатјеа, војвода Гаскоње и Аквитаније. Син Санче од Гаскоње.
- Теобалд (после 1010-пре 1018). Син Санче од Гаскоње.
- Адела. Кћерка Санче од Гаскоње. Била удата за Гираута I Арамањака.
- Вилијам VII Одважни (1023—1058). Војвода Аквитаније и гроф Поатјеа. Син од Агнес од Бургундије. Био ожењен Ермесиндом.
- Клементија (1060—1142). Била удата за Конрада I Луксембуршког.
- Агнес (1052—1089). Била удата за Петра I Савојског.
- Агнес (1025—1077). Била удата за Хајнриха III Црног, цара Светог римског царства.
- Вилијам VIII (1025—1058). Војвода Аквитаније, Гаскоње и гроф Поатјеа. Син од Агнес од Бургундије. Био ожењен Гарсендом од Перигорда, Матоедом и Хилдегардом од Бургундије.
- Агнес (1052—1078). Кћерка Матоеде. Била удата за Алфонса VI од Леона и Кастиље.
- Агнес (†1097). Кћерка Хилдегарде од Бургундије. Била удата за Педро I од Арагона, краља Наваре.
- Вилијам IX Трубадур (1071—1126). Војвода Аквитаније, Гаскоње, гроф Поатјеа и Тулуза. Син Хилдегарде од Бургундије. Био ожењен Ирменгардом Анжујском, са којом није имао деце, а касније Филипом Тулуском.
- Вилијам X Свети (1099—1137). Војвода Аквитаније, Гаскоње, гроф Поатјеа и Тулуза. Био ожењен Енором де Шатерло.
- Елеонора (1122/4—1204). Краљица Анжујског царства. Била удата за француског краља Луја VII Младог, а касније за енглеског краља Хенрија II Плантагенета.
- Петронила (1125—1193). Била удата за Раула I де Вермандоа.
- Вилијам Аигрет (1126—1130)
- Филип († око 1130). Гроф Перигорда. Био ожењен са Ели IV од Перигорда.
- непозната кћерка
- непозната кћерка
- непозната кћерка
- непозната кћерка
- Агнес († око 1159). Била удата за Емерика VI од Туара и за Рамира II од Арагона.[тражи се извор]
- Вилијам X Свети (1099—1137). Војвода Аквитаније, Гаскоње, гроф Поатјеа и Тулуза. Био ожењен Енором де Шатерло.
Династија у Светој земљи
уреди- Анри († после 1132). Бискуп Соасона. Син Вилијама IX Трубадура и његове љубавнице Данжеросе де Шатерло.
- Аделаида, кћерка Вилијама IX Трубадура и његове љубавнице Данжеросе де Шатерло. Била удата за Гијома де Феа.
- Сибила († око 1134). Монахиња опатије Сент. Кћерка Вилијама IX Трубадура и његове љубавнице Данжеросе де Шатерло.
- Ремон (1115—1149). Кнез Антиохије. Син Вилијама IX Трубадура и његове љубавнице Данжеросе де Шатерло. Био ожењен Констанцом од Антиохије.
- Марија (1145—1172). Византијска царица. Удата за Манојла I Комнина.
- Филипа (1148—1178). Господарица Торона. Удата за Хамфрија II од Торона.
- Балдвин († 1179)
- Ремон († пре 1181)
- Боемунд III Муцавац (1144—1201). Кнез Антиохије. Био ожењен Оргуелисом, Теодором Комнином, Сибилом и Изабелом.
- Констанца (умрла млада). Кћерка Теодоре Комнине.
- Мануел (1176—1211). Кћерка Теодоре Комнине.
- Аликс († 1233). Сибилина кћерка. Била удата за Гија I од Библоса.
- Вилијам (помиње се 1194). Сибилин син.
- Боемунд де Боутрон († 1244). Изабелин син. Био ожењен господарицом Боутрона.
- Жан де Боутрон († 1244)
- Вилијам де Боутрон, господар Боутрона (помиње се 1262). Маршал од Јерусалима и господар Боутрона. Био ожењен са Агнес де Сидон.
- Жан де Боутрон († 1277). Господар Боутрона. Био ожењен Луцијом од Библоса.
- Жак де Боутрон, био ожењен са Кларенс Хазарт.
- Ростиан де Боутрон († 1282). Господар Боутрона.
- Вилијам де Боутрон
- Аликс де Боутрон († после 1282). Била удата за Вилијама де Фарабела.
- Изабела де Боутрон, била удата за Меилоура де Равендела.
- Боемунд IV Једнооки (1172—1233). Кнез Антиохије и гроф Триполија. Оргуелисин син. Био ожењен Плајсанцом Ембарко де Гиблет и Мелисендом де Лизињан
- Боемунд V (1199—1252). Кнез Антиохије и гроф Триполија. Плајсанцин син. Био ожењен Алисом од Кипра, са којом није имао деце, а касније Лујзијаном ди Сегни.
- Плајсанца (око 1235-1261). Била удата за Хенрија I од Кипра.
- Боемунд VI Лепи (1237—1275). Кнез Антиохије и гроф Триполија. Био ожењен Сибилом од Јерменије.
- Боемунд VII Лепи (умро 1287). Кнез Антиохије и гроф Триполија. Био ожењен Маргаретом Боумонт.
- Изабела од Поатјеа.
- Луција, грофица од Триполија (умрла 1292).
- Марија од Поатјеа (умрла 1280). Била је супруга Николе де Сент-Омер.
- Ремон (1195—1213). Плајсанцин син.
- Филипе († 1226). Плајсанцин син. Био ожењен Изабелом од Јерменије.
- Оргуелиса (умрла млада). Плајсанцина кћерка.
- Марија († око 1270). Плајсанцина кћерка. Била удата за Тороса од Јерменије, а касније за Хетума I од Јерменије.
- Хенрик (пре 1217-1275). Плајсанцин син. Био ожењен Изабелом де Лизињан.
- Изабела (умрла млада). Мелисендина кћерка.
- Марија († 1307). Мелисендина кћерка.
- Хелвис (умро млад). Мелисендин син.
- Боемунд V (1199—1252). Кнез Антиохије и гроф Триполија. Плајсанцин син. Био ожењен Алисом од Кипра, са којом није имао деце, а касније Лујзијаном ди Сегни.
- Рајмунд IV († 1199). Гроф Триполија. Оргуелисин син. Био ожењен Алисом од Јерменије.
- Ремон-Рупан (1199—око 1220). Гроф Триполија и кнез Антиохије. Био ожењен са Хелвис де Лизињан.
- Марија (1215—1257). Господарица Торона. Била удата за Филипа од Монфорта.
- Ремон-Рупан (1199—око 1220). Гроф Триполија и кнез Антиохије. Био ожењен са Хелвис де Лизињан.
= Друга лизињанска династија
уреди- Маргарита (1244—1308). Хенрикова кћерка. Била удата за Жана де Монфорта.
- Хуго Јерусалимски (1235—1284). Краљ Јерусалима и Кипра. Хенриков син. Био је ожењен Изабелом Ибелин.
- Јован II Јерусалимски (око 1266—1285). Краљ Јерусалима и Кипра.
- Боемунд (умрли 1283).
- Хенри II Јерусалимски (1270-1324). Краљ Јерусалима и Кипра. Био је ожењен Констанцом Сицилијанском.
- Амалрик II Тирски (око 1270/1272-1310). Господар Тира. Био је ожењен Изабелом, принцезом Јерменског краљевства Киликије.
- Марија де Лизињан (1273-1310). Била је удата за арагонског краља Ђаумеа Праведног.
- Ги (син Хуга III од Кипра) (умро 1302/1303). Констабл Кипра. Био је ожењен Јешивом Ибелин.
- Амалрик (око 1275—1316).
- Маргарита (умрла 1296). Бола је удата за Тороса III Јерменског краљевства Киликије.
- Алиса (умрла после 1324). Била удата за Балијана Ибелина.
- Елвис (умро после 1324).